Van Morrison „What’s it gonna take?“

Dangerous

What’s it gonna take?

Fighting back is the new normal

Fodder from the masses

Can’t go on this way

Sometimes it’s just blah blah blah

Money from America

Not seeking approval

Damage and recovery

Nervous breakdown

Absolutely positively the most

I ain’t no celebrity

Stage name

Fear and self-loathing in Las Vegas

Pretending

Van Morrison je posle godinu dana od objavljivanja albuma koji se pojavio na dvostrukom CD-u takođe u maju, snimio svoj novi solo projekat.

„What’s it gonna take?“ je njegov 43. studijski album, koji je, može se reći, nastavak prethodnog izdanja. Van je autor svih pesama koje nam pružaju uživanje slušajući ga skoro osamdeset minuta. Izgleda da mu ideje za nove pesme nikada ne nedostaju. Većina pesama su posvećene aktuelnom stanju, kritici društva, pandemiji i izolaciji koju je izazvala… Slušajući njegove pesme, ponekad imam osećaj da sam neku pesmu već čuo i da liči na neku drugu. Ali nije tako. Van komponuje i peva pesme u svom prepoznatljivom stilu več godinama (da ne kažem decenijama), idealno kombinujući razne žanrove. Sjajni aranžmani i muzičari koji sviraju veliki broj različitih instrumenata tako kao da se čini da često puta improvizuju u pesmama, ne držeći se striktno nota, daju svakom njegovom albumu posebnu draž. Produkcija, koju je Van uradio, je savršena.

Ako volite nekog muzičara, kao što je moj slučaj sa Van Morrison-om, svaki njegov novi projekat željno očekujete. A kada se objavi, zna se šta Vam je činiti.

Avi Kaplan „Floating on a dream“

First place I go

Floating on a dream

On my way

He don’t love you right

I’m only getting started

Try to get it right

I can’t lie

All is well (feat. Joy Williams)

Into the blue

When I’m a fool

My queen

Avi Kaplan je nakon dva EP-a objavljena pre dve godine, snimio svoj album prvenac. „Floating on a dream“ objavljen je 20. maja. Prethodila su mu dva singla koja su objavljena ranije. Bivši pevač acapella grupe Pentatonix, je sa sva tri izdanja dokazao i uverio nas da je solo karijera pravi muzički pravac za njega. Ne možete ostati ravnodušni slušajući njegov neverovatan bas vokal sa mnogim iznenadnim transformacijama (ovo se posebno odnosi na poslednju pesmu na albumu, koju kada slušam, imam utisak da je peva neki drugi pevač).

Pravo je uživanje slušajući pesme sa ovog albuma i fantastičan vokal koji poseduje Avi Kaplan. Volim acapella, naravno i Pentatonix jer su snimali sjajne autorske pesme i obrade, ali mislim da je Avi trebalo mnogo ranije da počne solo karijeru. Dokaz za to je i ovaj odličan album.

The Smile „A light for attracting attention“

The same

The opposite

You will never work in television again

Pana-vision

The smoke

Speech bubbles

Thin thing

Open the floodgates

Free in the knowledge

A hairdryer

Waving a white flag

We don’t know what tomorrow brings

Skrting on the surface

The Smile je ime novoformirane grupe koju su osnovala dva člana Radiohead-a. Thom Yorke (vokal i gitara) i Jonny Greenwood (bas gitara), zajedno sa džez bubnjarom Tom Skinner-om, snimili su svoj prvi album, svirajući na njemu i mnoge druge instrumente.

„A light for attracting attention“ je naziv njihovog debi albuma na kome se nalazi trinaest novih pesama. Digitalno je objavljen na netu pre nekoliko dana. Yorke je napisao sve tekstove pesama, dok su muziku potpisala sva trojica muzičara. Da me pojedine pesme podsećaju i liče pomalo na Radiohead, to je normalno. Ali ovo je nešto sasvim novo, sa mešavinom mnogo više različitih muzičkih stilova i žanrova, sa elementima progresivne rok muzike, elektronike, dub-a pa čak i klasike. Dok sam ga prvi put preslušavao, radio sam nešto na kompjuteru, i da budem iskren, rad sam prekinuo nakratko samo kod tri-četiri pesme koje su me primorale da ih neometano čujem. I onda, po ko zna koji put shvatim da pravim grešku i da se ovaj album, kao i većina drugih, mora pažljivo preslušati od prve do poslednje pesme. To „pažljivo“ za mene znači pustiti album, sesti preko puta dva  zvučnika i ne raditi ništa, slušati ga bez ikakvih drugih obaveza i da me ništa ne ometa u tome. Može neko piće pr. kafa koju polako pijem i cigarete uz nju… Tako sam i uradio. Sasvim drugi osećaj slušanja muzike. Kada se završila poslednja pesma, pustio sam ga ponovo.

Album je sjajan. Ako ga niste preslušali do sada, učinite to na isti način kao i ja. Možda nam se muzički ukusi poklope i složite se sa mnom.

Ann Wilson „Fierce bliss“

Greed

Black wing

Bridge of sighs (with Kenny Wayne Shepherd)

Fighten for life

Love of my life (feat. Vince Gill)

Missionary man (with Kenny Wayne Shepherd)

Gladiator (with Warren Haynes)

Forget her

A moment in heaven

Angel’s blues (with Warren Haynes)

As the world turns

„Fierce bliss“ je treći studijski solo album koji je Ann Wilson, pevačica grupe Heart, objavila pre nekoliko dana. Pravi rok album sa klasičnim rok pesmama i baladama, sa dodatkom bluza.

Za razliku od prethodna dva njena izdanja na kojima se nalaze obrade (osim jedne pesme), na ovom aktuelnom albumu je kombinacija originalnih pesama koje čine većinu i obrada (pogledajte sjajan video spot za pesmu „Love of my life“, dok je za „Bridge of sighs“ koju je komponovao i u originalu izvodi Robin Trower, Ann rekla da je to „najbolja bluz pesma ikada napisana“). Zato nas i ne čudi što ju je snimila. Nastavila je saradnju sa poznatim muzičarima, kao što je to uradila na svom debi albumu. Warren Haynes i Kenny Wayne Shepherd su svojim gitarama u po dve različite pesme, mogu slobodno reći, učinili ovo izdanje još boljim. Kao treči gost pojavljuje se Vince Gill, koji je zajedno sa Ann otpevao već pomenutu pesmu grupe Queen.

Ann Wilson peva i dalje odlično, kao što je to činila godinama u grupi Heart, ili možda čak još bolje. Rok muzika joj baš odgovara, a moglo bi se reći i obrnuto tj, da je Ann sa svojim glasom savršena za rok.

Father John Misty „Chloe and the next 20th century“

Chloe

Goodbye Mr. Blue

Kiss me (I loved you)

(Everything but) her love

Buddy’s rendezvous

Q4

Olvidado (Otro momento)

Funny girl

Only a fool

We could be strangers

The next 20th century

Josh Tillman je svoj debitantski album objavio 2003. godine. Devet godina kasnije uzima umetničko ime Father John Misty i objavljuje svoj prvi album koristivši taj pseudonim.

„Chloe and the next 20th century“ je peti studijski album koji je Father John Misty snimio pod tim imenom. Objavljen je početkom ovog meseca, 8. aprila. Interesantan je naziv ovog izdanja, u kome su prva i poslednja pesma na ovom albumu, a između njihovih naslova je dodato „and“. Ovo verovatno znači da se album mora preslušati u kontinuitetu od „Chloe“ (najkraće) do „The next 20th century“ (najduže pesme od nepunih sedam minuta). Ako je Father John Misty to zamislio kao autor svih pesama, posle preslušavanja albuma mogu reći da nije pogrešio.

Album nije neobičan samo po svom nazivu, nego ga i neke druge karakterike odvajaju od novih izdanja. Na njemu se uglavnom nalaze pesme sporijeg tempa (ali ne sve kao balade u klasičnom obliku) u kojima nema gitara i gitarskih rifova. Savršena produkcija i mnogobrojni muzičari koji su na raznim instrumentima odlično obavili svoj posao. Mogu se čuti gudački kvartet (dve violine, viola i violončelo), duvački instrumenti (saksofon, oboa, flauta, klarinet, truba, trombon) koji skoro nenametljivo, diskretno i lagano prate vokal kao i u instrumentalnim delovima pesama. Tu su još i konge i vibrafon, kao jedan od mojih omiljenih instrumenata. Neobična kombinacija savršeno uklopljena u svaku pesmu u kojoj su zastupljeni.

Father John Misty je snimio odličan album.

Camp Cope „Running with the hurricane“

Caroline

Running with the hurricane

One wink at a time

Blue

The screaming planet

Love like you do

Jealous

The Mountain

Say the line

Sing your heart out

Niko od nas ne može da zna i da proprati sve ono što se dešava u svetskoj muzičkoj produkciji, osim verovatno muzičkih kritičara koji pišu za razne  specijalizovane časopise i portale, jer im je to obaveza zbog posla kojim se bave. Iako radim na radiju i zbog toga moram da pratim nova izdanja (to sam činio i mnogo godina ranije pre dolaska na radio, ali u manjem obimu) ne može se sve pronaći i preslušati. Mnogo puta mi se desilo da propustim neke izvođače i pesme koje bi trebalo da imam u svojoj kolekciji i da emitujem u emisijama koje radim na radiju… Pogotovo se to odnosi za grupe ili soliste koji su mi nepoznati.

Za australijsku grupu Camp Cope, prvi put sam čuo krajem prošle godine kada se pojavio prvi singl „Blue“ kojim najavljuju svoj novi album. Pomislio sam „ništa novo i naročito što me može zainteresovati za njih“. Ali kada se pojavio sjajni drugi singl „Running with the hurricane“ u januaru, promenio sam mišljenje. Sačekao sam da se album pojavi pre nekoliko dana. Preslušao sam ga i evo ga na blogu.

„Running with the hurricane“ je treći album ove tročlane grupe. Njeni članovi su dve devojke –  Georgia McDonald (vokal, gitara, klavir), Sarah Thompson (bubnjevi) i basista Kelly-Dawn Hellmrich. Za mene prijatno iznenađenje, ili bolje da kažem pravo otkrovenje. Album je prvenstveno akustičarski, na kome se nalazi zaista mnogo dobrih pesama. Preslušajte ga, ako to već niste učinili. Od deset pesama i 37 minuta muzike, ako Vam se sviđa više od polovine pesama, mogao bih da kažem da sam „uspeo“ predstavljajući ovaj album.

Curtis Harding „If words were flowers“

If words were flowers

Hopeful

Can’t hide it

With you

Explore

Where’s the love

The one

So low

Forever more

It’s a wonder

I won’t let you down

„If words were flowers“ je treći studijski album, koji je snimio američki kantautor Curtis Harding. Ovaj soul muzičar u pesmama na ovom izdanju kombinuje mnoge muzičke stilove, od klasičnog do modernog soula, gospela, fanka, popa, jedva prepoznatljivog džeza… Interesantan album, prošaran raznim žanrovima uz odličnu duvačku sekciju i prateće ženske vokale. Baš zbog te raznolikosti pesama, ponekad me neodoljivo podseća na neke druge izvođače, kao što su npr. Black Pumas, Seal ili čak Lenny Kravitz.

Ovaj tekst sam napisao u decembru, ali sam potpuno zaboravio na njega. Nije prvi put da mi se tako nešto slično dešava 🙂 Danas sam ga pronašao u dokumentima. „If words were flowers“ je zvanično objavljen u novembru, pre nešto više od četiri meseca. Mislim da neću pogrešiti da ga sada predstavim u rubrici „Albumi – aktuelno 2022“, jer se pojavio krajem prošle godine i sigurno je još uvek aktuelan. Zalužio je to.

Joss Stone „Never forget my love“

Breaking each other’s hearts

Never forget my love

No regrets

Oh to be loved by you

Love you till the very end

You’re my girl

The greatest secret

Does it have to be today

You couldn’t kill me

When you’re in love

„Never forget my love“ je novi studijski album Joss Stone. Kao što je i najavljeno, objavljen je  11. februara. Joss je autor svih pesama u saradnji sa Dave Stewart-om, koji je i producent ovog izdanja.

Fenomenalna Joss Stone!

PS Setio sam se nekadašnje reklame za JAT, kada pilot slušajući pesmu kaže „Što dobro peva ovaj“. Ogromna večina današnjih „pevačica“ bi mogle da kažu: „Što dobro peva Joss Stone“, samo ono „dobro“ da bude u superlativu!

John Mellencamp „Strictly a one-eyed Jack“

I always lie to strangers

Driving in the rain

I am a man that worries

Streets of Galilee

Sweet Honey Brown

Did you say such a thing (feat. Bruce Springsteen)

Gone so soon

Wasted days (feat. Bruce Springsteen)

Simply a one-eyed Jack

Chasing rainbows

Lie to me

A life full of rain (feat. Bruce Springsteen)

John Mellencamp je jedan od mnogih muzičara koje volim da slušam i čije pesme emitujem na radiju. Priznajem da mi nije među onima koje nazivamo „omiljenima“ i čije sam albume besomučno tražio po mnogim sajtovima. Imam „samo“ pet njegovih studijskih albuma, od toga jedan na vinilu. Kao što sam to često radio, napravio sam po svom izboru i sopstvenu kompilaciju njegovih pesama skinutih sa neta u stilu „Greatest hits“ na CD-u.

„Strictly a one-eyed Jack“ je njegov novi album koji se pojavio pre deset dana i na kome je John kompletan autor svih pesama. Sjajno izdanje nakon četiri godine. Preslušao sam ga više puta. Za moj muzički ukus – savršeno!