Da li se govori istina…

Kada čujete neku informaciju na radiju ili na televiziji, da li ste se ponekad zapitali da li je to istina? U zavisnosti od teme razgovora voditelja i gosta (ili više njih) u emisiji, može da se desi da je ona samo reklama za određeni medij odn. ličnost. U ovom slučaju nikako ne mislim na politička, ekonomska i slična dešavanja, jer se Hobi u sobi bavi mnogo lepšim,vedrijim i opuštenijim temama.

Letnji muzički maraton je nakon emitovanja punih osam dana, završen na Beogradu 202 u utorak ujutru u 6 sati. Moram malo da se osvrnem na njega, ali ne kroz analizu tema koje su propraćene odgovarajućim pesmama koje su ih muzički obojile i koje su odabrali muzički urednici, radu voditelja… To nije moj posao i ne bavim se time. U pitanju je nešto sasvim drugo.

Snimljen je džingl kojim se najavljuje Maraton i koji je bio emitovan bezbroj puta pre njegovog početka. To je sasvim u redu i ustaljena praksa za medij kao što je radio. U njemu se između ostalog kaže: „Vreme je da se polako zagrevaš za Letnji muzički maraton Radija 202…“ Gde se izgubio naziv Beograd 202? Verovatno može i ovako… Ono što je po meni nedopustivo, to je da je taj isti džingl emitovan punih pet dana trajanja Maratona – on je u toku a treba da se polako zagrevamo za njega!? A drugi džingl koji je nesumnjivo bio potreban u vreme njegovog emitovanja – nije ni snimljen.

Pojedine osobe sa radija su gostovale u drugim medijima i govorile o Maratonu i najavljivale proslavu rođendana 202-ke. I to je sasvim u redu i normalna pojava. Ali u takvim situacijama ne treba reklamirati medij na kome radiš po svaku cenu, govoreći neke stvari koje nisu istina. Tako je jedna osoba sa Radija 202 (da koristim naziv autora pomenutog džingla) u razgovoru sa voditeljem emisije, rekla: „…Imamo 24 sata kontakt program…“ Ko ima kontakt program 24 sata? 202-ka? Ma daj… Na kom radiju ti radiš? To se stalno ponavlja i konstantno se hvale time, ali to nije istina! To znaju svi ljudi koji rade na radiju. Do pre nekoliko godina je bio poznat po noćnom programu koji je trajao do 4 sata ujutru. Sada je taj deo programa, nekada jedan od zaštitnih znakova 202-ke, potpuno marginalizovan, da ne kažem uništen. Samo dve emisije se emituju po nedeljnom rasporedu do 4 sata, i to one koje počinju u sredu i subotu u ponoć, ili kako mi više volimo da kažemo – utorak na sredu i petak na subotu noć. Druge emisije pojedinih voditelja traju samo do 2 sata, ponekad čak i kraće. U jednom terminu se reprizira emisija koja je bila na programu pre dva dana. Sjajno! I to se naziva „24 sata kontakt program“? Stvarno? Gde su voditelji da bi takav program trajao 24 sata? A do početka jutarnjeg programa emituje se samo muzika koja je unapred upakovana u plej liste, sve do 6 sati ujutru. Pravi kontakt program koji je trajao neprekidno puna 24 sata sa voditeljima u studiju, imali su Radio Pingvin i Radio Index. Izvinjavam se nekim drugim radio stanicama ako su ih imale a nisam ih pomenuo, jer za pomenute dve sam siguran. Recite jednom pravu istinu, a ne hvaliti se nečim što samo Vama odgovara… Ima jedna stara narodna poslovica koja savršeno pristaje ovome, ali bolje da je ne spominjem – setićete se je sami.

I još samo nešto što indirektno ima veze sa radijom na kome radim. Jedna osoba sa 202-ke bila je gost u drugom mediju i voditelj ga je prilikom predstavljanja, rekao da se bavi time, time i time. Tri stvari. Ali je „zaboravio“ da se bavi još i time i time (nedostaju još dve stvari, koje nisu baš prikladne da se pomenu, pa su verovatno zbog toga i namerno propuštene, iako su voditelju dobro poznate).

Kao i do sada kada sam se bavio 202-om, nisam navodio lična imena nego samo pojam „osoba“. Reč „voditelj“ sam koristio bez obzira da li je ženskog ili muškog pola.

Pričanje neistina (širenje dezinformacija) i skrivanje istine – ima li sličnosti u tome?

Posle svega što sam napisao, da li ima smisla ono pitanje na početku teksta?

Predlozi slušalaca za Imitaciju

U jučerašnjoj 482. Imitaciji, emitovani su samo predlozi slušalaca, što sam najavio i na sajtu RTS-a. To se prvi put desilo u redovnoj emisiji za skoro deset godina koliko ona postoji na radiju, ne računajući pojedine koje su bile sastavni deo raznih Maratona i onu jubilarnu 400. emisiju (koje su bile namenske).

Dača Kocjan je vodio poslednje tri Imitacije, a to će činiti i ubuduće. U prvoj u kojoj je bio voditelj (24. aprila), stiglo je preko dvadeset Vaših predloga, što sam i napisao u tekstu „Novo u listi emitovanih pesama u Imitaciji“ u kategoriji „Najave“ sledećeg dana. U drugoj, prošle nedelje, bilo ih je preko trideset. Broj Vaših predloga se utrostručio, jer je raniji prosek bio oko deset u emisiji. To je bio razlog da cela Imitacija bude sastavljena samo od pesama koje ste poželeli da čujete, a nekoliko od njih nisu bile deo emisije koja je bila na programu juče. Zbog toga nije bilo mog izbora originala i obrada, jer sam hteo da ispoštujem Vaše predloge. I opet nisam uspeo da ubacim u listu emitovanja sve ono što sam planirao, tako da će neki od njih biti sledeće nedelje. Danas je stigao skoro približan broj Vaših želja kao prošli put (da ne ponavljam uvek reč ‘predlog’), tako da se moje „slatke muke“ nastavljaju i u narednih sedam dana spremajući novu emisiju. Šta će biti u njoj, a šta će biti na tzv. čekanju, da li ubaciti bar jedan moj par koji čine original i obrada, koji su ranije činili većinu pesama u Imitaciji, a sada nema mesta za njih… I to ne samo zbog broja predloga, nego i zbog kvaliteta pesama. I ono što me posebno raduje, mnogi od slušalaca požele izvođače i numere koje se do sada nisu čule na 202-ci za ovih dvanaest godina koliko sam na pomenutom radiju, jer ih nema u bazi ubačenih pesama. I druga stvar, što je Vaš izbor raznovrstan što se tiče žanrova muzike bez obzira koje godine su snimljene pesme,  što ne birate uvek one koje se često čuju na radiju (mada se moraju ubaciti i veliki hitovi) i što se trudite da obrade ne liće mnogo na originale (što ponekad i nije baš tako lako pronaći, znam to iz iskustva), jer je to uglavnom i cilj Imitacije.

Hvala Vam mnogo na predlozima koje šaljete. Hvala i na pohvalama koje stižu u toku emisije za izbor muzike za koju ste i Vi zaslužni svih ovih godina, a kojih je bilo i ranije. Samo što Dača u svim emisijama, kao voditelj koji je na radiju „sto godina“, još od gimnazijskih dana, te pohvale ne čita javno u program kao što to čine pojedine koleginice i kolege reklamirajući sebe i svoje emisije, nego se samo javno zahvali, ali ih sve prekuca i sačuva. Neka se nađu u arhivi 🙂

Budite i ubuduće aktivni i kreativni u Imitaciji, koju zajedno uređujemo. Slušamo se.

Godišnji odmor

Zašto sam ovaj tekst stavio u kategoriju Poruke, a ne u Najave kao što je to bio slučaj do sada, biće Vam jasno kada ga pročitate.

Kada bilo ko od muzičkih urednika na radiju na kome radim, ide na godišnji odmor – uvek je bila praksa (ili običaj, ako više koristite ovaj izraz), da upakuje nekoliko smena koje radi unapred. Iz prostog razloga da drugi muzički urednici koji ostaju da rade, ne bi imali previše posla u tom vremenskom periodu. To je bilo kolegijalno i sasvim u redu. To su obično bile jutarnje i dnevne smene, dok bi se za autorske emisije (uglavnom večernje i u ono vreme noćne) pronašla zamena. Napisao sam „u ono vreme noćne“ jer je do pre nekoliko godina noćni program bio jedan od zaštitnih znakova radija i emitovao se uživo do 4 sata ujutru. Sada je postao „zadnja rupa na svirali“ što bi rekao naš narod. Samo dve emisije traju toliko vremena, neke su do 2 sata, neke se snimaju unapred sa govornim tekstom od po pola sata, dok se u dva noćna termina posle ponoći repriziraju dnevna i večernja emisija koje su emitovane nekoliko dana ranije.

Pre dve godine, kada sam u kategoriji Najave 2. septembra napisao da idem na godišnji odmor, naveo sam da liste pesama iz emisija Oblak u bermudama i Imitacija, neće biti objavljene na blogu, zato što ih neću raditi. Menjale su me kolege sa radija u tim emisijama.

Prošle godine pred početak godišnjeg odmora u istoj kategoriji 13. oktobra, napisao sam da neće biti liste pesama iz Oblaka u bermudama koji neću raditi (opet me je neko menjao), ali sam zato upakovao unapred pesme za Imitaciju i plej liste te emisije su bile na blogu.

Ove godine sam na odmoru od ponedeljka 12. jula, takođe dve nedelje. Ali ovoga puta nema pomoći kolega. Dobio sam direktivu da moram da ubacim pesme unapred za sve termine u kojima emitujem muziku. U naredne dve emisije Oblaka u bermudama biće pesme koje sam odabrao i već ubacio u plej listu, ali… U tipu emisije kakav je Oblak, potrebno je prisustvo muzičara u toku njenog emitovanja, u živom programu. Imitaciju sam takođe spremio unapred (bez predloga slušalaca koji se emituju) i ubaciću je u plej listu za 18. jul.

Nisam prvi muzički urednik kome se navedena situacija desila ove godine. Samo konstatujem šta se dešava na radiju. To je izgleda nova praksa koja je uvedena. Eto, sve se menja – nešto na bolje, nešto na gore… Videćemo samo kada neko od drugih muzičkih urednika bude koristio godišnji odmor u narednom periodu, da li će morati da radi isto ovako…ili možda neće, pa će biti privilegovan što se toga tiče. Setimo se samo Orvela: „Sve su životinje jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih“. Ovaj čuveni citat je aktuelan na radiju poslednjih nekoliko godina, a posebno u poslednje dve. Jedna osoba na radiju, kao što se kaže u jednoj TV reklami,  „u sve se meša“, zato što joj je to dozvoljeno, bez obzira da li je u pravu ili ne, bez obzira da li ima opravdane razloge za to ili ne… Pomenuta reklama se odnosi na margarin. Pošto znamo kakvog je kvaliteta i od čega se pravi, zato sam se nje i setio. A reč ‘margarin’ u ovom kontekstu baš odgovara 🙂 Nije maslac – nadam se da ste me razumeli. Ništa me više ne čudi na radiju, ne samo mene već i mnoge druge koleginice i kolege. Da nije bilo jedne druge osobe na radiju za koju se priča da to nije dozvolila, ukinuli bi i Oblak u bermudama, jer za vreme vanrednog stanja prošle godine, dok emisija nije bila u etru jer je tako odlučeno iz samo njima znanih razloga, obrisana je špica i svi instrumentali emisije iz muzičke baze radija, kao i folder u koji sam ubacivao pesme za emitovanje u Oblaku. Nakon ukidanja vanrednog stanja i vraćanja Oblaka u redovan termin emitovanja, traženo je od mene da dostavim spisak svih instrumentala da bi se ponovo ubacili u bazu. Oblak u bermudama je eto, izbegao sudbinu koja je zadesila mnoge druge emisije. Setite se samo velikog broja voditelja i njihovih autorskih emisija emitovanih u dnevnom, večernjem i noćnom terminu, koje su ukinute u poslednjih 5-6 godina…  Ima ih preko deset. Uvedene su neke potpuno nove emisije (što je za svaki radio normalna pojava), a jedna od njih je i ona koja je emitovana na programu drugih radio stanica pre više od dvadeset godina, samo joj je promenjen naziv.

Spisak pesama emitovanih u Imitaciji sigurno će biti objavljeni na blogu u naredne dve nedelje. Za Oblak (iako sam ubacio muziku) nisam siguran i ništa ne obećavam. Biće jedino pod uslovom ako budem slušao emisije ili ako neko od kolega slika plej listu nakon emitovanja i to mi pošalje na Viber.

Ako se nastavi ova gradacija, možda će neko od nas muzičkih urednika pre godišnjeg odmora sledeće godine, pored svih svojih smena, morati da upakuje unapred bar jednu smenu svog kolege sa radija koji ostaje da radi u tom periodu.

Svima Vama koji ste zaposleni, želim da lepo provedete godišnji odmor ma gde bili i bez obzira kada ćete ga koristiti, ali bez ikakvih obavezujućih zadataka na poslu koji mu prethode.

Da Vam se ne bi desilo isto što i meni

Muzika se svakodnevno čula u mojoj sobi. Devedesetih godina Radio Pingvin i kasnije Radio Index na risiveru, ili ploča na gramofonu, ili audio CD u plejeru, ili kaseta u kasetofonu koji sam najmanje slušao. Navikao sam na to. Sve komponente su bile aktivne i naizmenično korišćene. I to je trajalo godinama. Vremenom se risiver pokvario pa sam kupio pojačalo. Radio sam slušao na jednom malom mini stubu koji nije zauzimao mnogo prostora. On i danas radi, ali radio u poslednjih pet godina vrlo retko slušam, iako radim na jednoj radio stanici.

A onda se kod mene sve počelo da menja kupovinom kompjutera 2000. godine. Skidao sam muziku sa neta, snimao audio i mp3 diskove. Osnovni izvor slušanja muzike bio je preko kompa.

Prvo što sam zanemario, bio je kasetofon. Retko sam ga uključivao i slušao muziku sa kaseta, da bih ubrzo prestao to da radim. To je trajalo godinama. Da ne bi „zaribao“, povremeno sam ubacivao kasetu da je samo premotam od početka do kraja. Vremenom sam i to prestao da radim pa sam komande na kasetofonu uljučivao bez kasete, samo da vidim da li i dalje rade. Pre neku godinu sam primetio da ne radi opcija za vraćanje kasete unazad tj. na početak iste strane. Ali to se lako reši – izvadim je i okrenem drugu stranu i premotam unapred da bi opet A strana bila na početku. Sve drugo je u redu, pa čak i snimanje. A ta opcija što ne radi – ne radi zato što nije dugo korišćen.

Narezivanjem mp3 diskova sa muzikom skinutom sa neta (uvek sam voleo da pronađem i da imam cele albume), polako sam prestao da slušam audio diskove u plejeru. Preslušao sam ih mnogo puta a sada mi je pažnja bila usmerena na muziku koju do tada nisam imao. Nalazila se u kompu i narezana na diskove u mp3 formatu. Tražio sam kompletne diskografije meni omiljenih grupa i muzičara po raznim sajtovima, pronalazio pojedine koje do tada nisam imao, meni tada neke nepoznate… Muziku sam skidao danonoćno u ogromnim količinama i narezivao na diskove u mp3 formatu, kako su skinuti. Kompjuter je postao glavni izvor slušanja muzike. A CD plejer – nisam ni pomislio na njega. Nisam ga uključivao godinama. A kada sam se setio da to uradim jednog dana, jedva sam uspeo posle nekoliko pokušaja da otvorim „fioku“ da bih stavio disk u njega. Koliko je vremena trebalo da se otvori, isto toliko i da se zatvori sa zastajanjem nekoliko puta. Nije dugo radio i propali su zupci prilikom otvaranja. Kolega sa radija se ponudio da ga popravi, ali i dalje ima istih problema, samo što su malo ređi. Na sreću laser i dalje radi i mogu da ga slušam. I šta sam uradio – kupio sam drugi plejer za svaki slučaj.

Jedino što sam redovno koristio je bio gramofon. Ali u poslednjih pet godina i njega sam nesvesno zanemario. Od hiperprodukcije muzike i skinutih albuma (koje čak nisam stigao ni sve da preslušam a ko zna i da li ću ikada to uspeti da uradim). nisam ni uključivao gramofon, koji je samo sakupljao prašinu po poklopcu. Iako ploče najviše volim. Kada sam ipak poželeo da čujem neku ploču, pritisnem „start“ ali ništa. Ploča neće da se pokrene i zavrti. Pozovem druga koji se razume u tehniku i popravlja audio uređaje. Kada je došao, rekao mi je da imam sreću i da nije u pitanju motor nego samo remen (kaiš) koji je popucao na više mesta. Kupio sam novi i on je ponovo došao i zamenio ga. Gramofon sada radi „kao nov“. Uključujem ga bar dva-tri puta nedeljno da mi se ne bi desio isti slučaj. A i uželeo sam se zvuka sa vinila, pa sam čak počeo  ponovo da kupujem ploče koje sam propustio a želim da ih imam u svojoj kolekciji.

Najzad nešto i o kompjuteru, najvećem „krivcu“ posle mene, za sve prethodno navedeno. Kao što sam već rekao, narezivao sam, mogu slobodno da kažem. više hiljada diskova, bilo za mene ili za svoje prijatelje. Nije u pitanju bila samo muzika, već i filmovi, serije, sportski događaji, tada aktuelni i istorijski sadržaji… Rezač u kompu sam često menjao jer je propadao zbog neprekidnog narezivanja diskova. Prošle godine mi se desio već očekivani i poznati slučaj. Kada sam ubacio jedan disk, laser nije mogao da ga očita. Ubacio sam drugi, treći – ista stvar. Razlog je vrlo prost – diskove ne upotrebljavam godinama  Sada treba i rezač da kupim zbog toga što ga nisam dugo koristio. Kada sam počeo da kupujem externe hard diskove, počeo sam sve da prebacujem na njih. Prijateljima sam prebacivao na fleš ono što ih interesuje. tako da sam diskove sve ređe očitavao u kompu. Nekada sam rezać menjao zbog prevelikog koriščenja, a danas zato što ga ne upotrebljavam.

Da Vam se ne bi desilo isto što i meni… Ne zanemarujte svoje audio komponente, bilo koje vrste da su i bilo koliko da ih imate (pr. i u drugoj sobi kao ja). Uključujte ih i koristite ih redovno, neka rade! Kad-tad ćete ih morati popravljati ili menjati, ali samo da to ne bude zbog njihovog dugogodišnjeg „mirovanja“.

Danas i sutra

4 Non Blondes – What’s up?

Mark Knopfler – What it is

Depeche Mode – It’s no good

Ke – Strange world

Propellerheads feat. Shirley Bassey – History repeating

Tracy Chapman – Why?

R.E.M. – Imitation of life

Sheryl Crow – Alone in the dark

Queen – It’s a hard life

Joy Division – Isolation

Rita Coolidge – We’re all alone

Jinx – Jesmo li dobro?

E-Play – Da budemo samo dobro

Arcade Fire – We used to wait

Ivana Parnasso – Never worry

Robert Cray Band – Don’t be afraid of the dark

Super s karamelom – Pa dobro gde si ti

Partibrejkers – Šta radiš?

Grupa Ti – Da ti želim dobra jutra

Obojeni program – Želim svaki dan biti radostan

Monty Python – Always look on the bright side of life

Fools Garden – Save the world tomorrow

Billy Bragg – Tomorrow’s going to be a better day

Mike & The Mehanics – All I need is a miracle

Ramones – I believe in miracles

Hurts – Miracle

David Bowie – Changes

Joe Cocker – Feeling alright

P.J. Harvey – Good fortune

Van Morrison – Bright side of the road

Annie Lennox – Shining light

Bruce Springsteen – Human touch

Kings of Leon – Use somebody

Wilco – Love is everywhere (Beware)

Stereophonics – Street of orange light

David Byrne – Everybody’s coming to my house

Sting – We’ll be together

Lisa Stansfield – Live together

Noel Gallagher’s High Flying Birds – It’s a beautiful world

Classix Nouveaux – Never again

Stranglers – Always the Sun

Pesme koje u svojim naslovima odslikavaju život u vreme vanrednog stanja izazvanog virusom korone, s nadom da će sve to brzo proći…

Albumi, filmovi, knjige

Uvek kada se povede razgovor o albumima, filmovima i knjigama koje imamo u svojoj kolekciji, postavlja se pitanje: Koliko njih nismo preslušali, pogledali i pročitali? Sa svima sa kojima sam pričao na tu temu, odgovor je identičan ali uvek uz pravdanje zašto to nije urađeno do sada.

Ploče su se nakon kupovine preslušavale od prve pesme na A strani zaključno sa poslednjom na B strani. I to po više puta. Poneke su zbog toga i dosta oštećene. Ko ih je presnimavao na kasete koje se sada stidljivo vraćaju na tržište, opet je morao da čuje ceo album dok je snimanje u toku. A kada se ono završi, ponovo da bi bili sigurni da je tonski zapis prebačen pravilno i kvalitetno, jer ploče nisu bile naše i morale su da se vrate prijateljima koji su nam ih dali. Kada se pojavio audio CD, slučaj je bio isti. Ubacimo ga u plejer i preslušamo sve pesme. Ako smo označili opciju „repeat“, mogli smo da ga čujemo i više puta uzastopno bez drugih komandi. Postojala je mogućnost da odaberemo samo neke pesme za reprodukciju, ali smo to radili tek pošto smo preslušali kompletan album. A onda se pojavio kompjuter i mp3. Nastao je problem. U hiperprodukciji koja se pojavila i uzimala sve više maha, albumi u tom formatu su se „skidali“ u nenormalnim količinama. Nije bilo moguće pažljivo preslušati sve (izuzetak su bili, naravno, omiljeni izvođači). Desetak minuta je, nažalost, bilo dovoljno za svaki album i tada odaberemo nekoliko pesama da ih prebacimo u poseban folder koji smo napravili za nas. Ostale pesme smo nepravedno zaboravili zauvek, bez obzira kakve su i da li su to stvarno zaslužile ili ne.

Sa filmovima je skoro istovetna priča. Mnogo smo ih kupovali i presnimavali jedni od drugih, bez obzira na format u kome su objavljeni. Film na DVD-u  se obavezno gledao, ali ako je na disku avi format sa nekoliko filmova, odgledamo samo 2-3 a za ostale nismo imali vremena. Ispostavilo se da to vreme nismo imali do danas.

Knjige… Bezbroj puta nam se desilo da slobodno vreme posvetimo knjizi i da pročitamo nešto iz naše biblioteke koju posedujemo. A da li Vam se desilo da tada opet ne uzmete knjigu koju nikada niste pročitali ili koju ste započeli pa ostavili (ako imate takve slučajeve). već ruka sama ponovo ide ka koricama knjige koju ste pročitali više puta? Priznajem da je to kod mene „deja vu“, a to se ne događa samo meni. Ne mogu da objasnim zašto je tako, ali je istina. Čak i kod kompleta knjiga pisaca koje imam, ponovo uzmem one koje su me oduševile i koje mnogo volim a ne druge nepročitane.

Naterao sam sebe da promenim ovu „naviku“ u situaciji u kojoj se svi nalazimo, bez obzira da li se radi o albumima, filmovima ili knjigama. Počeo sam sa knjigama…

Pridružite mi se.

Prvi rođendan

Hobi u sobi se pojavio na netu na današnji dan prošlog februara i počeo da živi svoj život u „svetu muzike koju volimo“.

Hvala svima Vama koji ste ga posećivali, pregledali, komentarisali i lajkovali postavljene priloge prethodnih 365 dana. Bez Vas ovaj blog ne bi postojao. Nadam se da ćemo se družiti i u godinama koje su pred nama.