A strana

Good times bad times

Babe I’m gonna leave you

You shook me

Dazed and confused

B strana

Your time is gonna come

Black mountain side

Communication breakdown

I can’t quit you baby

How many more times

Jimmy Page (gitara), Robert Plant (vokal), John Paul Jones (bas gitara, klavijature), John Bonham (bubnjevi) = Led Zeppelin.

Jimmy Page je bio gitarista grupe The Yardbirds. Kada su prestali sa zajedničkim radom, Page je dobio pravo da zadrži ime grupe, a pored toga morao je i da ispoštuje obaveze koje su bile vezane za ugovorenu turneju po Skandinavskim zemljama. Sa novim muzičarima i novim imenom The New Yardbirds, nakon održanih koncerata i povratka u London, grupa se sprema za snimanje svog prvog albuma i menja ime u Led Zeppelin. Početak stvaranja legende.

Debitantski album je objavljen 13. januara 1969. godine. Fascinantna kombinacija roka i bluza, do tada nezabeležena u popularnoj muzici, koja prevazilazi sve do tada moguće kombinacije ova dva žanra. Na ploči se nalaze autorske pesme članova grupe i dva tzv. bluz standarda koje je komponovao Willie Dixon. Pored njih, tu su i obrade pesama koje su originalno napisane i izvođene kao folk-rok pesme („Babe I’m gonna leave you“ i „Dazed and confused“), koje je Page preradio i napravio neverovatne aranžmane. Isto se odnosi i na akustični tradicionalni instrumental „Black mountain side“.

Album je naznaka onoga što će Led Zeppelin objavljivati na svojim LP izdanjima. Od kratkih pravih rokerskih pesama (do tri minuta) koje će biti zastupljene i na sledeća dva albuma, do pesama sa dužim trajanjem, koje su pisali i snimali do kraja svog zajedničkog rada. Neverovatna četvorica muzičara su ovom pločom nagovestili svoj nesvakidašnji talenat i trajno mesto u samom vrhu istorijata rok muzike. Jimmy Page je bio producent, a Peter Grant menadžer grupe i izvršni producent na svim objavljenim albumima. Prerana smrt bubnjara John Bonham-a je bila tužan povod da Led Zeppelin prestane sa radom nakon trinaest godina.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=lsZG7n7ries&list=PLXRKTcRs-Xs7WNE86fQ8sI_66ofMA0-Yo&index=1

A strana

Plainsong

Pictures of you

Closedown

Love song

Lullaby

Fascination street

B strana

Prayers for rain

The same deep water as you

Disintegration

Untitled

2. maj 1989. godine. Objavljen je album „Disintegration“ engleske grupe The Cure. Dve odlične  prethodne ploče „The head on the door“ (1985) i dvostruki LP „Kiss me, kiss me, kiss me“ (1987), kao da su bila najava da će sledeće izdanje biti isto takvo ili još bolje. Ispostavilo se da je druga pretpostavka tačna. Ovo je moje mišljenje (ukusi su različiti), a ne činjenica.

„Disintegration“ je njihov osmi studijski album. Pravo remek delo sastavljeno od deset pesama na originalnoj LP ploči koju je objavila izdavačka kuća Fiction records.

Na CD-u koji je izdat, dodate su dve pesme „Last dance“ i „Homesick“.

Robert Smith je napisao tekstove, dok su svi članovi grupe potpisani kao autori muzike. Mnogo volim The Cure, posebno pomenuta tri albuma koja imam i na pločama. Gramofonska igla je često bila (i biće) na crnom vinilu. Šta napisati o njima? Šta reći o „Disintegration“? Sve bi bilo suvišno. Dovoljna je samo jedna reč koja sve objašnjava – savršenstvo!

Opustite se i uživajte narednih sedamdeset minuta 🙂 Link je za album objavljen na CD-u sa dve pomenute bonus pesme.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=vb59lMEtHL4&list=OLAK5uy_mYrnV4E8b8hT9U839ul4MYFp7Xaz7HhtA&index=1

A strana

Sugar the road

Working on the road

50.000 miles beneath my brain

Year 3.000 blues

B strana

Me and my baby

Love like a man

Circles

As the Sun still burns away

Ten Years After u svom prvom periodu postojanja (1968-1974), objavili su osam studijskih i dva koncertna albuma. Grupu su činili Alvin Lee (vokal i gitara), Leo Lyons (bas), Rick Lee (bubnjevi) i Chick Churchill (klavijature). Bili su jedna od najboljih i najpopularnijih progresivnih grupa tog vremena, negujući klasičan rok i bluz. Veliku popularnost stekli su pojavljivanjem na čuvenom Woodstock festivalu 1969. godine. Alvin Lee je bio kompozitor većine njihovih pesama, frontmen i „zaštitni znak“ grupe, prvenstveno zahvaljujući svom virtuoznom načinu sviranja gitare i prepoznatljivom vokalu.

„Cricklewood green“ je četvrti studijski album grupe Ten Years After. Objavljen je 1970. godine. Odličan album i pravi primer kakvu su muziku svirali. Sjajna kombinacija roka i bluza, sa mnogim gitarskim solo deonicama. „Love like a man“ je svakako najpoznatija pesma na albumu (sjajan gitarski rif na početku koji se ponavlja kroz pesmu i neverovatna bas gitara), mada su meni mnogo drage i rokerska „Working on the road“, ritmična i melodična kombinacija bluza i džeza „Me and my baby“ i nepravedno zapostavljena akustična „Circles“. Alvin Lee je napisao svih osam pesama, a kao producenti potpisani su svi članovi grupe. Odličan album koji treba da se nađe u kolekciji svih ljubitelja rok muzike. Za one starije da se podsete ove odlične ploče i da je ponovo sa zadovoljstvom preslušaju. Za mlađu populaciju, da upoznaju bar deo stvaralaštva jedne sjajne grupe i vreme u kome je ona bila popularna.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=76NfN8kS6XE&list=OLAK5uy_mEqlq_XoQti7vkKWqnEF5UlA7AD-RBIeI&index=1

Sing

Dear diary

Side

Pipe dreams

Flowers in the window

The cage

Safe

Follow the light

Last train

Afterglow

Indefinitely

The humpty dumpty love song

Škotska grupa Travis je zaslužila mnogo više pažnje i poštovanja kritike, nego što je to bio slučaj. Iako su osnovani 1990. svoj prvi album objavljuju tek posle sedam godina zajedničkog rada.

„The invisible band“ je njihov treći studijski album. Zvanično se pojavio 2001. godine. Na njemu se nalazi 12 odličnih pesama koje je napisao Frank Healy, pevač i gitarista grupe. Najpoznatije i najpopularnije su „Sing“, „Side“ (meni omiljene pesme) i „Flowers in the window“. Sve su izdate i kao singlovi. Pomenuo bih još „Safe“, „Pipe dreams“, „Follow the light“, „Last train“… Muzički kritičari su podelili rok muziku u mnoge podvrste poslednjih nekoliko decenija. Ovaj album se svrstava u indi, alternativu, britpop, pop rok… Ja ne spadam u rok kritičare. Muzički urednik sam, emitujem u svojim radio emisijama i objavljujem na blogu ono što mislim da zaista zavređuje pažnju. Jedino što je zajedničko je to da svako iznosi svoje subjektivno mišljenje. Želeo bih da ovom albumu, bilo kom pravcu da pripada, dodam samo jedan pridev – odličan!

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=eYO1-gGWJyo&list=OLAK5uy_k_flWhpVBd0uaB0LgWoB4Zh9TIbJqgvQY&index=1

A strana

Station to station

Golden years

Word on a wing

B strana

TVC 15

Stay

Wild is the wind

David Bowie je objavio svoj deseti studijski album „Station to station“ u januaru 1976. godine. To je poslednji album uoči njegove čuvene „Berlinsku trilogije“ („Low“, „Heroes“ i „Lodger“). Na njemu se nalazi samo šest pesama, čije je ukupno trajanje 38 minuta. Bowie je autor pet pesama, dok je kao poslednju na B strani fenomenalno obradio pesmu „Wild is the wind“ koja je komponovana za istoimeni film iz 1957. godine i koju je prvi snimio Johnny Mathis.

Da li je neko u istoriji popularne muzike bio skoro pet decenija u samom vrhu popularnosti, kreativniji, originalniji, maštovitiji (u bilo kom smislu) uprkos čestim promenama imidža i muzičkih stilova? Mnogi će dati potvrdan odgovor. Ali ono što je Bowie učinio za rok muziku, ne može se opisati rečima. Jedini odgovor je preslušavanje njegovih albuma od prvog pa nadalje, da bi se shvatila njegova genijalnost.

Kao i u prethodnom postu u kome sam predstavio album „Truth“ koji je snimio Jeff Beck, ponoviću slične reči. David Bowie je zastupljen u nekoliko kategorija na ovom blogu. Već sam predstavio njegova dva albuma, dve pesme, prekucao deo njegove biografije iz knjige koju je napisao Marc Spitz i Tribute album posvećen njemu. Morao sam danas da mu posvetim još jedan tekst, koji sigurno neće biti i poslednji.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=ZpIhsGg2SJ0&list=PLUPLEaMRcaevXU2YTL6H6zI8Iebz0FLbu&index=1

A strana

Shapes of things

Let me love you

Morning dew

You shook me

Ol’ man river

B strana

Greensleeves

Rock my plimsoul

Beck’s bolero

Blues de luxe

I ain’t superstitious

Jeff Beck je objavio album „Truth“ 1968. godine. To je njegov prvi solo album koji je snimio sa svojom pratećom grupom, u kojoj su pored njega bili Rod Stewart (vokal). Ronnie Wood (koji je tada svirao bas gitaru) i Mick Waller (bubnjevi). Na snimanju albuma učestvovali su i John Paul Jones (uskoro član Led Zeppelin), Nicky Hopkins (klavijature)…

Na ploči se nalazi deset pesama. Polovina od njih su obrade, jedna je tzv. tradicional, dok su ostale četiri autorske. Jeff Beck i Rod Stewart su napisali tri pesme, dok je Jimmy Page (ex Yardbirds i budući član Led Zeppelin) komponovao instrumental „Beck’s bolero“. Objavljena je kao singl godinu dana ranije, ali je ipak uvršćena na album. Snimili su je Beck, Page, Hopkins i Keith Moon iz grupe The Who, koji je svirao bubnjeve.

Odličan album. Jedan od najboljih u istoriji rok muzike. Kombinacija roka,bluza i hard roka koju su savršeno ukomponovali sjajni muzičari predvođeni Jeff Beck-om i njegovim maestralnim načinom sviranja gitare, i Rod Stewart kao glavni vokal (objavljivao je singl ploče, da bi prvi solo album snimio 1969. godine, radeći uporedo i sa grupom Faces).

Jeff Beck je zastupljen u nekoliko kategorija na ovom blogu. Emisija Intonacija, emitovana 25. februara prošle godine, bila je posvećena njemu sa 43 pesme i tri sata muzike. Ovo je prvi post koji se odnosi na njegov album. Morao sam na današnji dan da mu posvetim još jedan tekst. Sigurno neće biti i poslednji.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=NRkCkepByQ8&list=OLAK5uy_kR-4CMFi3C6kSGLW45cS4SL2PDkoICbhE&index=1

PS Navedeni link za album je remasterizovano izdanje albuma „Truth“ objavljeno na CD-u sa osam bonus pesama.

Hold on

I found you

Hang loose

Rise to the Sun

You ain’t alone

Goin’ to the party

Heartbreaker

Boys & girls

Be mine

I ain’t the same

On your way

Alabama Shakes su snimili samo dva albuma. „Boys & girls“ je objavljen 2012. a „Sound & color“ 2015. godine. Oba su bila nominovana za Gremi nagrade u nekoliko kategorija. Nažalost, prvi album nije dobio nijedan Gremi, ali to nije razlog da ga ne predstavim na blogu. Kada jedna grupa snimi odličan debitantski album kojim se predstavlja muzičkom svetu, prvi utisak je pozitivno iznenađenje, da bi narednim samo potvrdili status sjajne grupe. Šteta što nije bila aktivna duži vremenski period.

„Boys & girls“ sadrži jedanaest autorskih pesama, koje su zajedno napisali članovi grupe. Na njemu se nalaze i četiri koje su objavljene na EP izdanju prethodne godine. Otvara ga fenomenalna i nezaboravna „Hold on“. Pesme su kombinacija roka, bluza i soula. Brittany Howard svojim načinom pevanja bila je tzv. zaštitni znak grupe. Izuzetan vokal, sjajna grupa, odličan album!

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=0i4cNgff_nU&list=OLAK5uy_lGYgiHp9hMfMmjfx8AD8yuzewYbrJszLE&index=1

PS Link za pesmu „Hold on“: https://www.youtube.com/watch?v=Le-3MIBxQTw

Cold little heart

Black man in a white world

Falling

Place I belong

Love & hate

One more night

I’ll never love

Rule the world

Father’s child

The final frame

Michael Kiwanuka je do današnjeg dana objavio tri odlična albuma. Prošlo je pune četiri godine od poslednjeg, koji u naslovu sadrži prezime muzičara. U tom periodu snimio je samo jedan singl sa pesmom „Beautiful life“. Očekujući novo izdanje, da se vratim u 2016. godinu.

„Love & hate“ je drugi album sa deset pesama, koji je Kiwanuka snimio. Otvara ga fenomenalna desetominutna „Cold little heart“, sledi sjajna „Black man in a white world“, „Falling“… Mogao bih ovako sve do poslednje. Moram izdvojiti naslovnu „Love & hate“, koja je za mene najbolja pesma koju je Kiwanuka objavio. Ovo je jedan od albuma koji sam najčešće preslušavao poslednjih godina. To za mnoge ne mora ništa da znači, ali to nisam činio bez razloga.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=V1aeh3NbMDQ&list=OLAK5uy_lRfZcmzag2CL9nEFH9m-w0UzIhwAlgLZw

A strana

Eternal caravan of reincarnation

Waves within

Look up (To see what’s coming down)

Just in time to see the Sun

Song of the wind

All the love of the universe

B strana

Future primitive

Stone flower

La fuente del ritmo

Every step of the way

Kako je nekada teško izabrati jedan album nekog izvođača i predstaviti ga na blogu. Najlakše je odabrati najbolji ili najpopularniji, koji mnogi od nas znaju i preslušali su ga više puta sa poznatim hitovima, ali često se dešavalo da nisam to uradio, već sam se odlučio za album koji je po meni nepravedno zapostavljen. Tako će biti i sa grupom Santana.

Carlos Santana je sa svojom grupom snimio preko trideset studijskih i koncertnih albuma. Zar je potrebno reći da ih imam skoro sve u kolekciji (nedostaju mi dva snimljena uživo). Prvi „Santana“ i drugi „Abraxas“ su verovatno (sigurno) najbolji, „Supernatural“ iz 1999. godine sa brojnim muzičarima kao gostima napopularniji i najkomercijalniji… Pored njih, iako mi je debitantski album najdraži, odlučio sam se za četvrti koji mi je isto tako drag i često ga preslušavam. A taj četvri je slučajno i redni broj studijskog albuma grupe.

„Caravanserai“ je objavljen 1972. godine. Razlikuje se od prethodna tri izdanja. Na njemu se nalazi većina instrumentala. Album otvara iznenađujuća „Eternal caravan of reincarnation“ koja nas uvodi u jedan potpuno novi stil muziciranja grupe. Jedino je prepoznatljivi zvuk Santanine gitare ostao nepromenjen kao i brojne udaraljke (konge, timbali, bongo) koje su postale zaštitni znak njihovih albuma, propraćenih afro i latino ritmovima . Na njemu se nalazi „Song of the wind“, jedan od najboljih instrumentala koje je grupa snimila. Album koji se sluša od početka do kraja bez prekida. Kada se presluša kompletan, jasno je kako su numere na njemu savršeno uklopljene (neke se nastavljaju jedna na drugu) i odsvirane. Odlična ploča!

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=x5u3VVX-6Mo&list=OLAK5uy_m2tVTuVBA6Xa870BKCmezMEwQIiXojzTk

A strana

Waitin’ for the bus

Jesus just left Chicago

Beer drinkers & hell raisers

Master of sparks

Hot, blue and righteous

B strana

Move me on down the line

Precious and grace

La grange

Sheik

Have you heard?

Bradonje, najzad!

Odlučio sam da predstavim jedan od albuma koji su ZZ Top snimili sedamdesetih godina. Mislim da su poneki od njih mnogo kvalitetniji od onih objavljenih sredinom osamdesetih (koji su najpopularniji sa pregršt rok hitova koje svi znamo) a i kasnije. „Tres hombres“ ili „Deguello“… Izbor je pao na prvopomenuti. Dva razloga su bila odlučujuća. Prvi je taj što se na njemu nalaze autorske pesme, za razliku od drugog na kome su dve obrade. I drugi – pesma „La grange“ 🙂

„Tres hombres“ je treći studijski album grupe ZZ Top. Sjajno izdanje ovog teksaškog trija. Objavljen je 1973. godine. Ne mogu da zamislim da je prošlo već pedeset godina?! Klasičan rok, bluz, bugi… Kombinacija koju su Billy Gibbons (gitara, vokal), Dusty Hill (bas) i Frank Beard (bubnjevi) savršeno uklopili na ovoj ploči. Jedno od najboljih autorskih dela popularnih i nezaboravnih bradonja.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=wnXSzgNe4xE&list=OLAK5uy_m21kJIPRTeEQkYjxRkPELl3euTKGCmaX0