Sweet home Chicago (feat. Brad Paisley)

I can’t quit you baby (feat. Kirk Fletcher)

Sunshine of your love (feat. Sonny Landreth)

The thrill is gone (feat. Ritchie Blackmore)

Mannish boy (feat. Ronnie Earl)

Born under a bad sign (feat. Tyler Bryant)

I put a spell on you (feat. Pat Travers)

Crossroads (feat. James Burton)

Smokestack lightnin’ (feat. Jeff ‘Skunk’ Baxter)

As the years go passing by (feat. Arthur Adams)

Let’s work together (feat. Harvey Mandel & Canned Heat)

Route 66 (feat. Steve Crooper)

In hell I’ll be in good company (feat. Albert Lee)

Secrets of sins

Album „The blues“ objavljen je 2. oktobra ove godine. Snimio ga je William Shatner na svoj uobičajen način, govoreći (pričajući) tekstove pesama sa vrlo malo pevanja. Nije on jedini koji to radi u svojoj muzičkoj karijeri. Pojedini poznati kantautori su takođe koristili taj stil prezentovanja svojih pesama.

Na albumu se nalazi četrnaest obrada. Uglavnom su to danas tzv. bluz ili ritam i bluz standardi koje su komponovali Robert Johnson, Willie Dixon, Muddy Waters, Howlin’ Wolf, Roy Hawkins, Screamin’ Jay Hawkins, Booker T. Jones, Wilbert Harrison… Mnogi poznati muzičari su kao gosti, doprineli sjajno odsviranom albumu, a pojedine pesme su obrađene na sasvim nov način. To je baš ona karika koja daje draž ovom izdanju i koja mi se sviđa.

When one door opens

Royal tea

Why does it take so long to say goodbye

Lookout man

High class girl

A conversation with Alice

I didn’t think she would do it

Beyond the silence

Lonely boy

Savannah

Posle nekoliko pesama koje su se pojavile kao „offical music video“, konačno je objavljen novi album koji je snimio Joe Bonamassa. „Royal tea“ je njegovo četrnaesto studijsko izdanje u poslednjih deset godina. Za sve koji vole savršenu kombinaciju bluza i roka.

Strange days (with Robbie Williams)

All dressed up (with Nowhere to Go)

Do you love me

I hate how much I want you (with Phil Collen & Joe Elliott)

Wild child (with Tom Morello)

Cool

Burn it down

Another hit of showmanship (with Albert Hammond Jr.)

Can’t sleep

Am I talking to the champagne (Or talking to you)

Kada se pre dva meseca pojavio singl „Strange days“ koji su snimili the Struts uz pomoć Robbie Williams-a, iskren da budem, bila mi je čudna ta kombinacija. Bio sam sumnjičav, znajući šta je grupa snimala pre toga. Međutim, kada sam čuo pesmu, shvatio sam da odlično zvuči i da me je ta saradnja demantovala. Još dva singla su se pojavila pre albuma i to su bili pravi the Struts. Čekao sam album. I onda je objavljeno kompletno novo izdanje pre dve nedelje.

Album „Strange days“ je zaista odličan. Luke Spiller sa svojim prepoznatljivim vokalom, postao je, posle samo tri albuma, zaštitni znak grupe the Struts. Svoje vokalne sposobnosti potvrdio je i na albumu „Man on the rocks“ koji je snimio Mike Oldfield (objavljen pre šest godina kada i debi album grupe), na kome se pojavljuje kao glavni vokal. Pored Williams-a, još nekoliko poznatih muzičara je učestvovalo u realizaciji „Strange days“. Na album je uvrštena i obrada pesme grupe Kiss „Do you love me“, koja je po meni, prevazišla original.

Recuerda

The boy from the plantation

There’ll come a war

Seeking the room with the three windows

Thirty thousand milk bottles

Under the mimosa tree

From the hands of Violeta

Without knowing the end (Joan’s song)

La partida

The last song

Santiago sunrise

Posle dve godine od izdanja odličnog albuma koji su snimili Manic Street Preachers, pevač i gitarista grupe James Dean Bradfield objavio je svoje drugo solo izdanje.

„Even in exile“ (naslov je uzet iz teksta pesme „The boy from the plantation“) sadrži jedanaest kompozicija. James Dean Bradfield je napisao sve tekstove, autor je i muzike (u dve pesme u saradnji sa drugim muzičarima), dok je muziku za „La partida“ komponovao čileanski kompozitor Victor Jara. Ceo album je posvećen ovom borcu za ljudska prava, koji je bio poznati pesnik, kompozitor, kantautor i pozorišni reditelj. Ubijen je nakon vojnog puča u Čileu 1973. godine.

Sjajno otpevan (a kako bi drugačije) i snimljen album sa prepoznatljivim rok zvukom koji neguje Bradfield, baladama  i na kome se nalaze tri sjajna instrumentala. Slušajući ga, mislim da bi neki njegovi delovi bili idealni za filmsku muziku. Normalno je da mi se neke pesme više sviđaju, ali „Even in exile“ je zaista odličan.

What’ve I done to help

Dreamside

Only children

Overseas

Running with our eyes closed

River

Be afraid

St. Peter’s autograph

It gets easier

Letting you go

„Reunions“ je novi album koji je Jason Isbell sa svojom pratećom grupom The 400 Unit objavio pre nepuna tri meseca. Autor je svih pesama. s tim što se kod sjajne „What’ve I done to help“ koja otvara album, kao koautor pojavljuje Michael Kiwanuka.

Kao što je to čest slučaj, i ovde ima pesama koje su me „kupile“ na prvo slušanje, ali uvek „Reunions“ preslušavam od početka do kraja – i sve mi se više sviđa. Odličan album!

Blue mood

She’s got style

A song maker

I really don’t care

The mad, mad morning

Sunny day

Being alone

Don’t let me so fast

A crazy thing

Devil in my head

Barfly

Stani bre (bonus track)

„Jedan od osnovnih uslova za zadovoljstvo pa time i uspeh u životu jeste da radite ono što volite i u čemu uživate. Ljudi okupljeni pod imenom Zona B preko trideset godina nedvosmisleno demonstriraju ono u čemu uživaju. Ljubav se tu podrazumeva. Nikad ne oblače kostime niti skupa odela, ne pričaju viceve na koncertima, ali zato znaju stotine pesama i to nam ubedljivo dokazuju, danas na isti način kao i onda kada su počinjali.

Razlika između pojmova kao što su popularnost i poštovanje danas je veća nego ikad. Pošto ih nema u skandalima, aferama ili skupim reklamama, samim tim u popularnim medijima, jasno je za koji put su se odredili. Potvrdu da je takav izbor ispravan dobijaju na kraju svakog nastupa kada, posle uobičajenih ovacija, moraju da odsviraju još koju… Za sve one koji ne dozvoljavaju da zamre „duh“ bluza i rokenrola, Zona B ne odustaje od stvaranja muzike LJUDI za LJUDE! A to je oduvek bilo, a i danas, nadajmo se, jeste za svako poštovanje. Pred nama je sedmi studijski album Zone B… UŽIVAJMO!“

Ovo je prekucan tekst koji je Momčilo Rajin napisao u propratnoj knjižici za novi CD Zone B „Songmaker“.

Ne bih ništa da dodam, samo da navedem članove ove odlične grupe. To su Petar Zarija (vokal), Dušan Duda Bezuha (gitara), Zdenko Kolar (bas), Petar Miladinović – Pera Joe (usna harmonika) i Dušan Ristić (bubnjevi).

You can’t rule me

Bad news blues

Man without a soul

Big black train

Wakin’ up

Pray the devil back to hell

Shadows & doubts

When the way gets dark

Bone of contention

Down past the bottom

Big rotator

Good souls

Ako je neko na muzičkoj sceni uspešno preko četrdeset godina i u tom periodu snima odlične albume, svakako zaslužuje da mu posvetim malo pažnje. Razlog je novo studijsko izdanje.

Lucinda Williams je svoj prvi album objavila 1979. godine. U početku karijere bila je više orijentisana na folk muziku, ali je ubrzo ovome žanru pridodala rok i bluz, koji su preovladali u njenim kasnijim izdanjima. Dobitnik je i Grammy nagrade za svoj album „Car wheels on a Gravel road“ na kome se nalazi i pesma „Joy“ koju su obradili Beth Hart i Joe Bonamassa,

„Good souls better angels“ je naziv njenog novog albuma koji je objavljen pre tri nedelje. Odlično izdanje, kao i većina projekata koje je Lucinda Williams snimila do sada. Autor je deset od dvanaest pesama, koliko se nalazi na ovom albumu. Ko voli kombinaciju bluz-roka u pesmama i alternativni rok, verovatno će uživati slušajući ga, a nadam se i uvrstiti u svoju  kolekciju.

Change on the rise

I’ll get by

It knows me

Sweet Adeline pt. 2

Chains

Born in California

Full Moon

Avi Kaplan je poznat kao jedan od vodećih pevača poznate a cappella grupe Pentatonix, sa kojom je snimio nekoliko višestruko nagrađivanih albuma. Nakon šest godina provedenih u grupi, odlučio se za solo karijeru.

„I’ll get by“ je EP izdanje koje je objavljeno pre dva meseca. Odlično! Sjajno otpevano! A kako i ne bi sa impresivnim glasom, snažnim basom koji poseduje. Ako ste ga preslušali, znate o čemu govorim. Ako niste, pokušajte da odvojite malo vremena za ovaj EP na kome se nalazi sedam pesama. Prva je predivna „Change on the rise“, zatim sledi naslovna, pa…

Canter

War song soldier

Where we’re going

Head in the clouds

Dark days

The bonny

Sun queen

Outsiders

Roll the credits

Mayhem

Six string gun

Every man’s truth

Tražeći nove albume koji su se pojavili ovih dana, naišao sam na, meni do sinoć nepoznatog izvođača. Izvinjavam se onima kojima je on već bio poznat.

Gerry Cinnamon je škotski kantautor. Preslušao sam nekoliko pesama sa njegovog aktuelnog albuma „The bonny“ i odlučio da ga pridodam svojoj kolekciji. To je njegovo drugo po redu solo izdanje, objavljeno pre nekoliko dana. Akustično snimljena ploča na kome dominira njegova gitara i povremeno usna harmonika.

Više puta mi se dešavalo da nove albume preslušam i nakon toga ih obrišem iz kompa. Ovaj put nisam pogrešio, naprotiv. Odlična ploča!

Introduction

Kingdom (feat. Mark Lanegan)

Beast of the nation (feat. Mark Lanegan)

Shock collar (feat. Dave Gahan)

Lie down (feat. Madman Butterfly)

Ring of truth (feat. Carl Hancock Rux)

Skull (feat. Mark Lanegan)

English ghosts (feat. John Robb)

In my arms again (feat. Joel Cadbury)

When the lights go out (feat. Mark Gardener)

Truly too late (feat. Ilse Maria)

How’re you holding up (feat. Ron Sexsmith)

Mortal eyes (feat. Carl Hancock Rux & Joel Cadbury)

Shoot kill (feat. Jim Jones)

Gospel (feat. Mark Lanegan)

Gitarista i producent Rob Marshall je uz pomoć svojih prijatelja osmislio i realizovao ambiciozan projekat pod nazivom Humanist. Istoimeni album se pojavio 21. februara. Na njegovom snimanju učestvovali su mnogi poznati muzičari. Među njima su Mark Lanegan, Dave Gahan, Mark Gardener, Carl Hancock Rux…

Odlično snimljena ploča sa nekoliko sjajnih pesama. Izdvojio bih na prvom mestu „Shock collar“ koju je otpevao Dave Gahan, kao i „Kingdom“ i „Skull“ (vokal Mark Lanegan), „English ghosts“ (John Robb), „When the lights go out“ (Mark Gardener) i akustičnu baladu „How’re you holding up“ (Ron Sexsmith).