Intonacija 30.03.2019.

pop-rok duo kao grupa

Eurythmics (Annie Lennox & Dave A. Stewart) – Miracle of love

Denis & Denis (Marina Perazić i Davor Tolja) – Čuvaj se

White Stripes (Meg & Jack White) – Seven nation army

Yazoo (Alison Moyet & Vince Clarke) – Only you

plagijati – da li liči?

1a Marty Friedman – Thunder march (1988)

1b Viktorija – Rat i mir (Ljubav je) (1990)

2a Gym Class Heroes feat. Adam Levine – Stereo hearts (2011)

2b Luminize feat. Kiki Lesendrić – Manje više (2016)

3a Peter Wolf – Come as you are (1987)

3b Prljavo kazalište – Zaustavite Zemlju (1988)

4a Argent – I am the dance of ages (1972)

4b Bijelo dugme – Šta bi dao da si na mom mjestu (1975)

obrade – Beatles

Stanley Jordan – Eleanor Rigby

Fiona Apple – Across the universe

Paul Weller – Come together

voz – poslednja reč u naslovu prethodne pesme je prva u naslovu sledeće

Ennio Morricone – For a few dollars more

Roxy Music – More than this

Bloc Party – This modern love

Queen – Love of my life

Josipa Lisac – Život moj

Nina Simone – My baby just care for me

Kris Kristofferson – Me and Bobby McGee

malo poznati originali

BJ Thomas – Always on my mind (1970)

Little Willie John – Fever (1956)

Harold Melvin & The Blue Notes – Don’t leave me this way (1975)

vezivanje dve pesme u kojima je vokal na kraju prve i na početku druge pesme

1a Alanis Morissette – One

1b Don McLean – Vincent

2a Vještice – Totalno drukčiji od drugih

2b Dido – Mad love

3a Joss Stone – Arms of my baby

3b Jakarta – Pozovi me

pesme sa istim naslovom

Van Morrison – One of these days

Pink Floyd – One of these days

LeAnn Rimes – One of these days

Santana feat. Ozomatli – One of these days

osnovne boje u nazivu grupe

Red Hot Chili Peppers – Scar tissue

Yellowcard – Here I am alive

Blue Oyster Cult – (Don`t fear) The reaper

Oblak u bermudama 26.03.2019.

Moody Blues – Voices in the sky

Sia – Rainbow

Eagle Eye Cherry – Feel this way

Randy Crawford – One day I’ll fly away

Joe Strummer – The rose of Erin

Simon & Garfunkel – Cecilia (live)

Hornsman Coyote & Del Arno Band – Još uvek ima nade

Billy Gibbons – Missin’ yo’ kissin’

Autopark – Proleće

Green Day – Peacemaker

Nickelback – What are you waiting for?

Sam Cooke – A change is gonna come

Snow Patrol – What if this is all the love you ever get?

Dino Dvornik – Zašto praviš slona od mene?

Midnight Oil – Beds are burning

Smak – Plava pesma

Maggie Reilly – Everytime we touch

Thom Artway – Can’t wait

Miloš Zubac i Milan Korać – Svedok da sam znao

JJ Cale & Eric Clapton – Ride the river

Foo Fighters – Learn to fly

Slade – Far far away

Cesaria Evora – Sorte

Calvin Harris & Rag’n’Bone Man – Giant

Fit – Ljubav je magija

James Morrison feat. Joss Stone – My love goes on

KUD Idijoti – Maja

Jess Glynne – No one

Steve Shapiro & Pat Bergeson – Swingleberry

Mumford & Sons – Beloved

Lifehouse – Hurricane

Joe Bonamassa – King bee shakedown

Fleetwood Mac – Oh well (part 1)

Partibrejkers – Molitva

Ramones – Blitzkrieg bop

Tracy Chapman – Talkin’ ’bout revolution

Azra – E, pa što

Candye Kane – Everybody needs love (live)

Karen Souza – Angel eyes

James Last & His Orchestra – Wimoweh

Tracy Chapman „Tracy Chapman“

A strana

Talkin’ ’bout a revolution

Fast car

Across the lines

Behind the wall

Baby can I hold you

B strana

Mountains o’ things

She’s got her ticket

Why?

For my lover

If not now…

For you

Tracy Chapman je objavila svoj prvi album 1988. godine pod nazivom „Tracy Chapman“.

Album otvara „Talkin’ ’bout a revolution“ koja počinje privlačnim ritmom akustične gitare koju prati njeno pevanje, da bi se postepeno kako se pesma razvija, uključili i ostali instrumenti. Na nju se nadovezuje „Fast car“ koja je objavljena kao prvi singl sa ove ploče. „Why“ i acapella „Behind the wall“ govore o društvenim nepravdama. Tekstovi su snažni i kritički prikazuju socijalno i političko stanje društva, verovatno pod uticajem legendi kao sto su Bob Dylan i Joan Baez. Za nasilje i beznađe i snovima o socijalnoj pravdi o kojima peva, postoji uverenje da je pravedniji svet na putu. Pored društveno-političkih tema, Tracy Chapman je uvrstila i ljubavne balade na album. „For my lover“ i „For you“ ispituju lična osećanja ljubavi i efekte koje ona ima na život, ali i efekte života na nju. Ljubav se pojavljuje kao osnovna motivacija za opstanak.

Način na koji njen glas pun emocija ‘škripi i razbija’ sa svakim slogom stiha i akordom gitare, čini da ona govori o stvarnom životu srca a da ne preteruje u osećanjima. U svojim pesmama traži nešto više, bilo da se radi o teškoj situaciji ljudi ili intimnosti odnosa.

Tracy Chapman je napisala muziku i tekstove za svih 11 pesama na albumu, za koji je osvojila tri Grammy nagrade (nominovana u sedam kategorija). Muzički kritičari su ga pohvalili konstatujući da je to povratak popularne muzike autentičnoj umetnosti. Samo dve nedelje nakon objavljivanja prodato je preko milion primeraka, a do današnjeg dana preko 20 miliona. Jedan je od najprodavanijih albuma svih vremena

Pokušajte da ovaj album uvrstite u Vašu kolekciju (ako ste to propustili) – Tracy Chapman je to zaslužila.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=721JQZw6Spg&list=OLAK5uy_lJiJ1eSjBfk73-87m_0i9ubOA5RGSiLUs

Imitacija 24.03.2019.

Some peace of mind – VAN MORRISON with BOBBY WOMACK

Yesterday – MARVIN GAYE

No expectations – GEORGE THOROGOOD

Glupost je neuništiva – DUBIOZA KOLEKTIV

Apache – INCREDIBLE BONGO BAND

Johnny and Mary – TINA TURNER

Love that burns – GARY MOORE

Get lucky – THE STRUTS

O mladosti – DUŠAN PRELEVIĆ

Like a rolling stone – GREEN DAY

Rebel rebel – SEU JORGE

Rebel rebel – JOAN JETT & THE BLACKHEARTS

Take me to church – DEMI LOVATO

How soon is now – LOVE SPIT LOVE

Bombarderi – NOVEMBAR

Summertime blues – BLUE CHEER

The windmills of your mind – SHARLEEN SPITERI

The windmills of your mind – STING

Good girls – EMANUELA BELLEZZA

Shadowplay – KILLERS

Budi tu (I only want to be with you) – ORUŽJEM PROTIVU OTMIČARA

Gimme gimme gimme – YNGWIE MALMSTEEN

Last train to Clarksville – GEORGE BENSON

Zadnji voz za Čačak (Last train to Clarksville) – RIBLJA ČORBA

Back in black – ANASTACIA

Wild world – Mr. BIG

Sign Your Name – SHERYL CROW

George Benson

George Benson, jedan od najboljih džez gitarista, pevač i kompozitor, rođen je 22. marta 1943. godine.

Sa sedam godina počeo je da svira ukulele na ulici da bi zaradio poneki dolar. Sa osam je uzeo gitaru u ruke a sa deset je snimio prvu singl ploču „It should have been me / She makes me mad“ pod imenom Little Georgie. Prvi album „The new boss guitar of George Benson“ objavljuje u 21. godini. Na njemu se pojavljuje kao kompozitor većine pesama, kombinujući džez, soul i bluz.

Inspiracija mu je bio Wes Montgomery, ali je svirajući gitaru izgradio svoj sopstveni stil. Vrlo uspešno balansira svojom gitarom između džeza, bluza, fanka, popa i soul balada. Jedan je od retkih čiji je glas u harmoniji sa gitarom koju svira. „Kada uzmem gitaru, to je produžetak onoga što sam ja“. Može povremeno da peva za oktavu više ili niže nego što svira. „Moja gitara može da radi stvari koje moj glas ne može. Može da se uzdigne i učini da moj glas pokuša da je prati i završavam pevanjem u oktavama koje moj glas ne može da uradi kada samo radim vokal. Kada to radim sa gitarom, moj glas se ne zaustavlja. Prati gitaru sve do skale i dole. Ne znam kako mogu da dobijem toliki raspon, ali mogu“.

Najpoznatiji albumi su mu „Breezin'“ (1976) i „Give me the night“ (1980). Dodao bih još tri meni vrlo draga – prvi „The other side of Abbey road“ (1970) na kome je obradio pesme sa čuvenog albuma Beatles-a na samo njemu svojstven način. Drugi je „In concert-Carnegie Hall“ (1976) za koji je novinar Allmusic-a rekao da je danas slušajuci ovaj album, teško zamisliti kako se Benson tako brzo ‘prebacio’ sa klasične gitare i džeza u pop zvezdu. I treći je „Givin’ it up“ (2006) koji su zajedno snimili George Benson i Al Jarreau sa mnogim poznatim muzičarima kao gostima.

Dobitnik je nekoliko Grammy nagrada u svojoj karijeri, koja traje na sreću mnogih ljubitelja muzike i danas.

Oblak u bermudama 19.03.2019.

World Party – Is it like today

Talking Heads – (Nothing but) Flowers

Prince – Nothing compares 2 U

Imagine Dragons – Natural

Billy Idol – Bitter pill

Zvijezde – Snaga ljubavi

Texas – Say what you want

Donovan – Colours

Amy Winehouse – Monkey man

Jesse Cook – Rattle and burn

Kaiser Chiefs – On the run

Nirvana – Come as you are

Električni orgazam – Gde smo sad

Dido – Some kind of love

Frankie Valli – Can’t take my eyes off you

Seal – If I’m any closer

Elvis Costello – Suit of lights

Getto – Gloria pro amicitia

Bryan Adams – Shine a light

Motels – Only the lonely

Audioslave – Like a stone

Bombaj štampa – Samo lagano

Buzzcocks – Ever fallen in love (With someone you shouldn’t’ve)

Thomas Dolby – Hyperactive

KT Tunstall – Suddenly I see

Prince – Partyman

Darkness – Friday night

Speakeasies Swing Band – Liquid paradise

Emeli Sande – Sparrow

Partibrejkers feat. Milan Mladenović – Daleko od očiju

Doors – Waiting for the Sun

Manic Street Preachers – People give in

Vatra – Sve je tišina

Elle King – I told you I was mean

Noel Gallagher’s High Flying Birds – It’s a beautiful world

Joan Armatrading – Loving what you hate

Verve – Lucky man

Julienne Taylor – Only when I sleep

Springfields feat. Dusty Springfield – Wimoweh mambo

Imitacija 17.03.2019.

Dream on – OVERLOAD

Pineapple head – NATALIE IMBRUGLIA

From me to you – BOBBY McFERRIN (acapella)

Stormbringer – WHITESNAKE

Whiskey in the jar – BRYAN ADAMS

Istina mašina – GENERACIJA 5 (unplugged)

John the Revelator – CURTIS STIGERS

Freedom – DICK BRAVE & BACKBEATS

Purple rain – JEFF BECK feat. BETH HART (live)

Another freak in the hall (Another brick in the wall) – BULDOŽER (live)

The best – I MONSTER

The best – TUNA TURNER

The good, the bad and the ugly – THE DANISH NATIOINAL SYMPHONY ORCHESTRA

The man – DRAGONA NEGRA

Frka – NIPPLEPEOPLE

Every little thing she does is magic – ALI CAMPBELL

Blowin’ in the wind – MOUNTAIN

O vento vai responder (Blowin’ in the wind) – ZE RAMALHO

Born to be alive – PINK TURTLE

Walk me home – LISA KLAMMER

Pitaju me, pitaju – DARKSHINES

I feel you – PLACEBO

Catch the wind – SAMMY HAGAR

Uhvati vetar (Catch the wind) – SILUETE

No one – ARETHA FRANKLIN

Baby, I love your way – THE ROCKER COVERS

Žurkolomci

„Kada smo pre dve godine predvideli da će anonimna grupa U škripcu puno toga dobrog napraviti, bilo je i onih koji nam nisu verovali. Sada smo opet u poziciji da vam predstavimo nešto novo. I dobro. PARTIBREJKERS! Na njih vam pažnju skreće misteriozni ZELENI ZUB. Čitajte sada, da se ne biste kajali sutra.

Na svojim dosadašnjim koncertima Partibrejkers su oholoj BG publici ponudili jedan posve nov doživljaj rhythm & bluesa. No, njihov pristup r & b šablonima je potpuno nov, protkan koncertnom pank energijom, čemu najviše doprinosi pojavom i glasom Cane, jedan od retkih, čini mi se, iskrenih BG ’78. punkera (ex-Urbana gerila i Radnička kontrola).

U smeloj postavi bez basa, Partibrejkers atakuju direktno na ljudski organizam, pružajući pri tome intuitivnu r’n’r zabavu, začetu na osnovima – gitarama električnim (Anton, ponajbolji YU gitarista, ex-Butik, Šine i Ljubiša Kostadinović, kome je ovo prvi afirmisaniji band) i bubnjevima (Goran B.,ex-Republika – čovek koji je obrijao zulufe).

Pored neumitne činjenice da takvog benda nema u YU, bitan je trenutak njihove pojave na domaćoj rock (?) sceni, u momentu kada se na njoj malo toga (opet!) dešava; poimodni talasi koji večito kasne, mediji i disko-kuće koje nas večito torturišu svijim lokalno-privatnim izborom grupa i muzike koja treba da se sluša. Normalno, tu su opet i alter-etikete, no Partibrejkers su sigurno izvan i iznad svega toga, pametno radeći svoju uzbuđujuću stvar.

Kako je nastala grupa?

Ljuba: Letos nismo imali para za more i dogovorili smo se da prebacimo opremu u ovu sobu ovde (razgovor se odvija u stanu Gorana B.) pošto je to bilo jedino mesto gde smo mogli da sviramo.

Anton: Nismo smišljeno nastali; imao sam tada band (Šine) ali mi je bilo jasno da više neću svirati u njemu. Onda smo došli ovde i počeli da sviramo, vežbamo… Znači ništa nije bilo smišljeno, samo sam znao da mi vreme užasno prolazi i da moram da sviram kao i uvek.

Ljuba: …Kao i uvek.

Cane: Posle raspada Radničke kontrole godinu dana sam se strašno učmalo osećao; gledao sam koncerte, ljude…gledao sam ljude koji svoju energiju nigde ne mogu da utroše, samo u kafani…i kao, našao sam Gorana, pričali smo, našli neke zaključke…

Da li ste tada imali već neke svoje pesme?

Goran B.: Partibrejkers su ljudi koji ne mogu i ne žele da svoje vreme provode po BG-prelivima, rešivši da to vreme ispune…

Anton: …Ritmom koji im curi iz očiju.

Cane: Hoćemo kroz ime i kroz predstavu koju pružamo da rasturimo te klimave norme, zabavimo i zaboravimo ljude; svi su fini, hedonisti, plešu da ih je baš briga, ali mene nije baš briga…ja se užasno nerviramm, ja imam neurozu želuca kada se nerviram! (Aplauz Gorana B.)

Anton: Mmmm…zezanje kao životni cilj…čovek nema šta da jede, mora da radi; čim moraš da radiš da bi jeo, ne možeš da razmisljaš kao…

Plesači.

Anton: Što znači da moram da sviram da ne bih radio i da se izborim da to ljudi smatraju poslom (jer postoji loša navika da to nije tako).

Cane: Pazi, ima ljudi koji ne mogu da plešu stalno, koji se nerviraju čim ustanu…

Dakle

Cane: Partibrejkers su ljudi koji priznaju svoje slabosti, koji drugima mogu da kažu kakvi su, a ovi se boje; oni isto tvrde, ali su lenji i plaše se da priznaju.

Goran B.: Da.

Mislite li o broju ljudi koji će vas slušati, ima li ih?

Ljuba: Da, postoje. To smo videli na ovim koncertima, koji je to broj…ne znam, svejedno mi je…bitno je da ih ima, da hoće da nas čuju.

Kakvu nuziku sviraju Partibrejkers?

Ljuba: Mislim da bi svi mogli da se složimo oko r & b.

Goran B.: Ozračeni r’n’r…

Anton: Sviramo novi rhythm & blues, u dobroj tradiciji, ali smo iz ’83….

Svest

Anton: Nema veze sa revivalom, rhythm & punk, može i tako…

Koji bendovi, koji ljudi su uticali na r & b koji sada svirate?

Anton: Mi smo slušali stari r & b, nosili ga ulicama… Sva ta muzika oko nas u BG, koju kao neko svira, sve je to samo defilovanje kroz, nema osećaja. Ne bih pričao o uzorima, pošto ih više nemam.

Cane: Da, ali svako ima svoje smernice, Ja sam uvek voleo mahnite ličnosti rock’n’rolla: Jim Morrison, Janis Joplin, Johnny Rotten, Iggy, Hendrix… Ako mi se sviđaju neki ljudi, to ne znači da ih moram oponašati.

Cane je inače prototip takve ličnosti frontmana, u najboljoj punk tradiciji i – jedini je takav ovde.

Na koncertima si gnevan…

Cane: Sigurno imam razloge, mladi smo i jaki, ne osećam neke uzvišene melodije… Tinejdžere zanima svaki vid pobune, oni hoće često da budu ja, ali ne mogu – lenji su. Začuđeni kako neko može tako da se ponaša, nedostaje im snage i samouverenosti.

Kakav je odnos među vama, mrzite li se?

Ljuba: Svađamo se apsolutno sve vreme, na probi, svuda, ali kada se uključimo u pojačalo svađa prestaje, pošto tada više ne čujemo jedan drugog.

Goran B.: Konstruktivne svađe…

Anton: Partibrejkers su grupa koja ne treba mnogo da priča…

Cane: Svoju ideologiju pravimo na koncertima, ne za papirom.

Anton: Mi smo morali da se sastanemo, napravimo grupu; morali smo nešto da menjamo, ne konkretno ovo ili ono…to je čist osecaj. Da li osećaš?

Cane: Mi, Partibrejkers, imamo jedan moto: Moraćeš da daš sve od sebe da bi preživeo!“

Članak „Žurkolomci“ prekucan iz časopisa DŽUBOKS br. 162, 18. april 1983.

Časopis DŽUBOKS predstavio je jednu novu grupu u svom aprilskom izdanju 1983. godine. Ta ista grupa „sa dolaskom proleća R’n’R vraca u grad“ koncertom u Hali sportova u Novom Beogradu, 22. marta 🙂

David Byrne „How music works“

„Muzikom se bavim čitavog života, od kako sam odrastao. Nisam planirao da bude tako, niti sam isprva imao ozbiljne ambicije u vezi s muzikom, ali tako je ispalo. Veoma srećna slučajnost, ako mene pitate. Ipak, pomalo je čudna spoznaja o tome da veliki deo mog identiteta ima veze s nečim sasvim nesvodljivim. Muziku ne možete dotaći – ona postoji samo u trenutku u kom je opažamo – no ipak je u stanju da suštinski izmeni način na koji doživljavamo svet i naše mesto u njemu. Muzika nas može provesti kroz teške periode u životu time što će promeniti ne samo naš odnos prema nama samima već i prema onome što je izvan nas. Moćna je to stvar.

Sasvim rano shvatio sam da ista muzika, stavljena u različite kontekste, ne samo da može da promeni način na koji je slušalac opaža, već da i sama muzika može da poprimi sasvim novo značenje. U zavisnosti od toga gde je čujete (u koncertnoj dvorani ili na ulici), ili od toga koja joj je namena, ista kompozicija može biti i razdražujuća smetnja, neprijatna i napadna, ili nešto zbog čega poželite da zaplešete. Kako muzika deluje ili ne deluje, nije određeno samo onim što ona jeste kad je izdvojena iz svega (ako je takva situacija uopšte moguća), već u velikoj meri onim u kakvom se okruženju nalazi, gde ste je čuli i kada ste je čuli. Kako je izvedena, kako se prodaje i distribuira, kako je snimljena, ko je izvodi, s kim je slušate, i konačno, kako zvuči sve to određuje ne samo kako muzika deluje – ako uspe da dosegne do onog čemu je namenjena – već i šta ona jeste.

(……)

Muzika nije krhka. To što znamo kako funkcioniše telo, ne oduzima nam radost življenja. Muzika postoji još od kad su ljudi oformili prve zajednice. Nestati neće, ali načini njene upotrebe i to šta ona znači, svakako se menjaju. Danas ima mnogo više muzike koja me dotiče nego što je to ikad pre bio slučaj. Pokušaj da se ona sagleda iz šire i dublje perspektive, samo još jasnije pokazuje da je jezero mnogo dublje i veće no što smo mislili.“