„Bitlmanija se obrušila na Britanska ostrva oktobra 1963, baš kada su Kristina Kiler i skandal „Profjumo“ izbledeli iz javnosti.
Bitlmanija nije popuštala naredne tri godine, a za to vreme raširila se na, bukvalno, čitav svet. Neprekidno vrištanje i povici „je-je“ histeričnih tinejdžerki svih boja i klasa, od kojih je malo koja mogla i da čuje šta se dešava uz svu buku koju su stvarale. One su bivale emotivno, mentalno i seksualno uzbuđene. Penile su, plakale, bacale se poput glodara u pravcu Bitlsa ili su se jednostavno onesvešćivale.
Čitave te tri godine negde u svetu su se događale ovakve scene. Svaka zemlja doživela je iste prizore masovnog izliva emocija, ranije nezamislive, a nije verovatno ni da će se te scene ikada ponoviti. Već danas sve to zvuči kao izmišljotina, a dogodilo se juče.
Nemoguće je preuveličavati bitlmaniju jer sama po sebi bitlmanija je bila jedno veliko preterivanje. Za one sumnjičave, svaki važniji časopis u svetu ima kilometre reči i slika u svojoj arhivi dajući detaljne izveštaje o tome šta se dogodilo kada je bitlmanija pogodila njihov kutak planete.
Kada se pred početak 1967. bitlmanija zaustavila, a učesnike savladala iscrpljenost ili dosada, bilo je teško poverovati da se sve to zaista odigralo. Je li moguće da su svi toliko poludeli? Ljudi svih doba i različitog obrazovanja na kraju su podlegli, iako ne baš svi tako histerično kao tinejdžerke.
Svetski lideri i ugledne ličnosti, koji su najčešće isprva upozoravali ili kritikovali, utkrivali su se da u svoje istupe uvuku pominjanje Bitlsa, pokazujući kako su u toku, dajući ljudima do znanja da su i oni svesni kako se dogodio fenomen masovne komunikacije.
Fenomen je izbio naglo i dramatično u Britaniji oktobra 1963, a Brajan kaže da ni on nije bio spreman. Bio je pripremljen za uspeh, jer su ga oni već doživljavali, ali nije očekivao histeriju.
„She Loves You“ pojavila se u avgustu i dospela na prvo mesto top-liste, sledeći put prethodna dva singla. Međutim, još u junu, pre nego što je pesma i dobila ime, hiljade obožavalaca naručivale su narednu ploču Bitlsa. Dan pre izlaska u prodaju, bilo je 500 000 unapred poslatih narudžbenica za singl.
U septembru su se Bitlsi našli u jedinstvenoj poziciji kada je britanska muzika u pitanju. Imali su najprodavaniji album „Please Please Me“. Imali su najprodavaniju EP (extended play) ploču „Twist and Shout“. Imali su najprodavaniji singl „She Loves You“.
Ali tek 13. oktobra uveče Bitlsi su prestali da budu tek zanimljiva priča iz sveta pop muzike i postali vest s naslovnih strana svih novina u zemlji.
Bila je to noć kada su se kao glavne zvezde pojavili u dvorani londonskog Paladijuma, u programu koji je prenosila televizija pod nazivom „Nedeljna noć u londonskom Paladijumu„. Procenjuje se da ih je 15 miliona gledalaca videlo te večeri.
Ulica Argajl u kojoj se nalazi Paladijum, bila je pod opsadom obožavateljki čitav dan. Novinski izveštači su pristigli kada se pročulo za gužvu. Službeni ulaz bio je blokiran obožavateljkama, brdima poklona i gomilama telegrama. U dvorani je bilo gotovo nemoguće održati probe zbog neprekidnog vrištanja hiljada obožavalaca koji su skandirali na ulici.
Pojavile su se ekipe vesti drugih televizijskih kompanija da zabeleže scene s gomilom ispred dvorane iako je koncert organizovala konkurentska TV mreža. Potpuno zatečena, policija nije uspevala da obuzda masu. Odličeno je da automobil za bekstvo Bitlsa dođe ispred glavnog ulaza jer su svi očekivali da će posle nastupa izaći na službeni. U to vreme, njihov automobil bio je ostin princes, sa sve vozačem. Nilov stari kombi odavno je odbačen, čim su se pojavili hitovi.
Misleći da su izuzetno pametni, policajci su auto malo odmakli od glavnog ulaza, pokušavajući da ga sakriju. To je značilo da su Bitlsi, našavši se ispred dvorane predvođeni Nilom, morali grčevito da tragaju za automobilom, a onda jurcaju pedesetak metara jedva izbegavši da ih gomila ne rastrgne.
Naslovne strane svih novina narednog dana imale su duge tekstove i velike fotografije histerije gomile. Napisi nisu bili o tome je li grupa dobro ili loše izvela svoje pesme, već samo o haosu koji su prouzrokovali.
„Od tog dana, sve se promenilo“, kaže Toni Barou, njihov predstavnik za štampu. „Moj posao više nije bio isti. Posle šest meseci provedenih u pozivanju novina i njihovih stalnih odbijanja, sada je svaki novinar u Britaniji proganjao mene“.
—————
U Britaniji je svaki nastup sada bio povod za iste scene masovne histerije. Svakoga dana novine su, od reči do reči, imale iste izveštaje na naslovnim stranama, samo su se imena gradova menjala.
Čak i u najmanjim mestima, kao što je Karlajl, gde su ranije iste godine bili izbačeni sa igranke u lokalnom hotelu, okupljala se ogromna gomila. Uveče 24. oktobra, preko 600 tinejdžera čekalo je celu noć u dugačkom redu za karte. Veliki broj njih doneo je vreće za spavanje. Neki su tu proveli i po 36 sati. Kada se blagajna otvorila i red krenuo napred, porazbijani su izlozi prodavnicai devetoro ljudi završilo je u bolnici. U većim gradovima bilo je na stotine povređenih.
Turneja po Švedskoj, njihov prvi odlazak u inostranstvo posle Hamburga, bila je direktna posledica odlične prodaje ploča. „She Loves You“ je brzo dostigla tiraž od milion prodatih primeraka u Britaniji, za šta su nagrađeni „zlatnom pločom“, a dobro se prodavala i u Evropi, što se ranije retko dešavalo britanskim pop-zvezdama.
Proveli su u Švedskoj pet dana, od 24. do 29. oktobra. Dan za danom punili su štampu kod kuće, kao i švedske novine i televiziju. Na koncertu u Stokholmu policija je pomoću pasa pokušala da obuzda obožavaoce koji nisu mogli da uđu u dvoranu. Unutra je 40 policajaca s pendrecima stajalo ispred bine kako bi sprečili obožavateljke da se popnu. One su na kraju probile policijsku barijeru i dospele na scenu. Džordž je oboren na zemlju, ali su policajci uspeli da povrate red pre nego što su ga zgnječile.
Obožavaoci u Švedskoj već su počeli da podražavaju frizure i način oblačenja Bitlsa, kao što se to događalo i u Britaniji. Šveđani su njihove frizure zvali „hamletovskim“.
Za same Bitlse, bitlmanija je izbila malo posle koncerta u Paladijumu, gde su je prvi put primetili Brajan i Toni Barou. Oni svoje ogromne popularnosti nisu bili svesni sve do 31. oktobra, kada su iz Švedske doleteli na londonski aerodrom.
Naravno, primetili su haos u Paladijumu dve nedelje ranije, i sve druge nerede širom zemlje. Međutim, ovakve stvari su se događale, iako s manje medijske pompe, stalno narastajući, još od dana u klubu Kavern. Već su bili navikli da ih na turnejama krišom sprovode u dvorane i iz njih. Oni su pokušavali da pobegnu od nereda, a ne da se suočavaju s njima uz rizik da izginu.
Međutim, kada su sleteli na londonski aerodrom, iznenada su ih zatekle razmere sopstvene popularnosti. Bio je to njihov prvi trijumfalni povratak odnekud, još od povratničkih žurki u Kavernu. Hiljade obožavalaca je vrišteći satima držalo zakrčen londonski aerodrom. U haosu koji je nastao pri njihovom dolasku zadržan je automobil sa britanskim premijerom ser Alekom Daglas-Houmom. Mis sveta, takođe u prolazu, bila je potpuno ignorisana. Ove aerodromske scene postale su stalna slika naredne tri godine.
—————
Priče s naslovnih strana o njihovim koncertima postale su jednolično istovetne. Čak su i novine kao što je Dejli telegraf, koje su se do tada smatrale isuviše ozbiljnim za bavljenje pop muzikom (iako sada svake nedelje pobožno prenose top-listu), opisivale tekstovima svaki nered. Ipak, još dugo se u svim izveštajima, kao u onom o koncertu u Njukaslu 28. oktobra, pojavljivale „…tinejdžeri su se tukli kako bi došli do karata za pop grupu zvanu Bitlsi…“ Novinari su još uvek mislili da je neophodno objasniti šta su to Bitlsi.
U britanskom Parlamentu postavljena su pitanja o hiljadama dodatnih policajaca širom zemlje koji su dobijali opasnije dužnosti zahvaljujući Bitlsima. Jedan poslanik je predložio da se policija povuče i vidi šta će se onda dogoditi. Srećom, taj predlog niko nije ozbiljno shvatao.
Prvog novembra počela je nova turneja, ovaj put nazvana jednostavno „The Beatles Show„. Nije bilo drugih ravnopravnih zvezda, kao što je nekada bio Roj Orbison. Nije bilo potrebe.
U štampanom programu za ovu turneju, koja je potrajala do 13. decembra, bilo je nekoliko reklama za proizvode vezane za Bitlse. Firma iz Pekama nudila je bitls džempere „koje je za bitl narod posebno kreirao vodeći britanski proizvođač, sa dvobojnim bitls bedžom vrhunskog kvaliteta“. Sve to za 35 šilinga.
Proizvođači širom zemlje nadmetali su se u to vreme za dobijanje prava korišćenja imena Bitlsa na svojim proizvodima. Bitls sakoi – oni bez okovratnika, najčešće od somota, kakve je najpre nosio Stju u Hamburgu – rasprodavali su se svuda još u septembru 1963.
Počele su da se pojavljuju bitls perike. Fabrika u Betnal Grinu radila je dan i noć kako bi postigla da odgovori na potražnju. Oni su objavili da su dobili porudžbine s koledža Iton i iz Bakingemske palate. Ne baš od same kraljice. Samo od člana posluge.
Većina dečaka, tinejdžera, puštala je kose na dužinu koju su nosili Bitlsi. Od novembra se u novinama pojavljivao neprekidni niz napisa o učenicima koji su iz škole poslati kući zbog dugačke kose ili o šegrtima koje nisu puštali u radionicu.
Drugog novembra je list Dejli telegraf objavio prvi uvodnik kojim se kritikuje histerija za Bitlsima. Tu je rečeno kako masovna histerija jednostavno puni prazne glave, kao što je to nekada radio Hitler. List Dejli miror skočio je u odbranu Bitlsa:“Treba da ste stvarno namćorasta vezana vreća da vam se ne dopadnu ti luckasti, bučni, veseli, lepi Bitlsi.“ Odavali su Bitlsima priznanje što se ne oslanjaju na „neukusne šale o homićima radi zabave“.
—————
Krajem novembra Bitlsi su objavili svoj peti singl, s pesmom „I Want to Hold Your Hand“, koji se direktno zakucao na prvo mesto top-liste. Unapred je, samo u Britaniji, naručen u preko milion primeraka.
Njihov drugi LP „With The Beatles“, pojavio se nekoliko dana ranije. Na omotu je bila mračna, vrlo umetnička fotografija koja je pokazivala četvoricu članova grupe od ramena, u crnim rolkama. Njihova lica bila su lukavo osvetljena tako da je jedna strana ostajala u senci, onako kako ih je slikala Astrid u Hamburgu. Kada je početkom meseca najavljen izlazak ovog albuma, odmah je stiglo 250 000 narudžbenica. Primećeno je kako je to najveći broj ubapred naručenih ploča nekog izvođača bilo gde u svetu. Najviše pre toga bilo je 200 000 za album „Blue Hawaii“ Elvisa Prislija.
Sva velika imena britanskog novinarstva nadmetala su se za razgovor s Bitlsima, čekajući satima ispred garderobe u nadi da će dobiti pokoju izjavu…
—————
Poćetkom decembra se sedam njihovih ploča, singlova i EP ploča našlo među prvih dvadeset na top-listi. Jedanaestog decembra njih četvorica učestvovali su u TV emisiji „Džuboks parada“ (Juke Box Jury), preuzevši mesta kompletnog žirija, što je ovom programu obezbedilo najveću gledanost koju je ikada imao.
Najavljeno je moguće sklapanje ugovora za snimanje filma…
—————
Klub obožavalaca takođe je rastao do ogromnih raznera i ubrzo se apsolutno nije mogao nositi sa hiljadama zahteva za članstvo. U novinama su se pojavljivale mnoge priče o sirotim obožavaocima kojima nije odgovoreno mesecima, ali poplava pisama je jednostavno bila prevelika. Do kraja 1963. zvanični Klub imao je skoro 80 000 učlanjenih obožavalaca Bitlsa u poređenju sa svega nekoliko hiljada na početku godine.
—————
Od 1963. godine napisani su milioni reči u pokušaju da se objasni uspah Bitlsa. Posebna knjiga bila bi potrebna samo da se nabroje sve teorije koje su se pojavile. Prva faza tih analiza zasnivala se na njihovoj seksualnoj privlačnosti. Onda su eksperti odlučili da Bitlsi poseduju širi društveni značaj simbolizujući sve nade i razočarenja nadolazeće generacije besklasnih, nematerijalistički nastrojenih, iskrenih adolescenata koji su rasli u senci moguće nuklearne katastrofe. Potom su se umešali intelektualci, proučavajući njihove reči i melodije s velikom strašću i stvarajući neka izuzetno pametna tumačenja. Svaki od tih pogleda bio je i ostao istinit.“
Odlomak iz knjige „Bitlsi: Jedina autorizovana biografija“ (Hunter Davies „The Beatles: The authorised biography“), izdanje Laguna, 2014.
Prekucano iz Drugog dela knjige pod nazivom
„London i svet“ 22. Bitlmanija.
Hobi u sobi 