Joe Cocker – N’oubliez jamais
4 Non Blondes – What’s up
Visage – Fade to gray
Mick Jagger – Old habits die hard
Eric Clapton – Tears in heaven (unplugged)
Magic Bush – Dani te kriju od mene (Gde si sada ti)
Santana feat. Los Lonely Boys – I don’t wanna lose your love
Foo Fighters – Times like this (acoustic)
Beth Hart – Fire on the floor
Black Pumas – Touch the sky
Idoli – Stranac u noći
Beogradski sindikat – Balada disidenta
Hladno pivo – Soundtrack za život
Garbage – The world is not enough
David Gilmour – Rattle that lock
Stereophonics – Hungover for you
Drugi način – Lile su kiše
J. J. Cale – Cloudy day
Alanis Morissette – Ablaze
Matt Berninger – One more second
Cat Stevens – Morning has broken
Partibrejkers – Molitva
Rag’n’Bone Man – Lightyears
Kings of Leon – Time in disguise
The Cure – Pictures of you
Limp Bizkit – Behind blue eyes
Stuart Smith feat. Richie Sambora – When a blind man cries
Neil Young – Heart of gold
R.E.M. – The Lion sleeps tonight
Mnogo mi je bilo teško da radim ovu emisiju „Oblaka u bermudama“.
Juče sam saznao tužnu vest da je moj dragi prijatelj i kolega sa radija Vojin Vojinović preminuo. Ne mogu da opišem kako sam se osećao kada su mi javili za ovu tragediju. Pravi prijatelj, uvek nasmejan, neizmerno duhovit i večito spreman za šalu, bez obzira da li je pred mikrofonom u studiju vodeći emisiju ili u razgovoru po kancelarijama ili hodnicima radija. Upoznao sam ga kada sam došao na 202-ku. Radili smo sa zadovoljstvom i uživanjem mnoge emisije zajedno, kao što su noćni i dnevni program, emisije u Maratonu i Pop rok festu, zato što smo to želeli poštujući jedan drugog. Pre polaska na radio, uzeo sam da po ko zna koji put preslušam dve naše emisije. Prva je „Prženice – Najluđi i najlepši ritmovi“ iz 2011. godine. I sam Vojin je slušao istu mnogo puta na CD-u. Stalno smo pričali o njoj uz obavezan osmeh na licu komentarišući njegove duhovite priče, najave pesama i čitanje poruka slušalaca. Druga je „Otkačeni“ iz 2012. godine kada smo se „igrali“ izbora na radiju osnivajuči svoje neformalne stranke. Sam je dao predlog da se on i ja nazovemo „Otkačeni“ – a kako bi drugačije? Slušanje tih emisija je bilo najbolje i najbezbolnije što sam u tom trenutku mogao da uradim.
Došavši na radio, odlučio sam da u „Oblaku“ emitujem samo balade. Emisiju sam počeo sa pesmom koju je Vojin mnogo voleo „N’oubliez jamais“. Dogovorio sam se sa Miodragom Stošićem, voditeljem jučerašnjeg „Oblaka“, da jedan deo u emisiji posvetimo našem dragom prijatelju. On je to savršeno uradio na njegov svojstven način, bez napisanog teksta. Toj kratkoj posveti Vojinu prethodili su Idoli i „Stranac u noći“ (ko ga je poznavao i pratio njegov rad, poznato mu je zašto baš ta pesma). A nakon kratkog Miodragovog sećanja na našeg dragog kolegu, usledile su dve Vojinove omiljene pesme, koje su bile neizbežne i sastavni deo skoro svakog noćnog programa koji je vodio na 202-ci, bilo da je u pitanju „Bajka“ ili „Još ovaj put“. To su „Balada disidenta“ i „Soundtrack za život“. Čuvši jednom obradu pesme „When a blind man cries“ koju sam emitovao na radiju, kad god sam dolazio kod njega u kancelariju da se ispričamo i popijemo kafu (tada je pripadao Sportskoj redakciji), uvek je na YouTube-u puštao tu verziju da bi i ona postala sastavni deo njegovih noćnih emisija.
Vojina sam nazvao telefonom pre pet dana, u petak uveče. Kao i uvek vedar, nasmejan, raspoložen, šaljiv, duhovit, iako ga je očekivala teška operacija u bolnici. Tada smo se poslednji put čuli… Ali, slušaću njegov vedar i mladalački duh još mnogo puta u one dve emisije…
Joco, divno sećanje na Vojina Vojinovića…
Da li ove dve emisije mogu da se nađu na internetu? Ti izbori kao da su juče bili.
Pozdrav i svako dobro,
Zorana
Sviđa mi seSviđa mi se
Zorana, „Prženice“ i „Otkačeni“ se ne mogu naći na internetu. Mogu jedino da snimim te dve emisije koje imam na CD i da ti pošaljem poštom.
Mnogo ti hvala na komentaru za „divno sećanje na Vojina Vojinovića“.
Sviđa mi seLiked by 1 person
Joco, izvini što tek sada odgovaram. Hvala ti, zaista nema potrebe da sada šalješ.
Sviđa mi seSviđa mi se
U redu. Pozdrav
Sviđa mi seSviđa mi se
Sećam se kad sam ga prvi put čula, tamo negde osamdesetih godina. Javio se kao reporter u emisiju Indeks 202 i bilo je tako lako zamisliti kako je izgledao taj prolećni dan na potezu Tašmajdan – Bulevar Revolucije, praznjikave beogradske ulice, svežinu u krošnjama drveća i bezbrižnost na licima prolaznika. Glas koji se ne zaboravlja. Glas koji je znao pravu tajnu života, stabilan i neophodan kao stub na ulazu u zgradu Radio Beograda. Glas koji kao da je od iskona sve vreme tu samo da nas podseti šta je stvarno važno, da ne zalutamo dok tražimo sebe.
Da, najviše sam volela njegov mladalački duh i spontanost i to što do poslednjeg trenutka nisi znao da li ćeš slušati „Bajku“ ili „Još ovaj put“. Sećam se i „Otkačenih“, bili ste mi omiljena „stranka“.
Svima nam strašno nedostaje. Možda je pomalo utešno kad znamo da je radio “brdo slika koje putuju svemirom” i da je Vojin još uvek, negde tu, sa nama. Još uvek je baš gde treba da bude, u etru… I ostaće tako.
Sviđa mi seSviđa mi se
Vesela Freyo, potpuno si u pravu da se Vojinov glas ne zaboravlja. Nedostajaće dokle god se radio bude slušao, ali će uvek biti u našem sećanju.
Mnogo ti hvala na komentaru posvećenom Vojinu.
Sviđa mi seSviđa mi se
Zaista velika šteta i gubitak. Trudio sam se da ispratim i Šimike i Šampite koje su se emitovale na prvom programu, dok god je mogla da se preuzme sa sajta Rts.
Sviđa mi seSviđa mi se
Dragane, potpuno se slažem sa tobom. Slušao si njegove emisije na 202-ci, a nastavio i kada je silom prilika prešao na Prvi program…
Sviđa mi seSviđa mi se