Albumi, filmovi, knjige

Uvek kada se povede razgovor o albumima, filmovima i knjigama koje imamo u svojoj kolekciji, postavlja se pitanje: Koliko njih nismo preslušali, pogledali i pročitali? Sa svima sa kojima sam pričao na tu temu, odgovor je identičan ali uvek uz pravdanje zašto to nije urađeno do sada.

Ploče su se nakon kupovine preslušavale od prve pesme na A strani zaključno sa poslednjom na B strani. I to po više puta. Poneke su zbog toga i dosta oštećene. Ko ih je presnimavao na kasete koje se sada stidljivo vraćaju na tržište, opet je morao da čuje ceo album dok je snimanje u toku. A kada se ono završi, ponovo da bi bili sigurni da je tonski zapis prebačen pravilno i kvalitetno, jer ploče nisu bile naše i morale su da se vrate prijateljima koji su nam ih dali. Kada se pojavio audio CD, slučaj je bio isti. Ubacimo ga u plejer i preslušamo sve pesme. Ako smo označili opciju „repeat“, mogli smo da ga čujemo i više puta uzastopno bez drugih komandi. Postojala je mogućnost da odaberemo samo neke pesme za reprodukciju, ali smo to radili tek pošto smo preslušali kompletan album. A onda se pojavio kompjuter i mp3. Nastao je problem. U hiperprodukciji koja se pojavila i uzimala sve više maha, albumi u tom formatu su se „skidali“ u nenormalnim količinama. Nije bilo moguće pažljivo preslušati sve (izuzetak su bili, naravno, omiljeni izvođači). Desetak minuta je, nažalost, bilo dovoljno za svaki album i tada odaberemo nekoliko pesama da ih prebacimo u poseban folder koji smo napravili za nas. Ostale pesme smo nepravedno zaboravili zauvek, bez obzira kakve su i da li su to stvarno zaslužile ili ne.

Sa filmovima je skoro istovetna priča. Mnogo smo ih kupovali i presnimavali jedni od drugih, bez obzira na format u kome su objavljeni. Film na DVD-u  se obavezno gledao, ali ako je na disku avi format sa nekoliko filmova, odgledamo samo 2-3 a za ostale nismo imali vremena. Ispostavilo se da to vreme nismo imali do danas.

Knjige… Bezbroj puta nam se desilo da slobodno vreme posvetimo knjizi i da pročitamo nešto iz naše biblioteke koju posedujemo. A da li Vam se desilo da tada opet ne uzmete knjigu koju nikada niste pročitali ili koju ste započeli pa ostavili (ako imate takve slučajeve). već ruka sama ponovo ide ka koricama knjige koju ste pročitali više puta? Priznajem da je to kod mene „deja vu“, a to se ne događa samo meni. Ne mogu da objasnim zašto je tako, ali je istina. Čak i kod kompleta knjiga pisaca koje imam, ponovo uzmem one koje su me oduševile i koje mnogo volim a ne druge nepročitane.

Naterao sam sebe da promenim ovu „naviku“ u situaciji u kojoj se svi nalazimo, bez obzira da li se radi o albumima, filmovima ili knjigama. Počeo sam sa knjigama…

Pridružite mi se.