Booker T. Jones „The road from Memphis“

Walking papers

Crazy

Progress (feat. Yim Yames)

The Hive

Down in Memphis (vokal Booker T. Jones)

Everything is everything

Rent party

Representing Memphis (feat. Matt Berninger and Sharon Jones)

The vamp

Harlem house

The Bronx (feat. Lou Reed)

Booker T. Jones je prisutan na muzičkoj sceni šest decenija. Svetsku slavu stekao je sa nepunih osamnaest godina kompozicijom „Green onions“, koja se nalazi na istoimenom debitantskom albumu grupe Booker T. & the M.G.’s iz 1962. godine. Poznat je kao sjajni instrumentalista na orguljama i klaviru, kompozitor, aranžer i producent. Poreed albuma koje je objavljivao sa pomenutom grupom, izdavao je i solo albume i učestvovao u snimanju ploča sa nebrojeno velikim brojem poznatih muzičara.

„The road from Memphis“ je studijski album koji je Booker T. Jones objavio 2011. godine. Na njemu se pored originalnih kompozicija, nalaze i obrade, kao što su „Crazy“ (u originalu Gnarls Barkley) i „Everything is everything“ (Lauryn Hill) snimljene kao instrumentali, u kojima je prepoznatljiv zvuk Hammond orgulja koje svira i koje dominiraju u svakoj pesmi. Kada sam već spomenuo instrumentale, oni preovlađuju na ovom albumu, Kao gosti pevači pojavljuju se Yim Yames, Matt Berninger i Sharon Jones u duetu, i za kraj Lou Reed u fenomenalnoj pesmi „The Bronx“.

Odličan album sjajnog instrumentaliste, koji je čak i otpevao jednu pesmu na ovom izdanju na kome je jedan od trojice producenata. Ako ga niste preslušali, moja je preporuka da to učinite. Ima ga na YT. Prija u svako vreme, pogotovo na ovim paklenim vrućinama.

Radiohead „OK computer“

Airbag

Paranoid android

Subterranean homesick alien

Exit music (For a film)

Let down

Karma police

Fitter happier

Electioneering

Climbing up the walls

No surprises

Lucky

The tourist

Petorica momaka, još uvek adolescenti sa nepunih osamnaest godina, formiraju svoju grupu On a Friday 1985. godine. Šest godina kasnije menjaju ime u Radiohead, uzete od pesme „Radio head“ grupe Talking Heads. Svoj prvi EP „Drill“ objavljuju 1992. a već sledeće godine i svoj prvi album. Ono što je interesantno za njih je da je od svog nastanka ova petočlana grupa ostala zajedno svih ovih godina. Objavili su devet studijskih albuma u istom sastavu.

„OK computer“ je njihov treći album, koji će za dva dana proslaviti 25. rođendan. Izlišno je bilo šta reći o njemu. Mnogi kritičari ga smatraju jednim od najboljih albuma u istoriji rok muzike, kao i mnogi od nas koji je volimo, pratimo i slušamo. Poželjno je da je sastavni deo kolekcije ploča i diskova svih zaljubljenika u muziku.

Joe Jackson „Night and day“

A strana

Another world

Chinatown

T.V. age

Target

Steppin’ out

B strana

Breaking us in two

Cancer

Real men

A slow song

„Night and day“ je album koji je Joe Jackson snimio početkom 1982. i objavljen je sredinom iste godine.

Joe Jackson – zašto sam se odlučio baš za njega? Ima više razloga. Zato što mnogo volim da slušam njegove ploče, zato što imam šesnaest njegovih albuma od kojih su manji broj na vinilu, zato što je izvanredan muzičar jer pored klavira svira i druge instrumente, zato što komponuje odlične pesme, zato što savršeno obrađuje pesme drugih autora kada odluči to da uradi (najbolji primer je album „Joe Jackson’s jumpin’ jive“), zato što je po mom mišljenju nepravedno zapostavljeno njegovo muzičko stvaralaštvo, zato što je ovaj album snimljen u ekspanziji new wave-a sa primesama popa, džeza i sjajno uklopljenim latino ritmovima u pojedinim pesmama, zato što se zvuk svakog instrumenta savršeno i jasno čuje na ovom izdanju zahvaljujući odličnoj produkciji…

„Night and day“ sadrži jedan od njegovih najvećih hitova „Steppin’ out“ ali ono što odlikuje ovu ploču je zvuk klavira koji preovladava u svim pesmama. Sjajan album sa odličnim pesmama koje se vrlo retko čuju na našim radio stanicama, kao što su „Breaking us in two“, „Cancer“, „Another world“, „Real man“… Preslušajte ovaj album koji je jedan od najboljih koji su se pojavili osamdesetih godina.

The Teskey Brothers „Run home slow“

Let me let you down

Carry you

Man of the universe

Hold me

Paint my heart

Rain

So caught up

San Francisco

Sunshine baby

Sun come ease me in

That bird

Koliko puta se desilo da me pojedine grupe ili solo izvođači oduševe na prvo slušanje njihovih pesama. Takav slučaj je bio i pre dve godine kada se pojavio album „Run home slow“. Pesme grupe The Teskey Brothers sam tada prvi put čuo. Za njihov debi album iz 2017. godine nisam ni znao.

Australijanci iz Melburna su, malo je reći, sjajni. „Run home slow“ je odličan album na kome savršeno kombinuju soul, fank, ritam i bluz, rok… Slušao sam ga mnogo puta do sada, ali sam, ne znam ni sam zašto, propustio da ga predstavim na blogu. Tu svoju grešku sada ispravljam posle dve godine. Pesme sa tog albuma (kao i sa prvog) emitovao sam nebrojeno puta u svojim emisijama na radiju. To ću činiti i dalje i nadam se da neću dosaditi ili nervirati slušaoce zbog toga. Za mene je uvek bio važan kvalitet a ne Bilbordova lista „hitića“ za jedno leto, kojih u poslednje vreme ima previše na 202-ci… Ali, ukusi su različiti i o njima ne treba raspravljati!

The Teskey Brothers su objavili dva sjajna studijska albuma i jedan koncertni – do sada… Očekujem nastavak njihovog uspešnog zajedničkog rada.

David Bowie „Space oddity“

Space oddity

Unwashed and somewhat slightly dazed

Don’t sit down

Letter to Hermoine

Cygnet committee

Janine

An occasional dream

Wild eyed boy from freecloud

God knows I’m good

Memory of a free festival

Conversation piece

Memory of a free festival Part 1

Memory of a free festival Part 2

Kada se pojavio audio CD, izdavanje ploča se u to vreme kod nas polako gasilo. Ploče smo kupovali na berzi, bilo da su u pitanju domaći izvođači ili licence koje smo propustili u vreme njihovog izdavanja, kao i originalna izdanja (nova ili stara) preko kojih je bezbroj puta prešla gramofonska igla.

A onda, odjednom  tzv. „bugarski diskovi“. To je bila prava „premija“ za sve ljubitelje muzike, jer smo po povoljnoj ceni plaćali i stare kao i nove aktuelne albume objavljene na CD-u. Ponuda i potražnja su bile neverovatno velike. Kupovao sam ih uglavnom nedeljom ispred SKC-a gde je bio najveći izbor, ali uporedo sa njima i LP ploče. U zavisnosti od toga koliko sam novca imao, prvo sam gledao da kupim ploče koje i danas mnogo više volim, jer će se do sledećeg vikenda verovatno  prodati ono što me interesuje, dok CD sigurno neće. Bilo ih je na desetinama tezgi kao i po privatnim prodavnicama gde su se prodavali. Tih prodavnica diskova bilo je svuda po gradu, a u kraju u kome živim, ako se dobro sećam, bar pet-šest.

Jedna od njih koja mi je bila najdalja, nalazila se na desetak minuta pešačenja od moje zgrade, na raskrsnici kod Ekonomske škole u Zemunu. Bila je na širokom trotoaru pored trafike. Radila je vrlo kratko, možda nepune dve godine i odjednom je „nestala“ sa tog mesta. U to vreme sam često išao da se nađem sa društvom u Zemun, pa mi je to bilo usput, jer sam voleo da idem peške (što i danas često činim). Nije bio neki veliki izbor diskova, ali je za razliku od nekih drugih prodavnica, imala u ponudi dosta odličnih albuma koji nisu mogli da se nađu na drugom mestu.

Svrativši jednog dana da vidim da li ima neki disk koji bih kupio, ugledah „Space oddity“. To je drugi studijski album koji je David Bowie objavio. Kao i uvek, uzmem kutiju, otvorim je i izvadim CD da ga pogledam da li je u redu (da nije ogreban pri rezanju, da nema neku tačkicu, mrlju i sl.). I onda sledi veliko iznenađenje za mene. Primetio sam da je to originalno englesko EMI izdanje sa knjižicom iz 1990. godine. A u prodavnici su se prodavali „bugari“ i diskovi „rezanci“ koje su prodavci sami narezivali. Pitao sam devojku koja je tu radila, koliko košta. Dobio sam odgovor da mu je cena ista kao i za sve narezane diskove (oni su bili vrlo malo skuplji od „bugarskih“). U trenutku sam shvatio da je vlasnik prodavnice greškom ostavio originalni CD na raf, a ne onaj koji je narezao u kompjuteru i planirao da ga proda. Tako da sam za male pare kupio CD David Bowie-a „Space oddity“ made in UK. To je bio prvi originalni CD koji sam kupio. Kvalitet zvuka u odnosu na „bugare“ ne može da se uporedi (što se kaže „kao nebo i zemlja“). To je svima poznato. Isto kao i odnos originalne LP ploče i licence izdate kod nas. Ili kao kad slušate ploče koje je štampao Jugoton i PGP RTB 🙂

„Space oddity“ je prvi ali ne i jedini originalni CD u mojoj kolekciji. Ali je jedini kupljen po neverovatno niskoj ceni! Ova kratka priča ima vrlo malo sličnosti sa već ranije objavljenom u kojoj sam opisao kako sam kupio LP „Stand up“ grupe Jethro Tull (američko izdanje). Ali je velika razlika u tome što je ploča kupljena na ulici a CD u prodavnici diskova i to greškom (nepažnjom) vlasnika iste – na moju sreću.

Rod Stewart „Every picture tells a story“

A strana

Every picture tells a story

Seems like a long time

That’s all right

Tomorrow is a long time

B strana

Maggie May

Mandolin wind

(I know) I’m losing you

Reason to believe

Rod Stewart je sigurno jedan od najboljih, najvažnijih i najuticajnijih rok pevača u istoriji. Karijeru je započeo davne 1963, godine. Njegov uticaj je nemerljiv u skoro svim žanrovima muzike – bluzu, roku, popu, džezu, soulu… Setimo se samo njegove saradnje sa Jeff Beck-om sa kojim je snimio antologijski album „Truth“ i grupe „Faces“ sa Ronnie Wood-om. O solo karijeri i saradnjama sa poznatim muzičarima ne treba trošiti mnogo reči. Kada je objavio poslednji, za sada, studijski album „Blood red roses“ pre tri godine, preslušavši pojedine pesme imao sam utisak da peva bolje nego ikada.

„Every picture tells a story“ je njegov treći studijski album, izdat 1971. godine,  u vreme dok je još bio pevač grupe „Faces“. To je verovatno jedan od njegovih najboljih albuma. Na njemu se nalaze neki od njegovih najvećih hitova do današnjeg dana, bilo da su autorske ili obrade poznatih pesama, počev od naslovne, preko „Maggie May“, „Reason to believe“, „Mandolin wind“, „Seems like a long time“… U zavisnosti od zemlje koja je objavila ploču, pesma „Amazing grace“ u trajanju od dva minuta se nalazi u nastavku pesme „That’s all right“, ili kao poslednja na A strani kao što je slučaj na nemačkom izdanju koje imam.

Sjajna ploča. Obavezno je preslušajte. Ako je nemate u svojoj kolekciji, sigurno je neko od Vaših prijatelja ili poznanika poseduje, a ima je i na netu.

Buena Vista Social Club „Buena vista social club“

Chan chan

De camino a la vereda

El cuarto de Tula

Pueblo nuevo

Dos gardenias

Y tu que has hecho

Veinte anos

El carretero

Candela

Amor de loca juventud

Orgullecida

Murmullo

Buena vista social club

La bayamesa

Kada je kod nas zima sa snegom i temperaturom ispod nule, hajdemo na kratko pomoću muzike, bar na 60 minuta na jedno ostrvo na kome je srednja godišnja temperatura oko 25 stepeni.

Svi smo kad-tad čuli kubansku muziku. Da li smo je i slušali – neko manje neko više, neko češće neko ređe, neko voli da je sluša neko ne. Pre 24 godine pojavio se album koji je bio povod da se mnogi zainteresuju za muziku sa ovog ostrva, ako do tada nisu imali prilike za to.

Grupa kubanskih muzičara pod imenom Buena Vista Social Club, objavila je istoimeni album 1997. godine. Ibrahim Ferrer, Omara Portuondo, Ruben Gonzalez, Eliades Ochoa, Compay Segundo, Orlando ‘Cachaito’ Lopez, Manuel ‘Guajiro’ Mirabel sa još nekoliko svojih prijatelja, snimili su sjajan album za samo šest dana u Havani. Ry Cooder je bio producent ovog izdanja na kome je svirao gitaru. Na albumu se nalazi četrnaest pesama sa različitim stilovima kubanske muzike komponovanih u XX veku. Verovatno niko od njih nije „ni sanjao“ kakav će uspeh postići ovim albumom. Dokumentarni film „Buena vista social club“ koji je režirao Vim Venders sa pomenutim sjajnim muzičarima, premijerno je prikazan dve godine nakon objavljivanja albuma.

Ma koju vrstu muzike volite i slušate, Buena Vista Social Club prija u svim godišnjim dobima, a ne samo preko leta. Preslušajte njihove pesme sa ovog albuma (i ne samo sa njega) u ovim hladnim zimskim danima i uverite se u to.

Steve Miller Band „Fly like an eagle“

A strana

Space intro

Fly like an eagle

Wild mountain honey

Serenade

Dance dance dance

Mercury blues

B strana

Take the money and run

Rock’n me

You send me

Blue odyssey

Sweet Maree

The window

Steve Miller Band je objavio album „Fly like an eagle“ 1976. godine. Na njemu se nalazi dvanaest pesama, ali slobodno se može reći da ih ima deset. Dva kratka instrumentala „Space intro“ i „Blue odyssey“ su praktično uvodi u pesme koje slede nakon njih na ploči.

Odmah da kažem – odličan album. Od sjajne svima poznate naslovne pesme, predivne „Serenade“, velikog hita „Take the money and run“, melodično zarazne „Rock’n me“, dva bluza sa kojima se Steve Miller vraća svojim počecima do, za mene, čarobne i najbolje pesme na ovom izdanju  „The window“. Jedan od albuma kome se povremeno vraćam i uvek ga slušam kao da to činim prvi put. To sam uradio i danas i eto inspiracije za ovaj kratki tekst.

Joss Stone „Mind body & soul“

Right to be wrong

Jet lag

You had me

Spoiled

Don’t cha wanna ride

Less is more

Security

Young at heart

Snakes and ladders

Understand

Don’t know how

Torn and tattered

Killing time

Sleep like a child

„Mind body & soul“ objavljen je 2004. godine. To je drugi album tada sedamnaestogodišnje devojke Joss Stone.

Nakon prvog albuma „The soul sessions“ koji se pojavio prethodne godine i na kome se nalaze obrade poznatih soul pesama, „Mind body & soul“ sadrži čak jedanaest pesama u kojima se ona pojavljuje kao koautor. Kombinacija soula i fanka je perfektna. O glasu koji Joss Stone poseduje ne treba trošiti reči. Sve što bih rekao bilo bi premalo i nedovoljno da se on opiše. A i kako ga opisati? Treba je pažljivo slušati i uživati. Sjajan album.

The Verve „Urban hymns“

Bitter sweet symphony

Sonnet

The rolling people

The drugs don’t work

Catching the butterfly

Neon wilderness

Space and time

Weeping willow

Lucky man

One day

This time

Velvet morning

Come on

Prošlo je već 23 godine od objavljivanja trećeg albuma grupe the Verve. Neko bi rekao „kao da je bilo juče“.

„Urban hymns“ je za mnoge omiljen ili spada u onu odabranu grupu albuma koji se rado preslušavaju i o kojima se često priča. I sam spadam u tu grupu ljudi. Richard Ashcroft je zajedno sa četvoricom momaka iz grupe snimio album koji je naišao na pozitivne ocene muzičkih kritičara. Ali ono što je mnogo važnije, pesme su se dopale „običnim ljudima“ koji vole i slušaju muziku, koji kupuju ploče i tako stvaraju sopstvene kolekcije.

„Bitter sweet symphony“ je bila prva pesma koju sam čuo sa ovog izdanja. Kupivši tzv. „bugarski“ CD ispred SKC-a, uverio sam se da je ceo album odličan. I tada, a i danas, mnoge druge pesme mi se više sviđaju nego pomenuta, koja je ipak najpoznatiji i vodeći hit sa „Urban hymns“. Sjajna ploča od prve do poslednje pesme, koju treba imati u kolekciji i koja ne treba da sakuplja prašinu na polici ili u kutiji, zavisno od toga gde se nalazi.