„101 eastbound“ je instrumental koji je snimila smooth jazz grupa Fourplay. Nalazi se na njihovom debitantskom albumu, objavljenom 1991. godine.

Iz samog imena grupe, jasno je da su u njenom sastavu četiri muzičara. Da se ispravim – četiri sjajna muzičara: Bob James (klavijature), Lee Ritenour (gitara), Harvey Mason (bubnjevi) – (svaki od njih je snimio preko 100 albuma uključujući solo izdanja, u grupama kao i saradnje sa drugim mizičarima), i Nathan East (bas).

„101 eastbound“ je jedan od mnogih instrumentala koji se nalaze u posebnom folderu mog  kompjutera i povremeno ga preslušavam. Predivan je!

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=zwBpGU8RY3A

Klavijaturista, BKB, Indexi, Korni grupa, pisanje pesama za veliki broj domaćih pevača (Zdravko Čolić, Bisera  Veletanlić…), solo projekti, saradnja sa poznatim svetskim i našim muzičarima, komponovanje muzike za filmove i pozorišne predstave, muzički producent, kosmopolita… To je ukratko Kornelije Kovač. Muzičar i kompozitor ispred vremena u kome je stvarao.

Singl ploča sa dve instrumentalne kompozicije „Severni vetar“ i „Okean“, objavljena je 1975. godine. Kornelije je komponovao obe. Odlična „Okean“ se našla na B strani. Da se podsetimo ovog predivnog i neopravdano zaboravljenog instrumentala, i da ga predstavim mlađoj generaciji.

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=t-dOteiVIYk

PS Zvanični kanal PGP RTS je postavio instrumental na YT pod oznakom HD, ali snimak je sa singlice na kojoj se čuje „krckanje“ ploče. Svaka im čast kako se odnose prema legendama koje su zadužile diskografsku kuću PGP RTB (kako se nekada zvala). Mnogim diskofilima to ne smeta, jer pojedini primerci ploča na gramofonu „krckaju“ ili „šušte“ od čestog preslušavanja. Koliko je samo puta gramofonska igla prešla preko njih. Navikli smo na to. Ali postaviti takav snimak na svoj zvanični kanal… To ne mogu da shvatim!

„Riviera paradise“ je instrumental koji je komponovao Stevie Ray Vaughan. Nalazi se na albumu „In step“ koji je snimio sa svojom grupom Double Trouble objavljenom 1989. godine, kao poslednja numera na B strani ploče. Počinje tihim akordima gitare, da bi posle četiri minuta bluz neprimetno prešao u džez varijantu, zahvaljujući klavijaturama koje svira Reese Wynans. Nakon te minijature, maestralni Stevie i njegova Fender gitara, koju upotpunjuju klavijature, ponovo nas vraćaju bluzu.

Nepunih devet minuta lagane muzike za uživanje. Briljantno!

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=KfGBQHM1EzI

„Almost a whisper“ je instrumental koji je komponovao i snimio Yanni (Yiannis Chryssomallis)  ili kako se njegovo ime i prezime piše na grčkom jeziku Γιάννης Χρυσομάλλης. Objavljena je na njegovom kompilacijskom albumu „Reflections of passion“ 1990. godine. Na njemu se pored kompozicija sa ranijih studijskih albuma, nalsze i tri nove, a jedna od njih je „Almost a whisper“.

Sjajna romantična kompozicija u trajanju od 3 minuta. Mnogi kritičari se slažu da je to moderna klasična muzika. Slušajte je i uživajte, ako je moguće zatvorenih očiju. Predivno!

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=mJx-GU9EXrY

„Music box dancer“ je instrumental koji je komponovao i snimio kanadski pijanista Frank Mills 1974. da bi kao singl bio objavljen tek posle četiri godine. Postao je popularan mnogo godina kasnije i korišćen je u jednij epizodi popularne serije The Simpsons a takođe i u filmu Kill Bill.

Ovaj sjajan instrumental možete povremeno čuti u emisiji Oblak u bermudama, u kome se koristi za najave događaja, važne informacije i poneke anegdote.

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=m_rWL3dgAWg

The Alan Parsons Project objavili su album „Ammonia Avenue“ 1983. godine. Na njemu se nalazi jedan sjajan instrumental. „Pipeline“ je pretposlednja numera na B strani ploče. Komponovali su je Alan Parsons i Eric Woolfson. Od polovine ovog instrumentala u razradu muzičke teme uključuje se saksofon, koji je odlično odsvirao Mel Collins.

Glavna tema „Pipeline“ me neodoljivo podseća na pesmu „Foreign affair“ koju su snimili Mike Oldfield i Maggie Reilly na albumu „Crises“, nekoliko meseci ranije iste godine. Ali, to mi nikako ne menja mišljenje o ovom instrumentalu i osećaj da je zaista sjajno odsviran i snimljen (verovatno zato što mnogo volim i „Foreign affair“, koja je često zastupljena u mojim emisijama na radiju). Uživajte u slušanju ovog predivnog instrumentala, ako ga do sada niste čuli.

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=P9ZAxnxKDHY

Pre 23 godine objavljen je album „Do you love me?“ Snimio ga je južnoafrički gitarista i pevač Jonathan Butler.

Na njemu se nalaze dva predivna instrumentala koja je on komponovao. Jedan od njih je „Song for Elizabeth“, popularniji i poznatiji. Drugi je „New life“, ne manje kvalitetan a meni ipak draži (što ne znači da je i bolji), iako nije stekao popularnost kao prvi. Ako ih niste čuli do sada, poslušajte ih kada budete hteli. Nadam se da Vas moja preporuka neće razočarati.

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=GurXWHDKiwo

This is the CENTRAL SCRUTINIZER
Joe has just worked himself into an imaginary frenzy
During the fade-out of his imaginary song…
He begins to feel depressed now
He knows the end is near
He has realized at last, that imaginary guitar notes
And imaginary vocals
Exist only in the imagination of the imaginer!
And… ultimately, who gives a fuck anyway?
Excuse me…
…Who gives a fuck anyway?
So he goes back to his ugly little room
And quietly dreams his last imaginary guitar solo…

Frank Zappa je objavio konceptualni dupli album „Joe’s garage acts II & III“ 1979. godine. Četvrtu stranu ploče koja je nazvana „Imaginary guitar notes“ otvara jedan od najlepših instrumentala sa, po mnogima, najboljim gitarskim solom ikada snimljenim.

„Watermelon in easter hay“ je taj predivni instrumental koji je Zappa odsvirao na gitari zajedno sa članovima svoje prateće grupe. Počinje sa monologom robota, koji je Zappa snimio kao Central scrutinizer. Na njega se nadovezuje „imaginary guitar solo“ – osam minuta magične muzike. Sjajno, savršeno, perfektno… Ne može se opisati rečima… Slušao sam ga, kako se kaže „sto puta“ sa uživanjem, i slušaću ga još „sto puta“. Jedan od mojih najomiljenijih instrumentala.

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=Fn9ZuGquwpQ   

Roy Buchanan i Ed Freeman komponovali su predivan instrumental „Wayfaring pilgrim“. Ovaj bluz se nalazi na ploči „In the beginning“ koju je Buchanan objavio 1974. godine. Počinje laganim uvodom na klaviru, da bi se na njega nadovezao sjajan zvuk gitare. Ova dva instrumenta u svom preplitanju vode  nas 5 minuta u neki drugi, samo nama znan svet.

„Wayfaring pilgrim“ je bila uvodna numera nezaboravne emisije „Bluz sat“ koja je bila „zaštitni znak“ radija Studija B. Ljubomir Vučković Vučko je bio autor i voditelj lagane šetnje kroz istoriju bluza. Poslednja emisija, 1963. po redu, emitovana je  u petak 11. decembra 2015. godine od 23 sata do ponoći, kako je naveo Veljko Pajović.

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=GUco3qXc_DM

„Stranger on the shore“ je instrumental koji se pojavio 1961. godine.  Nalazi se na istoimenom albumu koji je snimio klarinetista Acker Bilk sa The Leon Young String Chorale.

Bilk je rekao da je melodiju smislio dok se vozio taksijem. Prvobitno je nazvao „Jenny“ namenjujući je svojoj ćerki. Naziv instrumentala je promenio kada je on bio prihvaćen za glavnu temu serije koja se tada snimala. Serija se zvala „Stranger on the shore“ 🙂

Mnogi od nas su ga čuli do sada. A ko nije, neka posluša klarinet koji svira Acker Bilk, sa kojim će lagano zaploviti kroz ovaj sjajni instrumental.

Link za instrumental: https://www.youtube.com/watch?v=h2xvKqaZI_w