Muzika se svakodnevno čula u mojoj sobi. Devedesetih godina Radio Pingvin i kasnije Radio Index na risiveru, ili ploča na gramofonu, ili audio CD u plejeru, ili kaseta u kasetofonu koji sam najmanje slušao. Navikao sam na to. Sve komponente su bile aktivne i naizmenično korišćene. I to je trajalo godinama. Vremenom se risiver pokvario pa sam kupio pojačalo. Radio sam slušao na jednom malom mini stubu koji nije zauzimao mnogo prostora. On i danas radi, ali radio u poslednjih pet godina vrlo retko slušam, iako radim na jednoj radio stanici.

A onda se kod mene sve počelo da menja kupovinom kompjutera 2000. godine. Skidao sam muziku sa neta, snimao audio i mp3 diskove. Osnovni izvor slušanja muzike bio je preko kompa.

Prvo što sam zanemario, bio je kasetofon. Retko sam ga uključivao i slušao muziku sa kaseta, da bih ubrzo prestao to da radim. To je trajalo godinama. Da ne bi „zaribao“, povremeno sam ubacivao kasetu da je samo premotam od početka do kraja. Vremenom sam i to prestao da radim pa sam komande na kasetofonu uljučivao bez kasete, samo da vidim da li i dalje rade. Pre neku godinu sam primetio da ne radi opcija za vraćanje kasete unazad tj. na početak iste strane. Ali to se lako reši – izvadim je i okrenem drugu stranu i premotam unapred da bi opet A strana bila na početku. Sve drugo je u redu, pa čak i snimanje. A ta opcija što ne radi – ne radi zato što nije dugo korišćen.

Narezivanjem mp3 diskova sa muzikom skinutom sa neta (uvek sam voleo da pronađem i da imam cele albume), polako sam prestao da slušam audio diskove u plejeru. Preslušao sam ih mnogo puta a sada mi je pažnja bila usmerena na muziku koju do tada nisam imao. Nalazila se u kompu i narezana na diskove u mp3 formatu. Tražio sam kompletne diskografije meni omiljenih grupa i muzičara po raznim sajtovima, pronalazio pojedine koje do tada nisam imao, meni tada neke nepoznate… Muziku sam skidao danonoćno u ogromnim količinama i narezivao na diskove u mp3 formatu, kako su skinuti. Kompjuter je postao glavni izvor slušanja muzike. A CD plejer – nisam ni pomislio na njega. Nisam ga uključivao godinama. A kada sam se setio da to uradim jednog dana, jedva sam uspeo posle nekoliko pokušaja da otvorim „fioku“ da bih stavio disk u njega. Koliko je vremena trebalo da se otvori, isto toliko i da se zatvori sa zastajanjem nekoliko puta. Nije dugo radio i propali su zupci prilikom otvaranja. Kolega sa radija se ponudio da ga popravi, ali i dalje ima istih problema, samo što su malo ređi. Na sreću laser i dalje radi i mogu da ga slušam. I šta sam uradio – kupio sam drugi plejer za svaki slučaj.

Jedino što sam redovno koristio je bio gramofon. Ali u poslednjih pet godina i njega sam nesvesno zanemario. Od hiperprodukcije muzike i skinutih albuma (koje čak nisam stigao ni sve da preslušam a ko zna i da li ću ikada to uspeti da uradim). nisam ni uključivao gramofon, koji je samo sakupljao prašinu po poklopcu. Iako ploče najviše volim. Kada sam ipak poželeo da čujem neku ploču, pritisnem „start“ ali ništa. Ploča neće da se pokrene i zavrti. Pozovem druga koji se razume u tehniku i popravlja audio uređaje. Kada je došao, rekao mi je da imam sreću i da nije u pitanju motor nego samo remen (kaiš) koji je popucao na više mesta. Kupio sam novi i on je ponovo došao i zamenio ga. Gramofon sada radi „kao nov“. Uključujem ga bar dva-tri puta nedeljno da mi se ne bi desio isti slučaj. A i uželeo sam se zvuka sa vinila, pa sam čak počeo  ponovo da kupujem ploče koje sam propustio a želim da ih imam u svojoj kolekciji.

Najzad nešto i o kompjuteru, najvećem „krivcu“ posle mene, za sve prethodno navedeno. Kao što sam već rekao, narezivao sam, mogu slobodno da kažem. više hiljada diskova, bilo za mene ili za svoje prijatelje. Nije u pitanju bila samo muzika, već i filmovi, serije, sportski događaji, tada aktuelni i istorijski sadržaji… Rezač u kompu sam često menjao jer je propadao zbog neprekidnog narezivanja diskova. Prošle godine mi se desio već očekivani i poznati slučaj. Kada sam ubacio jedan disk, laser nije mogao da ga očita. Ubacio sam drugi, treći – ista stvar. Razlog je vrlo prost – diskove ne upotrebljavam godinama  Sada treba i rezač da kupim zbog toga što ga nisam dugo koristio. Kada sam počeo da kupujem externe hard diskove, počeo sam sve da prebacujem na njih. Prijateljima sam prebacivao na fleš ono što ih interesuje. tako da sam diskove sve ređe očitavao u kompu. Nekada sam rezać menjao zbog prevelikog koriščenja, a danas zato što ga ne upotrebljavam.

Da Vam se ne bi desilo isto što i meni… Ne zanemarujte svoje audio komponente, bilo koje vrste da su i bilo koliko da ih imate (pr. i u drugoj sobi kao ja). Uključujte ih i koristite ih redovno, neka rade! Kad-tad ćete ih morati popravljati ili menjati, ali samo da to ne bude zbog njihovog dugogodišnjeg „mirovanja“.