David Bowie „Space oddity“

Space oddity

Unwashed and somewhat slightly dazed

Don’t sit down

Letter to Hermoine

Cygnet committee

Janine

An occasional dream

Wild eyed boy from freecloud

God knows I’m good

Memory of a free festival

Conversation piece

Memory of a free festival Part 1

Memory of a free festival Part 2

Kada se pojavio audio CD, izdavanje ploča se u to vreme kod nas polako gasilo. Ploče smo kupovali na berzi, bilo da su u pitanju domaći izvođači ili licence koje smo propustili u vreme njihovog izdavanja, kao i originalna izdanja (nova ili stara) preko kojih je bezbroj puta prešla gramofonska igla.

A onda, odjednom  tzv. „bugarski diskovi“. To je bila prava „premija“ za sve ljubitelje muzike, jer smo po povoljnoj ceni plaćali i stare kao i nove aktuelne albume objavljene na CD-u. Ponuda i potražnja su bile neverovatno velike. Kupovao sam ih uglavnom nedeljom ispred SKC-a gde je bio najveći izbor, ali uporedo sa njima i LP ploče. U zavisnosti od toga koliko sam novca imao, prvo sam gledao da kupim ploče koje i danas mnogo više volim, jer će se do sledećeg vikenda verovatno  prodati ono što me interesuje, dok CD sigurno neće. Bilo ih je na desetinama tezgi kao i po privatnim prodavnicama gde su se prodavali. Tih prodavnica diskova bilo je svuda po gradu, a u kraju u kome živim, ako se dobro sećam, bar pet-šest.

Jedna od njih koja mi je bila najdalja, nalazila se na desetak minuta pešačenja od moje zgrade, na raskrsnici kod Ekonomske škole u Zemunu. Bila je na širokom trotoaru pored trafike. Radila je vrlo kratko, možda nepune dve godine i odjednom je „nestala“ sa tog mesta. U to vreme sam često išao da se nađem sa društvom u Zemun, pa mi je to bilo usput, jer sam voleo da idem peške (što i danas često činim). Nije bio neki veliki izbor diskova, ali je za razliku od nekih drugih prodavnica, imala u ponudi dosta odličnih albuma koji nisu mogli da se nađu na drugom mestu.

Svrativši jednog dana da vidim da li ima neki disk koji bih kupio, ugledah „Space oddity“. To je drugi studijski album koji je David Bowie objavio. Kao i uvek, uzmem kutiju, otvorim je i izvadim CD da ga pogledam da li je u redu (da nije ogreban pri rezanju, da nema neku tačkicu, mrlju i sl.). I onda sledi veliko iznenađenje za mene. Primetio sam da je to originalno englesko EMI izdanje sa knjižicom iz 1990. godine. A u prodavnici su se prodavali „bugari“ i diskovi „rezanci“ koje su prodavci sami narezivali. Pitao sam devojku koja je tu radila, koliko košta. Dobio sam odgovor da mu je cena ista kao i za sve narezane diskove (oni su bili vrlo malo skuplji od „bugarskih“). U trenutku sam shvatio da je vlasnik prodavnice greškom ostavio originalni CD na raf, a ne onaj koji je narezao u kompjuteru i planirao da ga proda. Tako da sam za male pare kupio CD David Bowie-a „Space oddity“ made in UK. To je bio prvi originalni CD koji sam kupio. Kvalitet zvuka u odnosu na „bugare“ ne može da se uporedi (što se kaže „kao nebo i zemlja“). To je svima poznato. Isto kao i odnos originalne LP ploče i licence izdate kod nas. Ili kao kad slušate ploče koje je štampao Jugoton i PGP RTB 🙂

„Space oddity“ je prvi ali ne i jedini originalni CD u mojoj kolekciji. Ali je jedini kupljen po neverovatno niskoj ceni! Ova kratka priča ima vrlo malo sličnosti sa već ranije objavljenom u kojoj sam opisao kako sam kupio LP „Stand up“ grupe Jethro Tull (američko izdanje). Ali je velika razlika u tome što je ploča kupljena na ulici a CD u prodavnici diskova i to greškom (nepažnjom) vlasnika iste – na moju sreću.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s