Aki Rahimovski

Dio svoje duše poklanjam
svaki put kad stanem pred vas
i nema tu šeme
to ide iz mene
radim sto volim i znam.
Kad otvorim oči ja nastavim san
smiješkom dočekujem dan
mogu reći bez riječi
mogu dodati stih
al’ da li itko zna
tko sam stvarno ja?

Pjevala si sa mnom i plesala
prvi put ljubila
a nikad se nisi pitala
tko sam stvarno ja?
Kad otvorim oči ja nastavim san
sasvim slobodan,
ja sam suze i smijeh
ja sam smjernost i grijeh
al’ tko sam stvarno ja?
Možda ne znam niti sam.

I sve bih opet ponovo
kad bih mogao
i glupost i rane
i sve one dane
sve bi ponovio.
Jer pjesma je sljepa
kada je ljepa
ona svakog dotakne
duše kad ima djeli je sa svima
I tu sam negdje ja
Ako budeš pitala…

To sam stvarno ja.

Parni valjak je jedna od najpopularnijih grupa na ovim prostorima, osnovana u bivšoj Jugoslaviji davne 1975. godine. Objavili su preko dvadeset samostalnih albuma (uključujući i koncertne) i nekoliko kompilacija svojih pesama. Taj broj bi bio sigurno veći da nisu napravili pauzu od skoro pet godina početkom novog milenijuma. Kada se pomene ime grupe, uvek je asocijacija vezana za dva člana: pevača Akija Rahimovskog i Huseina Hasanefendića, gitaristu i kompozitora najvećeg broja pesama.

Verovatno svako od nas ima bar jedan a mnogi i više albuma ove grupe, bez obzira u kom formatu.

Verovatno većina nas je prisustvovala njihovim koncertima i pevala zajedno sa Akijem poznate hitove, naročito balade po kojima su bili prepoznatljivi. Kada ovo kažem, prvenstveno mislim na lepši pol koji je bio najzastupljeniji na njihovim nastupima. Na žalost ljubitelja ove grupe, to se više neće desiti…

Aki Rahimovski (5. jun 1955. – 22. januar 2022.).

Đorđe Balašević

Nošen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan
zašto, ko da zna
al’ to sam jutro dočekao umoran

K’o da sam i ja leteo s njim
krilima teškim, olovnim
i video svet
sakriven iza zlatnih oblaka

Ako umrem mlad
posadi mi na grobu samo ruzmarin
ne dozvoli tad
da naprave od toga tužni treći čin

Nek’ mi ne drže govore
nek’ drugom pletu lovore
ako umrem mlad
zaustavljen u koraku i snu

O, zagrli me sad
jako, najbolje što znaš
i nemoj crnoj ptici da me daš

O ne, ne brini,
proći će za tren
ja sam samo malo lud i zaljubljen

U mojim venama
tamni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je

Što luduje
od sreće tugu tka
moja prosta duša slovenska

Uplaši me sjaj
milion sveća kad se nebom popali
gde je tome kraj
za kog su tako dubok zdenac kopali

Zašto se sve to dešava
da l’ čovek išta rešava
il’ smo samo tu
zbog ravnoteže među zvezdama

Jedan sam od mnogih koji je više puta gledao Đoletove nezaboravne koncerte u prepunom Sava centru…

Jedan sam od mnogih koji je sa TV Politike snimio jedan Đoletov koncert iz Sava centra na video kasetu…

Jedan sam od mnogih koji zna tekstove pojedinih Đoletovih pesama…

Jedan sam od mnogih koji je od Đoletovih pesama sam pravio sopstvenu kompilaciju Best of na dvostrulom CD-u…

Jedan sam od mnogih koji ima sve Đoletove albume u elektronskom formatu…

Jedan sam od mnogih koji ima nekoliko Đoletovih albuma na CD-u…

Jedan sam od mnogih koji ima neke vrlo retke Đoletove snimke koji nikada nisu zvanično objavljeni…

Jedan sam od mnogih koji ima singl ploču Ranog mraza…

Ali, nažalost, jedan sam od retkih koji nema nijedan Đoletov album objavljen na vinilu…

Al’ znam da
neko to od gore vidi sve
povlači te konce, igra se
postavi na svoje mesto
svako dobro, zlo još pre
sve vide oči sudbine

Đorđe Balašević (11. maj 1953. –  19. februar 2021.).