Žurkolomci

„Kada smo pre dve godine predvideli da će anonimna grupa U škripcu puno toga dobrog napraviti, bilo je i onih koji nam nisu verovali. Sada smo opet u poziciji da vam predstavimo nešto novo. I dobro. PARTIBREJKERS! Na njih vam pažnju skreće misteriozni ZELENI ZUB. Čitajte sada, da se ne biste kajali sutra.

Na svojim dosadašnjim koncertima Partibrejkers su oholoj BG publici ponudili jedan posve nov doživljaj rhythm & bluesa. No, njihov pristup  r & b šablonima je potpuno nov, protkan koncertnom pank energijom, čemu najviše doprinosi pojavom i glasom Cane, jedan od retkih, čini mi se, iskrenih BG ’78. punkera (ex-Urbana gerila i Radnička kontrola).

U smeloj postavi bez basa, Partibrejkers atakuju direktno na ljudski organizam, pružajući pri tome intuitivnu r’n’r zabavu, začetu na osnovima – gitarama električnim (Anton, ponajbolji YU gitarista, ex-Butik, Šine i Ljubiša Kostadinović, kome je ovo prvi afirmisaniji band) i bubnjevima (Goran B.,ex-Republika – čovek koji je obrijao zulufe).

Pored neumitne činjenice da takvog benda nema u YU, bitan je trenutak njihove pojave na domaćoj rock (?) sceni, u momentu kada se na njoj malo toga (opet!) dešava; poimodni talasi koji večito kasne, mediji i disko-kuće koje nas večito torturišu svijim lokalno-privatnim izborom grupa i muzike koja treba da se sluša. Normalno, tu su opet i alter-etikete, no Partibrejkers su sigurno izvan i iznad svega toga, pametno radeći svoju uzbuđujuću stvar.

Kako je nastala grupa?

Ljuba: Letos nismo imali para za more i dogovorili smo se da prebacimo opremu u ovu sobu ovde (razgovor se odvija u stanu Gorana B.) pošto je to bilo jedino mesto gde smo mogli da sviramo.

Anton: Nismo smišljeno nastali; imao sam tada band (Šine) ali mi je bilo jasno da više neću svirati u njemu. Onda smo došli ovde i počeli da sviramo, vežbamo… Znači ništa nije bilo smišljeno, samo sam znao da mi vreme užasno prolazi i da moram da sviram kao i uvek.

Ljuba: …Kao i uvek.

Cane: Posle raspada Radničke kontrole godinu dana sam se strašno učmalo osećao; gledao sam koncerte, ljude…gledao sam ljude koji svoju energiju nigde ne mogu da utroše, samo u kafani…i kao, našao sam Gorana, pričali smo, našli neke zaključke…

Da li ste tada imali već neke svoje pesme?

Goran B.: Partibrejkers su ljudi koji ne mogu i ne žele da svoje vreme provode po BG-prelivima, rešivši da to vreme ispune…

Anton: …Ritmom koji im curi iz očiju.

Cane: Hoćemo kroz ime i kroz predstavu koju pružamo da rasturimo te klimave norme, zabavimo i zaboravimo ljude; svi su fini, hedonisti, plešu da ih je baš briga, ali mene nije baš briga…ja se užasno nerviramm, ja imam neurozu želuca kada se nerviram! (Aplauz Gorana B.)

Anton: Mmmm…zezanje kao životni cilj…čovek nema šta da jede, mora da radi; čim moraš da radiš da bi jeo, ne možeš da razmisljaš kao…

Plesači.

Anton: Što znači da moram da sviram da ne bih radio i da se izborim da to ljudi smatraju poslom (jer postoji loša navika da to nije tako).

Cane: Pazi, ima ljudi koji ne mogu da plešu stalno, koji se nerviraju čim ustanu…

Dakle

Cane: Partibrejkers su ljudi koji priznaju svoje slabosti, koji drugima mogu da kažu kakvi su, a ovi se boje; oni isto tvrde, ali su lenji i plaše se da priznaju.

Goran B.: Da.

Mislite li o broju ljudi koji će vas slušati, ima li ih?

Ljuba: Da, postoje. To smo videli na ovim koncertima, koji je to broj…ne znam, svejedno mi je…bitno je da ih ima, da hoće da nas čuju.

Kakvu nuziku sviraju Partibrejkers?

Ljuba: Mislim da bi svi mogli da se složimo oko r & b.

Goran B.: Ozračeni r’n’r…

Anton: Sviramo novi rhythm & blues, u dobroj tradiciji, ali smo iz ’83….

Svest

Anton: Nema veze sa revivalom, rhythm & punk, može i tako…

Koji bendovi, koji ljudi su uticali na r & b koji sada svirate?

Anton: Mi smo slušali stari r & b, nosili ga ulicama… Sva ta muzika oko nas u BG, koju kao neko svira, sve je to samo defilovanje kroz, nema osećaja. Ne bih pričao o uzorima, pošto ih više nemam.

Cane: Da, ali svako ima svoje smernice, Ja sam uvek voleo mahnite ličnosti rock’n’rolla: Jim Morrison, Janis Joplin, Johnny Rotten, Iggy, Hendrix… Ako mi se sviđaju neki ljudi, to ne znači da ih moram oponašati.

Cane je inače prototip takve ličnosti frontmana, u najboljoj punk tradiciji i – jedini je takav ovde.

Na koncertima si gnevan…

Cane: Sigurno imam razloge, mladi smo i jaki, ne osećam neke uzvišene melodije… Tinejdžere zanima svaki vid pobune, oni hoće često da budu ja, ali ne mogu – lenji su. Začuđeni kako neko može tako da se ponaša, nedostaje im snage i samouverenosti.

Kakav je odnos među vama, mrzite li se?

Ljuba: Svađamo se apsolutno sve vreme, na probi, svuda, ali kada se uključimo u pojačalo svađa prestaje, pošto tada više ne čujemo jedan drugog.

Goran B.: Konstruktivne svađe…

Anton: Partibrejkers su grupa koja ne treba mnogo da priča…

Cane: Svoju ideologiju pravimo na koncertima, ne za papirom.

Anton: Mi smo morali da se sastanemo, napravimo grupu; morali smo nešto da menjamo, ne konkretno ovo ili ono…to je čist osecaj. Da li osećaš?

Cane: Mi, Partibrejkers, imamo jedan moto: Moraćeš da daš sve od sebe da bi preživeo!“

Članak „Žurkolomci“ prekucan iz časopisa DŽUBOKS br. 162, 18. april 1983.

Časopis DŽUBOKS predstavio je jednu novu grupu u svom aprilskom izdanju 1983. godine. Ta ista grupa „sa dolaskom proleća R’n’R vraca u grad“ koncertom u Hali sportova u Novom Beogradu, 22. marta 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s