„Almost a whisper“ je instrumental koji je komponovao i snimio Yanni (Yiannis Chryssomallis)  ili kako se njegovo ime i prezime piše na grčkom jeziku Γιάννης Χρυσομάλλης. Objavljena je na njegovom kompilacijskom albumu „Reflections of passion“ 1990. godine. Na njemu se pored kompozicija sa ranijih studijskih albuma, nalsze i tri nove, a jedna od njih je „Almost a whisper“.

Sjajna romantična kompozicija u trajanju od 3 minuta. Mnogi kritičari se slažu da je to moderna klasična muzika. Slušajte je i uživajte, ako je moguće zatvorenih očiju. Predivno!

„Music box dancer“ je instrumental koji je komponovao i snimio kanadski pijanista Frank Mills 1974. da bi kao singl bio objavljen tek posle četiri godine. Postao je popularan mnogo godina kasnije i korišćen je u jednij epizodi popularne serije The Simpsons a takođe i u filmu Kill Bill.

Ovaj sjajan instrumental možete povremeno čuti u emisiji Oblak u bermudama, u kome se koristi za najave događaja, važne informacije i poneke anegdote.

The Alan Parsons Project objavili su album „Ammonia Avenue“ 1983. godine. Na njemu se nalazi jedan sjajan instrumental. „Pipeline“ je pretposlednja numera na B strani ploče. Komponovali su je Alan Parsons i Eric Woolfson. Od polovine ovog instrumentala u razradu muzičke teme uključuje se saksofon, koji je odlično odsvirao Mel Collins.

Glavna tema „Pipeline“ me neodoljivo podseća na pesmu „Foreign affair“ koju su snimili Mike Oldfield i Maggie Reilly na albumu „Crises“, nekoliko meseci ranije iste godine. Ali, to mi nikako ne menja mišljenje o ovom instrumentalu i osećaj da je zaista sjajno odsviran i snimljen (verovatno zato što mnogo volim i „Foreign affair“, koja je često zastupljena u mojim emisijama na radiju). Uživajte u slušanju ovog predivnog instrumentala, ako ga do sada niste čuli 🙂

Pre 23 godine objavljen je album „Do you love me?“ Snimio ga je južnoafrički gitarista i pevač Jonathan Butler.

Na njemu se nalaze dva predivna instrumentala koja je on komponovao. Jedan od njih je „Song for Elizabeth“, popularniji i poznatiji. Drugi je „New life“, ne manje kvalitetan a meni ipak draži (što ne znači da je i bolji), iako nije stekao popularnost kao prvi. Ako ih niste čuli do sada, poslušajte ih kada budete hteli. Nadam se da Vas moja preporuka neće razočarati.

This is the CENTRAL SCRUTINIZER
Joe has just worked himself into an imaginary frenzy
During the fade-out of his imaginary song…
He begins to feel depressed now
He knows the end is near
He has realized at last, that imaginary guitar notes
And imaginary vocals
Exist only in the imagination of the imaginer!
And… ultimately, who gives a fuck anyway?
Excuse me…
…Who gives a fuck anyway?
So he goes back to his ugly little room
And quietly dreams his last imaginary guitar solo…

Frank Zappa je objavio konceptualni dupli album „Joe’s garage acts II & III“ 1979. godine. Četvrtu stranu ploče koja je nazvana „Imaginary guitar notes“ otvara jedan od najlepših instrumentala sa, po mnogima, najboljim gitarskim solom ikada snimljenim.

„Watermelon in easter hay“ je taj predivni instrumental koji je Zappa odsvirao na gitari zajedno sa članovima svoje prateće grupe. Počinje sa monologom robota, koji je Zappa snimio kao Central scrutinizer. Na njega se nadovezuje „imaginary guitar solo“ – osam minuta magične muzike. Sjajno, savršeno, perfektno… Ne može se opisati rečima… Slušao sam ga, kako se kaže „sto puta“ sa uživanjem, i slušaću ga još „sto puta“. Jedan od mojih najomiljenijih instrumentala.   

Roy Buchanan i Ed Freeman komponovali su predivan instrumental „Wayfaring pilgrim“. Ovaj bluz se nalazi na ploči „In the beginning“ koju je Buchanan objavio 1974. godine. Počinje laganim uvodom na klaviru, da bi se na njega nadovezao sjajan zvuk gitare. Ova dva instrumenta u svom preplitanju vode  nas 5 minuta u neki drugi, samo nama znan svet.

„Wayfaring pilgrim“ je bila uvodna numera nezaboravne emisije „Bluz sat“ koja je bila „zaštitni znak“ radija Studija B. Ljubomir Vučković Vučko je bio autor i voditelj lagane šetnje kroz istoriju bluza. Poslednja emisija, 1963. po redu, emitovana je  u petak 11. decembra 2015. godine od 23 sata do ponoći, kako je naveo Veljko Pajović.

„Stranger on the shore“ je instrumental koji se pojavio 1961. godine.  Nalazi se na istoimenom albumu koji je snimio klarinetista Acker Bilk sa The Leon Young String Chorale.

Bilk je rekao da je melodiju smislio dok se vozio taksijem. Prvobitno je nazvao „Jenny“ namenjujući je svojoj ćerki. Naziv instrumentala je promenio kada je on bio prihvaćen za glavnu temu serije koja se tada snimala. Serija se zvala „Stranger on the shore“ 🙂

Mnogi od nas su ga čuli do sada. A ko nije, neka posluša klarinet koji svira Acker Bilk, sa kojim će lagano zaploviti kroz ovaj sjajni instrumental.   

„Street angels“ je instrumental koji se nalazi na istoimenoj kompilaciji izdatoj 2000. godine. Komponovali su je brazilski muzičari Danilo Cayummi i Marcelo Salazar. Oni su istovremeno i izvođači ove numere uz pomoć prateće sekcije.

Meni veoma drag instrumental, koji sam koristio kao špicu za emisiju Intonacija, emitovanu na nekoj drugoj radio stanici pre dolaska na 202-ku. Poslušajte ga ako želite. Oduzeće Vam samo četiri minuta a možda Vam se i svidi 🙂

„Midnight in San Juan“ je instrumental koji je komponovao Earl Klugh. Nalazi se na njegovom istoimenom albumu iz 1991. godine, koji je bio i na prvom mestu liste džez albuma.

Ovaj nenametljivi i opuštajući instrumental je kombinacija džeza i popa sa latino i karipskim primesama, koje su obojile ceo album. Prija u svako doba dana i u svim situacijama u kojima se nalazite. Earl Klugh i njegova lepršava akustična gitara…

Kod izdavanja albuma, u većini slučajeva, važilo je nepisano pravilo da je poslednja pesma na B strani balada. Sa njom se završavalo preslušavanje.

J.J. Cale je za svoj album „Shades“ iz 1981. godine, komponovao jedan predivan instrumental koji je nazvao „Cloudy day“. Nalazi se na B strani i on „zatvara“ ploču. Kao šlag na torti. Sjajna kombinacija njegove gitare i saksofona koji se naizmenično smenjuju, uz nenametljivu pratnju ritam sekcije. Sjajno!