„Pred Vama je priča Ivice, Magice i Milana, tri tajanstvena člana jedne beogradske grupe u usponu. Iako obavijeni velom tajne, rekli su dosta zanimljivih stvari koje su donekle razotkrile njihov identitet.

U jednom ranijem intervjuu Džuboksu, rekao si da je jedan od glavnih razloga što Šarlo postoji taj, da ste se uželeli svirke. Je li sada nešto slično?

VD: Pa jeste uglavnom zbog toga i da ne zaboravim da sviram, a sve što je tada u Šarlu bilo na bazi srca i osećanja, bilo je uspešno, uspelo je, a sve što se baziralo na iskustvu i pameti i snalaženju među ljudima s jedne poslovno-profesionalne strane, bio je krah i grupa se raspala… Muzika je bila vredna, ali druge stvari su to upropastile. Što se „Paket aranžmana“ tiče, njega treba izbegavati što češće, užasno je snimljena ta ploča, ima neku istorijsku vrednost, ali nije za slušanje.

Milan: A naša ploča („Šarlo akrobata“)… mislim da je nekoliko stvari izgubilo onu svoju prvu draž, ali da još uvek ima svoju vrednost, da je dosta uticala na neke mlade grupe, možda ne direktno, mada ima i toga. Pomogla im je u razmišljanju.

A Katarina II, jesi li ti sve komponovao?

Milan: Ne, ne, muzika je rađena zajedno, mada uvek može da se kaže da je neko uradio više ili manje, uglavnom smo sve zajedno, a pošto je aranžman jako važan i ima dosta instrumentala… Svako napravi neki doprinos. Ja sam samo uradio većinu tekstova, dva je uradio Gagi gitarista i Magi je prekrojila neke tekstove. „Jesen“ smo svi zajedno uradili.

Magi: Milan je počeo na akustičnoj gitari da svira ona dva akorda, ja sam počela da sviram ono tam-tam-ta-ram-tam, bio je i Dule bubnjar na probi i onda je trebala prva reč za tekst. Milan je otišao da ga napiše, zatim je Gagi došao i nastao je onaj srednji deo.

A krštenje?

Magi: Gagijeva prva ljubav se zvala Katarina, a sada je Katarina II, znači nešto je nekada bilo nešto, a sada postoji u izmenjenom obliku.

Ploča, davno je sve skoro bilo gotovo?

Milan: Remiks nije napravljen, sad ne znam šta da ti kažem u tom intervjuu, mogu da kažem istinu.

VD: Ništa, ušli smo u studio Enca Lesića. On je dao termine da snimamo, s tim da on proda snimke nekoj diskografskoj kući.

Milan: Međutim, oteglo se to snimanje, prvo je snimatelj otišao na mesec dana u Maroko, pa se zatim raštimovao magnetofon, pa su onda neki narodnjaci imali termine i sada se na kraju čeka da stigne novi magnetofon. Ovo što smo do sada snimili zvuči osrednje dobro, ali muzika ostaje. E sad, koliko su ti snimci dobri… U stvari, oni su super kako je moglo da ispadne.

Koliko je ovo sa Katarinom ono što bi voleo da radiš?

VD: Ovo što ja sada sviram sa Katarinom II, to je otprilike isto što je Katarina radila pre mene, tako da nije bilo nekog uklapanja. Ja se teško nalazim…a šta ja znam…sada mi prija da radim sa njima, nisam svirao godinu dana… Ne znam, nije to ono što bih ja voleo da radim, ali tu su neki ljudi koji sviraju tako i tako, opet, grupa je sastavljena od različitih ljudi i sada je takva situacija u grupi da svi pravimo stvari zajedno i da nije stvar u tome kako bi poželeo da izgleda jedan čovek u grupi, tako da sam u stvari zadovoljan, a nadam se da će biti bolje… Ja čekam da napravim nešto sa nekim instrumentima i nekim ljudima koje čuvam…

Magi: Verovatno da i ja imam nešto, pa to se vidi kroz sve što ja tamo sviram. U stvari, svako svira ono što želi i voli, plus neki kompromis sa ostalima i tako…

Milan (prekida): Znaš, kada se radi u grupi, ne može da se radi nešto…u stvari može…tako Gile radi, on napravi stvar i kaže „Ti sviraš tako, ti sviraš tako“ i oni sviraju tako i to je grupa kako je Gile zamislio da bude. Međutim, Katarina nije grupa kako sam ja zamislio da bude, niti je to samo moja muzika, nego je to neka interakcija, znači neko spajanje, najkraći put između svih nas, neka dodirna tačka. Ne sviramo ono što se samo jednom dopadne. Kada bih samo ja pravio muziku koja izlazi iz mene, to ne bi ličilo na Katarinu, ne bi ličilo ni na Šarla, nego pitaj Boga, a opet, ono što bi svirali nas troje, to bi opet bilo nešto deseto… U stvari nas troje imamo dosta sličnosti i kada bi uzeli da sviramo free jazz, svirali bi slično, međutim kada bi Gagi uleteo, to već ne bi bilo to.

———————–

Da li je bilo problema da ne možete da odsvirate nešto što ste zamislili?

Milan: Ne, nema problema, mi možemo sve da odsviramo, mi tako dobro sviramo da je to užas jedan. Ponekad noću kad se probudim, ja se smrznem od straha kad se setim kako mi stvarno možemo sve da odsviramo. Legnem i hoću da spavam, a ne mogu kada se setim toga.“

Deo iz članka „Grupa Katarina II, nova beogradska atrakcija – KATARINA, MOJA PRVA LJUBAV“ prekucan iz časopisa DŽUBOKS br. 172, decembar 1983.