Magic Bush – Dani te kriju od mene (Gde si sada ti)
Santana feat. Los Lonely Boys – I don’t wanna lose your love
Foo Fighters – Times like this (acoustic)
Beth Hart – Fire on the floor
Black Pumas – Touch the sky
Idoli – Stranac u noći
Beogradski sindikat – Balada disidenta
Hladno pivo – Soundtrack za život
Garbage – The world is not enough
David Gilmour – Rattle that lock
Stereophonics – Hungover for you
Drugi način – Lile su kiše
J. J. Cale – Cloudy day
Alanis Morissette – Ablaze
Matt Berninger – One more second
Cat Stevens – Morning has broken
Partibrejkers – Molitva
Rag’n’Bone Man – Lightyears
Kings of Leon – Time in disguise
The Cure – Pictures of you
Limp Bizkit – Behind blue eyes
Stuart Smith feat. Richie Sambora – When a blind man cries
Neil Young – Heart of gold
R.E.M. – The Lion sleeps tonight
Mnogo mi je bilo teško da radim ovu emisiju „Oblaka u bermudama“.
Juče sam saznao tužnu vest da je moj dragi prijatelj i kolega sa radija Vojin Vojinović preminuo. Ne mogu da opišem kako sam se osećao kada su mi javili za ovu tragediju. Pravi prijatelj, uvek nasmejan, neizmerno duhovit i večito spreman za šalu, bez obzira da li je pred mikrofonom u studiju vodeći emisiju ili u razgovoru po kancelarijama ili hodnicima radija. Upoznao sam ga kada sam došao na 202-ku. Radili smo sa zadovoljstvom i uživanjem mnoge emisije zajedno, kao što su noćni i dnevni program, emisije u Maratonu i Pop rok festu, zato što smo to želeli poštujući jedan drugog. Pre polaska na radio, uzeo sam da po ko zna koji put preslušam dve naše emisije. Prva je „Prženice – Najluđi i najlepši ritmovi“ iz 2011. godine. I sam Vojin je slušao istu mnogo puta na CD-u. Stalno smo pričali o njoj uz obavezan osmeh na licu komentarišući njegove duhovite priče, najave pesama i čitanje poruka slušalaca. Druga je „Otkačeni“ iz 2012. godine kada smo se „igrali“ izbora na radiju osnivajuči svoje neformalne stranke. Sam je dao predlog da se on i ja nazovemo „Otkačeni“ – a kako bi drugačije? Slušanje tih emisija je bilo najbolje i najbezbolnije što sam u tom trenutku mogao da uradim.
Došavši na radio, odlučio sam da u „Oblaku“ emitujem samo balade. Emisiju sam počeo sa pesmom koju je Vojin mnogo voleo „N’oubliez jamais“. Dogovorio sam se sa Miodragom Stošićem, voditeljem jučerašnjeg „Oblaka“, da jedan deo u emisiji posvetimo našem dragom prijatelju. On je to savršeno uradio na njegov svojstven način, bez napisanog teksta. Toj kratkoj posveti Vojinu prethodili su Idoli i „Stranac u noći“ (ko ga je poznavao i pratio njegov rad, poznato mu je zašto baš ta pesma). A nakon kratkog Miodragovog sećanja na našeg dragog kolegu, usledile su dve Vojinove omiljene pesme, koje su bile neizbežne i sastavni deo skoro svakog noćnog programa koji je vodio na 202-ci, bilo da je u pitanju „Bajka“ ili „Još ovaj put“. To su „Balada disidenta“ i „Soundtrack za život“. Čuvši jednom obradu pesme „When a blind man cries“ koju sam emitovao na radiju, kad god sam dolazio kod njega u kancelariju da se ispričamo i popijemo kafu (tada je pripadao Sportskoj redakciji), uvek je na YouTube-u puštao tu verziju da bi i ona postala sastavni deo njegovih noćnih emisija.
Vojina sam nazvao telefonom pre pet dana, u petak uveče. Kao i uvek vedar, nasmejan, raspoložen, šaljiv, duhovit, iako ga je očekivala teška operacija u bolnici. Tada smo se poslednji put čuli… Ali, slušaću njegov vedar i mladalački duh još mnogo puta u one dve emisije…
Muzika se svakodnevno čula u mojoj sobi. Devedesetih godina Radio Pingvin i kasnije Radio Index na risiveru, ili ploča na gramofonu, ili audio CD u plejeru, ili kaseta u kasetofonu koji sam najmanje slušao. Navikao sam na to. Sve komponente su bile aktivne i naizmenično korišćene. I to je trajalo godinama. Vremenom se risiver pokvario pa sam kupio pojačalo. Radio sam slušao na jednom malom mini stubu koji nije zauzimao mnogo prostora. On i danas radi, ali radio u poslednjih pet godina vrlo retko slušam, iako radim na jednoj radio stanici.
A onda se kod mene sve počelo da menja kupovinom kompjutera 2000. godine. Skidao sam muziku sa neta, snimao audio i mp3 diskove. Osnovni izvor slušanja muzike bio je preko kompa.
Prvo što sam zanemario, bio je kasetofon. Retko sam ga uključivao i slušao muziku sa kaseta, da bih ubrzo prestao to da radim. To je trajalo godinama. Da ne bi „zaribao“, povremeno sam ubacivao kasetu da je samo premotam od početka do kraja. Vremenom sam i to prestao da radim pa sam komande na kasetofonu uljučivao bez kasete, samo da vidim da li i dalje rade. Pre neku godinu sam primetio da ne radi opcija za vraćanje kasete unazad tj. na početak iste strane. Ali to se lako reši – izvadim je i okrenem drugu stranu i premotam unapred da bi opet A strana bila na početku. Sve drugo je u redu, pa čak i snimanje. A ta opcija što ne radi – ne radi zato što nije dugo korišćen.
Narezivanjem mp3 diskova sa muzikom skinutom sa neta (uvek sam voleo da pronađem i da imam cele albume), polako sam prestao da slušam audio diskove u plejeru. Preslušao sam ih mnogo puta a sada mi je pažnja bila usmerena na muziku koju do tada nisam imao. Nalazila se u kompu i narezana na diskove u mp3 formatu. Tražio sam kompletne diskografije meni omiljenih grupa i muzičara po raznim sajtovima, pronalazio pojedine koje do tada nisam imao, meni tada neke nepoznate… Muziku sam skidao danonoćno u ogromnim količinama i narezivao na diskove u mp3 formatu, kako su skinuti. Kompjuter je postao glavni izvor slušanja muzike. A CD plejer – nisam ni pomislio na njega. Nisam ga uključivao godinama. A kada sam se setio da to uradim jednog dana, jedva sam uspeo posle nekoliko pokušaja da otvorim „fioku“ da bih stavio disk u njega. Koliko je vremena trebalo da se otvori, isto toliko i da se zatvori sa zastajanjem nekoliko puta. Nije dugo radio i propali su zupci prilikom otvaranja. Kolega sa radija se ponudio da ga popravi, ali i dalje ima istih problema, samo što su malo ređi. Na sreću laser i dalje radi i mogu da ga slušam. I šta sam uradio – kupio sam drugi plejer za svaki slučaj.
Jedino što sam redovno koristio je bio gramofon. Ali u poslednjih pet godina i njega sam nesvesno zanemario. Od hiperprodukcije muzike i skinutih albuma (koje čak nisam stigao ni sve da preslušam a ko zna i da li ću ikada to uspeti da uradim). nisam ni uključivao gramofon, koji je samo sakupljao prašinu po poklopcu. Iako ploče najviše volim. Kada sam ipak poželeo da čujem neku ploču, pritisnem „start“ ali ništa. Ploča neće da se pokrene i zavrti. Pozovem druga koji se razume u tehniku i popravlja audio uređaje. Kada je došao, rekao mi je da imam sreću i da nije u pitanju motor nego samo remen (kaiš) koji je popucao na više mesta. Kupio sam novi i on je ponovo došao i zamenio ga. Gramofon sada radi „kao nov“. Uključujem ga bar dva-tri puta nedeljno da mi se ne bi desio isti slučaj. A i uželeo sam se zvuka sa vinila, pa sam čak počeo ponovo da kupujem ploče koje sam propustio a želim da ih imam u svojoj kolekciji.
Najzad nešto i o kompjuteru, najvećem „krivcu“ posle mene, za sve prethodno navedeno. Kao što sam već rekao, narezivao sam, mogu slobodno da kažem. više hiljada diskova, bilo za mene ili za svoje prijatelje. Nije u pitanju bila samo muzika, već i filmovi, serije, sportski događaji, tada aktuelni i istorijski sadržaji… Rezač u kompu sam često menjao jer je propadao zbog neprekidnog narezivanja diskova. Prošle godine mi se desio već očekivani i poznati slučaj. Kada sam ubacio jedan disk, laser nije mogao da ga očita. Ubacio sam drugi, treći – ista stvar. Razlog je vrlo prost – diskove ne upotrebljavam godinama Sada treba i rezač da kupim zbog toga što ga nisam dugo koristio. Kada sam počeo da kupujem externe hard diskove, počeo sam sve da prebacujem na njih. Prijateljima sam prebacivao na fleš ono što ih interesuje. tako da sam diskove sve ređe očitavao u kompu. Nekada sam rezać menjao zbog prevelikog koriščenja, a danas zato što ga ne upotrebljavam.
Da Vam se ne bi desilo isto što i meni… Ne zanemarujte svoje audio komponente, bilo koje vrste da su i bilo koliko da ih imate (pr. i u drugoj sobi kao ja). Uključujte ih i koristite ih redovno, neka rade! Kad-tad ćete ih morati popravljati ili menjati, ali samo da to ne bude zbog njihovog dugogodišnjeg „mirovanja“.
A sada nešto sasvim drugačije od prethodno najavljenog albuma, postavljenog na blog pre pet minuta. Datum izdavanja je isti – 14. maj, ali je muzički stil potpuno različit.
Morcheeba je najavila svoj deseti studijski album pod nazivom „Blackest blue“. Do sada su se pojavila četiri sjajna singla koji nam toplo preporučuju ovo izdanje. Morcheeba sa Skye Edwards u svom punom sjaju sa novim pesmama.
Posle nepune dve godine od prethodnog izdanja, The Black Keys su najavili novi album „Delta kream“ za 14. maj. Na njemu će se naći obrade pesama tzv Misisipi bluza i to njegovog severnog dela, (NorthMississippi hill country blues), koje su izvodili Junior Kimbrough, Mississippi Fred McDowel, Big Joe Williams, John Lee Hooker… Singl „Crawling kingsnake“ koji su, između ostalih obradili i The Doors – obećava dobar album za ljubitelje bluza kao i za one koji vole ovu grupu.
Ovo nije prvi put da se The Black Keys bave istom temom. EP „Chulahoma: The songs of Junior Kimbrough“ (2005) je odličan tribute sa sedam pesama, posvećen ovom poznatom bluz muzičaru. Na novom albumu snimili su još pet njegovih pesama.
Hobi u sobi 