Oblak u bermudama 11.05.2021.

Joe Cocker – N’oubliez jamais

4 Non Blondes – What’s up

Visage – Fade to gray

Mick Jagger – Old habits die hard

Eric Clapton – Tears in heaven (unplugged)

Magic Bush – Dani te kriju od mene (Gde si sada ti)

Santana feat. Los Lonely Boys – I don’t wanna lose your love

Foo Fighters – Times like this (acoustic)

Beth Hart – Fire on the floor

Black Pumas – Touch the sky

Idoli – Stranac u noći

Beogradski sindikat – Balada disidenta

Hladno pivo – Soundtrack za život

Garbage – The world is not enough

David Gilmour – Rattle that lock

Stereophonics – Hungover for you

Drugi način – Lile su kiše

J. J. Cale – Cloudy day

Alanis Morissette – Ablaze

Matt Berninger – One more second

Cat Stevens – Morning has broken

Partibrejkers – Molitva

Rag’n’Bone Man – Lightyears

Kings of Leon – Time in disguise

The Cure – Pictures of you

Limp Bizkit – Behind blue eyes

Stuart Smith feat. Richie Sambora – When a blind man cries

Neil Young – Heart of gold

R.E.M. – The Lion sleeps tonight

Mnogo mi je bilo teško da radim ovu emisiju „Oblaka u bermudama“.

Juče sam saznao tužnu vest da je moj dragi prijatelj i kolega sa radija Vojin Vojinović preminuo. Ne mogu da opišem kako sam se osećao kada su mi javili za ovu tragediju. Pravi prijatelj, uvek nasmejan, neizmerno duhovit  i večito spreman za šalu, bez obzira da li je pred mikrofonom u studiju vodeći emisiju ili u razgovoru po kancelarijama ili hodnicima radija. Upoznao sam ga kada sam došao na 202-ku. Radili smo sa zadovoljstvom i uživanjem mnoge emisije zajedno, kao što su noćni i dnevni program, emisije u Maratonu i Pop rok festu, zato što smo to želeli poštujući jedan drugog. Pre polaska na radio, uzeo sam da po ko zna koji put preslušam dve naše emisije. Prva je „Prženice – Najluđi i najlepši ritmovi“ iz 2011. godine. I sam Vojin je slušao istu mnogo puta na CD-u. Stalno smo pričali o njoj uz obavezan osmeh na licu komentarišući  njegove duhovite priče, najave pesama i čitanje poruka slušalaca. Druga je „Otkačeni“ iz 2012. godine kada smo se „igrali“ izbora na radiju osnivajuči svoje neformalne stranke. Sam je dao predlog da se on i ja nazovemo „Otkačeni“ – a kako bi drugačije? Slušanje tih emisija je bilo najbolje i najbezbolnije što sam u tom trenutku mogao da uradim.

Došavši na radio, odlučio sam da u „Oblaku“ emitujem samo balade. Emisiju sam počeo sa pesmom koju je Vojin mnogo voleo „N’oubliez jamais“. Dogovorio sam se sa Miodragom Stošićem, voditeljem jučerašnjeg „Oblaka“, da jedan deo u emisiji posvetimo našem dragom prijatelju. On je to savršeno uradio na njegov svojstven način, bez napisanog teksta. Toj kratkoj posveti Vojinu prethodili su Idoli i „Stranac u noći“ (ko ga je poznavao i pratio njegov rad, poznato mu je zašto baš ta pesma). A nakon kratkog Miodragovog sećanja na našeg dragog kolegu, usledile su dve Vojinove omiljene pesme, koje su bile neizbežne i sastavni deo skoro svakog noćnog programa koji je vodio na 202-ci, bilo da je u pitanju „Bajka“ ili „Još ovaj put“. To su „Balada disidenta“ i „Soundtrack za život“. Čuvši jednom obradu pesme „When a blind man cries“ koju sam emitovao na radiju, kad god sam dolazio kod njega u kancelariju da se ispričamo i popijemo kafu (tada je pripadao Sportskoj redakciji), uvek je na YouTube-u puštao tu verziju da bi i ona postala sastavni deo njegovih noćnih emisija.

Vojina sam nazvao telefonom pre pet dana, u petak uveče. Kao i uvek vedar, nasmejan, raspoložen, šaljiv, duhovit, iako ga je očekivala teška operacija u bolnici. Tada smo se poslednji put čuli… Ali, slušaću njegov vedar i mladalački duh još mnogo puta u one dve emisije…

8 mišljenja na „Oblak u bermudama 11.05.2021.

    1. Zorana, „Prženice“ i „Otkačeni“ se ne mogu naći na internetu. Mogu jedino da snimim te dve emisije koje imam na CD i da ti pošaljem poštom.
      Mnogo ti hvala na komentaru za „divno sećanje na Vojina Vojinovića“.

      Liked by 1 person

  1. Sećam se kad sam ga prvi put čula, tamo negde osamdesetih godina. Javio se kao reporter u emisiju Indeks 202 i bilo je tako lako zamisliti kako je izgledao taj prolećni dan na potezu Tašmajdan – Bulevar Revolucije, praznjikave beogradske ulice, svežinu u krošnjama drveća i bezbrižnost na licima prolaznika. Glas koji se ne zaboravlja. Glas koji je znao pravu tajnu života, stabilan i neophodan kao stub na ulazu u zgradu Radio Beograda. Glas koji kao da je od iskona sve vreme tu samo da nas podseti šta je stvarno važno, da ne zalutamo dok tražimo sebe.
    Da, najviše sam volela njegov mladalački duh i spontanost i to što do poslednjeg trenutka nisi znao da li ćeš slušati „Bajku“ ili „Još ovaj put“. Sećam se i „Otkačenih“, bili ste mi omiljena „stranka“.
    Svima nam strašno nedostaje. Možda je pomalo utešno kad znamo da je radio “brdo slika koje putuju svemirom” i da je Vojin još uvek, negde tu, sa nama. Još uvek je baš gde treba da bude, u etru… I ostaće tako.

    Sviđa mi se

    1. Vesela Freyo, potpuno si u pravu da se Vojinov glas ne zaboravlja. Nedostajaće dokle god se radio bude slušao, ali će uvek biti u našem sećanju.
      Mnogo ti hvala na komentaru posvećenom Vojinu.

      Sviđa mi se

Ostavite odgovor na dragan Odustani od odgovora

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s