Oblak u bermudama 11.05.2021.

Joe Cocker – N’oubliez jamais

4 Non Blondes – What’s up

Visage – Fade to gray

Mick Jagger – Old habits die hard

Eric Clapton – Tears in heaven (unplugged)

Magic Bush – Dani te kriju od mene (Gde si sada ti)

Santana feat. Los Lonely Boys – I don’t wanna lose your love

Foo Fighters – Times like this (acoustic)

Beth Hart – Fire on the floor

Black Pumas – Touch the sky

Idoli – Stranac u noći

Beogradski sindikat – Balada disidenta

Hladno pivo – Soundtrack za život

Garbage – The world is not enough

David Gilmour – Rattle that lock

Stereophonics – Hungover for you

Drugi način – Lile su kiše

J. J. Cale – Cloudy day

Alanis Morissette – Ablaze

Matt Berninger – One more second

Cat Stevens – Morning has broken

Partibrejkers – Molitva

Rag’n’Bone Man – Lightyears

Kings of Leon – Time in disguise

The Cure – Pictures of you

Limp Bizkit – Behind blue eyes

Stuart Smith feat. Richie Sambora – When a blind man cries

Neil Young – Heart of gold

R.E.M. – The Lion sleeps tonight

Mnogo mi je bilo teško da radim ovu emisiju „Oblaka u bermudama“.

Juče sam saznao tužnu vest da je moj dragi prijatelj i kolega sa radija Vojin Vojinović preminuo. Ne mogu da opišem kako sam se osećao kada su mi javili za ovu tragediju. Pravi prijatelj, uvek nasmejan, neizmerno duhovit  i večito spreman za šalu, bez obzira da li je pred mikrofonom u studiju vodeći emisiju ili u razgovoru po kancelarijama ili hodnicima radija. Upoznao sam ga kada sam došao na 202-ku. Radili smo sa zadovoljstvom i uživanjem mnoge emisije zajedno, kao što su noćni i dnevni program, emisije u Maratonu i Pop rok festu, zato što smo to želeli poštujući jedan drugog. Pre polaska na radio, uzeo sam da po ko zna koji put preslušam dve naše emisije. Prva je „Prženice – Najluđi i najlepši ritmovi“ iz 2011. godine. I sam Vojin je slušao istu mnogo puta na CD-u. Stalno smo pričali o njoj uz obavezan osmeh na licu komentarišući  njegove duhovite priče, najave pesama i čitanje poruka slušalaca. Druga je „Otkačeni“ iz 2012. godine kada smo se „igrali“ izbora na radiju osnivajuči svoje neformalne stranke. Sam je dao predlog da se on i ja nazovemo „Otkačeni“ – a kako bi drugačije? Slušanje tih emisija je bilo najbolje i najbezbolnije što sam u tom trenutku mogao da uradim.

Došavši na radio, odlučio sam da u „Oblaku“ emitujem samo balade. Emisiju sam počeo sa pesmom koju je Vojin mnogo voleo „N’oubliez jamais“. Dogovorio sam se sa Miodragom Stošićem, voditeljem jučerašnjeg „Oblaka“, da jedan deo u emisiji posvetimo našem dragom prijatelju. On je to savršeno uradio na njegov svojstven način, bez napisanog teksta. Toj kratkoj posveti Vojinu prethodili su Idoli i „Stranac u noći“ (ko ga je poznavao i pratio njegov rad, poznato mu je zašto baš ta pesma). A nakon kratkog Miodragovog sećanja na našeg dragog kolegu, usledile su dve Vojinove omiljene pesme, koje su bile neizbežne i sastavni deo skoro svakog noćnog programa koji je vodio na 202-ci, bilo da je u pitanju „Bajka“ ili „Još ovaj put“. To su „Balada disidenta“ i „Soundtrack za život“. Čuvši jednom obradu pesme „When a blind man cries“ koju sam emitovao na radiju, kad god sam dolazio kod njega u kancelariju da se ispričamo i popijemo kafu (tada je pripadao Sportskoj redakciji), uvek je na YouTube-u puštao tu verziju da bi i ona postala sastavni deo njegovih noćnih emisija.

Vojina sam nazvao telefonom pre pet dana, u petak uveče. Kao i uvek vedar, nasmejan, raspoložen, šaljiv, duhovit, iako ga je očekivala teška operacija u bolnici. Tada smo se poslednji put čuli… Ali, slušaću njegov vedar i mladalački duh još mnogo puta u one dve emisije…