Moralni Princip i Materijalni Interes

Moralni Princip susrete se sa Materijalnim Interesom na mostu taman toliko širokom da je samo jedan od njih mogao da preko njega pređe.

„Na kolena nikogoviću“, zagrme Moralni Princip, „i pusti me da te prekoračim“.

Matreijalni Interes, međutim, tek ga ovlaš pogleda i ne reče ni reči.

„Pa“, nastavi Moralni Princip već pomalo oklevajući, „hajde da vučemo slamke i vidimo koji će se od nas dvojice povući, kako bi onaj drugi nesmetano prošao“.

Materijalni Interes, međutim, i dalje je ćutao, ni okom ne trepnuvši.

„Kako bismo izbegli sukob“, ponovo se, pomalo se vrpoljeći, oglasi Moralni Princip, „evo, ja ću se prućiti i dopustiti ti da prekoračiš preko mene!“.

Napokon i Materijalni Interes beknu, i čudnom podudarnošću, pokaza se da i on ima jezik. „Ne smatram da si baš naročito pogodan za šetnju“, odgovori on, „ali ni ja baš nisam osobito probirljiv u pogledu onoga što mi je pod nogama. Pa ipak, pomisli da bi ti se moglo dogoditi da se pri tom strovališ u vodu“.

I tako i bi.

Purpurna sveća

Pripravan za odlazak na onaj svet, jedan čovek pozva svoju ženu da pristupi njegovoj samrtnoj postelji i reče joj:

„Uskoro ću te zauvek napustiti, i imajući to u vidu, pruži mi poslednji dokaz svoje ljubavi i vernosti… jer u saglasju sa našom uzvišenom religijom, neophodno je da se oženjeni čovek koji očekuje da bude propušten kroz Nebesku Kapiju zakune da se nikad nije uprljao sa nedostojnom ženom. U mom stolu naći ćeš jednu purpurnu sveću, koju je blagoslovio sam naš Prvosveštenik… Ta sveća ima posebno mistično svojstvo… Zakuni mi se da se, dok ona postoji, nećeš ponovo udati!“

Žena se zakune i čovek mirno ispusti dušu. I dok je pogreb bio u toku, neutešna žena ostade da stoji pokraj mrtvačkog kovčega, sa upaljenom purpurnom svećom, sve dok ova nije sasvim dogorela.

Dovitljivi Rodoljub

Primljen u audijenciju kod Kralja, Dovitljivi Rodoljub izvuče iz džepa jedan komad hartije i kaza:

„Ako je po volji Vašem Veličanstvu, raspolažem formulom za izradu oklopa kakav nijedno oružje ne može da probije. Ukoliko taj oklop prihvati Kraljevska mornarica, naši će ratni brodovi postati neprobojni, i samim tim, i nepobedivi. Imam ovde i izjave Vaših ministara, koje potvrđuju vrednost mog pronalaska… Spreman sam, evo, da ustupim svoja prava na nj za milion tumtuma!“

Razmotrivši sadržinu papira, Kralj ga odloži i obeća pronalazaču da će Lordu Rizničaru iz Odeljenja za Iznude naložiti da isplati milion tumtuma.

„Imam ovde“, reče na to Dovitljivi Rodoljub, izvlačeći iz džepa još jednu hartiju, „i skice za izradu oružja koje će biti u stanju da i pomenuti oklop probije. Vaš kraljevski brat, vladar Treska, veoma bi želeo da ih se domogne, ali me odanost Vama i Vašem prestolu nagoni da ih najpre ponudim Vašem Veličanstvu. Cena mu je takođe milion tumtuma“.

I pošto je dobio kraljevsko obećanje da će mu i ta svota biti isplaćena, čovek i iz trećeg džepa izvuče još jedan papir.

„Cena sveprobojnog oružja, Vaše Veličanstvo, bila bi znatno veća, međutim, činjenica da zahvaljujući jednom sasma posebnom postupku pri obradi oklopa tanad mogu biti delatno neutralisana…“

Kralj dade znak svom Velikom komorniku da mu pristupi.

„Pretresite ovog čoveka“, reče on „i utvrdite koliko je još džepova na njemu!“

„Četrdeset tri, sire“, izvesti ga Veliki komornik, pošto je obavio pretragu.

„Ako vam je po volji, Vaše Veličanstvo“, uzviknu prestravljeno Dovitljivi Rodoljub, „u jednom od njih držim duvan!“

„Ščepajte ovog čoveka i okrenite naglavačke, a onda ga dobro protresite“, naredi Kralj. „Zatim mu isplatite četrdeset dva miliona tumtuma, a nakon toga ga predajte dželatu. I, posle svega, pripremite mi za potpis dekret kojim se dovitljivost proglašava svojstvom za koje sledi smrtna kazna“.

Dva kralja

Zavadivši se sa kraljem Borngaskara kralj Madagaoa odluči da mu napiše sledeću poruku:

„Pre bilo čega drugog, zahtevam od vas da svoga opunomoćenika povučete iz moje prestonice“.

Veoma se razgnevivši zbog tog nemogućeg zahteva, kralj Borngaskara odasla svom kraljevskom susedu sledeći odgovor:

„Neću opozvati svog opunomoćenika… I, povrh svega, ukoliko smesta ne poništite svoj zahtev, nameravam da ga povučem!“

Od ove pretnje kralj Madagaoa toliko se užasnu, da se u žurbi da se povinuje glavačke prući koliko je dug, prekršivši na taj način treću božju zapovest.

Islednik i zločinac

Videvši kako jedan od njegovih islednika prebija jednog zločinca, Šef Policije oseti silnu ogorčenost, te svog čoveka upozori da, pod pretnjom otpuštanja, to više ne sme činiti.

„Ne budite odveć strogi prema meni“, odgovori mu islednik smeškajući se. „Tukao sam ga batinom punjenom piljevinom“.

„Svejedno“, ne odustade Šef Policije. „Uzeo si sebi previše slobode, čak i ako ga nije bolelo. Molim te da to više ne činiš“.

„Ali“, ponovo će islednik i dalje se osmehujući, „radi se o zločincu koji je takođe nadeven piljevinom“.

I u nastojanju da izrazi svoje nezadovoljstvo, Šef Policije tako silovito izmahnu rukom da mu se ona otkide iz ramena, i pravi potok piljevine stade mu se izlivati iz rane. Jer radilo se o šefu policije takođe nadevenom piljevinom.

Savesni službenik

Dok je načelnik nadležnog odeljenja na železnici lično nadgledao kako se postavljaju prepreke na šinama i uklanjaju pokvarene skretnice, stiže mu glas da predsednik kompanije namerava da ga zbog nesposobnosti razreši dužnosti.

„Za ime sveta“, uzviknu on, „zar na mom delu pruge ima više nesreća nego na svim ostalim linijama?“

„Predsednik je bio sasvim izričit“, primeti čovek koji mu beše doneo poruku. „Po njegovom mišljenju, isti takav gubitak u životima mogao je proći i sa manje štete po imovinu kompanije“.

„Misli li on to da bi putnike trebalo da izbacujem kroz prozor?“ uzviknu ogorčeni službenik, pričvršćujući olabavljeni konopac preko tračnica. „Misli li on da sam ja ubica?“

Kako je nastala dokolica

Čovek kome je Vreme bilo Novac i koji je upravo, kako ne bi zakasnio na voz, na brzinu gutao svoj doručak, bio je na činijicu sa šećerom naslonio svoje novine i preletao pogledom preko naslova. i u žurbi i nepažnjom, prinoseći je svom licu, on viljuščicu zabode u svoje desno oko; i kada ju je izvukao, zajedno s njom izvadi i samo oko. Kupovina naočara i izlaganje nepotrebnom trošku, davanjem novca za desno sočivo, napokon ga baciše u bedu; i Čovek kome je Vreme bilo Novac na kraju bi prinuđen da se izdržava pecanjem ribe na obližnjem molu.

Političari

Jedan Stari Političar putovao je u društvu jednog Mladog Političara kroz prelepi krajolik, prašnjavim drumom koji je vodio u Grad Napredne Tmine. I oduševljen cvećem i senovitošću i očaran pesmom ptica što su ih zazivali da zakorače šumovitim stazama i zelenim poljima, maštu Mladog Političara razbuktaše pogledi na zlatne tornjeve i blistave palate u daljini i on reče:

„Hajde, preklinjem te, da skrenemo s ovog ugodnog druma, za koji ti znaš kuda vodi, ali ne i ja. Okrenimo leđa obavezama i prepustimo se uživanjima i prednostima što nam se nude iz svakog šumarka i sa svakog blistavog brdašceta. Hajde, ako nemaš ništa protiv, da krenemo ovom prelepom stazom, na kojoj, kao što ti je poznato, stoji tabla sa porukom: „Pođite ovuda, svi vi koji tražite Palatu Političke Posebnosti“.

„Zaista je prelepa ta staza, sine moj“, odgovori Stari Političar, ne usporivši pri tom korak niti okrenuvši glavu, „i zaista vodi kroz predivan krajolik. Međutim, traganje za Palatom Političke Posebnosti nosi u sebi i jednu ogromnu opasnost“.

„Kakvu to opasnost?“ upita Mladi Političar.

„Opasnost da je čovek zaista i nađe“, odgovori Stari Političar, nastavljajući drumom.

Smotreni stražar

Stražar u kaznionici uprave je jednog dana postavljao katance na svim ćelijama, kada mu se obrati jedan trgovac.

„Moram reći da si veoma nesmotren, budući da se svi ti katanci mogu s lakoćom otvoriti iznutra“.

Ne dižući pogled sa posla koji je obavljao, stražar mu odgovori:

„Ako se ovo naziva nesmotrenošću, pitam se kako bi se tek nazvalo smotreno obezbeđenje protiv promene sreće!“

Državna Blagajna i Ruke

Državna Blagajna, osetivši kako Dve Ruke prazne njenu sadržinu, uzviknu iz sveg glasa:

„Gospodine obvezničaru, predlažem da sve podelimo!“

„Ha, tebi kao da su poznati oblici parlamentarnih dogovora?“ odvratiše Dve Ruke.

„Tako je“, priznade Državna Blagajna, „prilično sam upoznata sa uslovima zakonodavaca“.

Zmija hrišćanin

Zmija zvečarka stiže kući svom porodu i pozva ih: „Deco moja, okupite se da primite poslednji očev blagoslov i uputite se kako umire jedan hrišćanin“.

„A od čega boluješ, oče?“ upitaše male zmije.

„Na smrt me je prebio urednik stranačkih novina“, odgovori zmija, prateći svoje reči zloslutnim samrtnim ropcem.

Odlomak iz knjige „Uvrnute basne“ (Ambrose Bierce „Fantastic fables“), izdanje Ateneum, 2001.

Prekucano prvih jedanaest Uvrnutih basni.