A strana

The ark

Baker street

Right down the line

City to city

Stealin’ time

B strana

Mattie’s rag

Whatever’s written in your heart

Home and dry

Island

Waiting for the day

Mnogi od nas su gledali film „Reservoir dogs“ koji je režirao Quentin Tarantino. Jednu scenu iz filma, koja je po mnogima prva asocijacija na njega, prati pesma „Stuck in the middle with you“ grupe Stealers Wheel. Napisali su je članovi grupe Gerry Rafferty i Joe Egan. Odlična pesma sa zaraznim ritmom nastala davne 1973. godine, ponovo je oživela i privukla pažnju dvadeset godina kasnije.

Gerry Rafferty nakon raspada grupe, snima svoj drugi solo album „City to city“. Objavljen je 1978. godine. Ploču je obeležila fenomenalna i nezaboravna pesma za sva vremena – „Baker street“. Originalna verzija na albumu traje šest minuta. Nažalost, vrlo retko se može čuti na radio stanicama, jer se obično emituje singl verzija iste pesme, koja je dva minuta kraća. Nikada nisam voleo taj naziv „radio edit“, ali diskografske kuće često objavljuju singlove sa manjom minutažom pesme, jer ko će da sluša pesmu od šest minuta na singlici… To je po meni skrnavljenje autorskog dela, ali se to obično radi čak i sa pesmama koje su pet minuta ili čak i kraće. Da se vratim na album…

„City to city“ je, malo je reći, odlična ploča. Gerry Rafferty je autor svih deset pesama. „Baker street“ je njen zaštitni znak. Saksofon koji svira Raphael Ravenscroft, definitivno je dao očaravajući aranžman pesmi od njenog početka do kraja. Kada se jednom čuje, ne zaboravlja se, pa se često i zvižduće i pevuši deo pesme bez teksta! To je ono što je Gerry svojim kompozitorskim umećem i magijom uspeo da uradi. I sve druge pesme ostavljaju poseban utisak na slušaoca, bilo da se album sluša u celini (što od srca preporučujem) ili pojedinačno pesma po pesma. Izdvojio bih sjajnu baladu „Whatever’s written in your heart“ u kojoj je klavir primarni instrument, „Island“, „The ark“, kao i „Waiting for the day“. I naravno fenomenalnu „Right down the line“. Moja najdraža pesma na albumu, koja, po mom skromnom mišljenju, kvalitetom ništa ne zaostaje za „Baker street“.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=WVVAh83Y8OE&list=PLVNnQokQMDKOAS_3lGsALVqc6knLKgGXd

A strana

Break on through (To the other side)

Soul kitchen

The crystal ship

Twentieth century fox

Alabama song (Whisky bar)

Light my fire

B strana

Back door man

I looked at you

End of the night

Take it as it comes

The end

The Doors, jedna od najboljih grupa u istoriji rok muzike, objavila je svoj prvi album u januaru  1967. godine. Jim Morrrison, Robby Krieger, Ray Manzarek i John Densmore autori su devet pesama, dok su „Alabama song (Whisky bar)“ i „Back door man“ obrade.

Suvišno je bilo šta pričati o legendarnoj grupi iz Los Anđelesa. Svaka rečenica koju bih napisao smatram da bi svima bila dobro poznata. Nisam uopšte imao dilemu koji njihov album da predstavim na blogu. The Doors su meni jedna od najomiljenijih grupa, svi njihovi albumi su odlični i danas rado slušani, ali prvi u tom nizu je nešto najbolje što je snimljeno i objavljeno do današnjeg dana. Radeći jedno vreme na Radiju 011 (koji je nažalost bio u etru pod tim imenom manje od dvanaest meseci), imao sam autorsku emisiju u kojoj sam na kraju iste emitovao kompletan album. Pogađate koji je bio moj izbor kada su u pitanju The Doors.

Večita je dilema: The Beatles ili The Rolling Stones? Kada mi neko postavi pitanje Deep Purple ili Led Zeppelin, moj odgovor je uvek isti – The Doors 🙂

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=NFeUko-lQHg&list=PL6ogdCG3tAWhZ6aWr-dC930I9ZX5RWlqT