Tako je počeo Bora Đorđević

„Boru Đorđevića verovatno ne treba posebno predstavljati. Njegovi Suncokreti i on, nemali broj puta izmamili su iskrene aplauze od svih nas, što za dobar nastup, što za atraktivan snimak, a najčešće za upornost kojom insistiraju na vlastitom opredeljenju, koje u osnovi omogućuje slavu preko noći.

———————–

– Ovih dana vam izlazi nova ploča, puno radite i verovatno nemaš vremena za nekakva preispitivanja i vraćanja unazad. Ipak, pokušaj da se vratiš na svoje prve početke. Kako si ušao u svet muzike?

  Moji muzički počeci datiraju još iz detinjstva. Tada sam bio mamin i tatin sin koji zabavlja komšiluk. Znaš već starije. Naučili su me nekoliko pesmica, često i bezobraznih, a onda me dizali na sto i tražili da pevam. Međutim, rok muziku sam počeo da sviram nešto kasnije, u trinaestoj godini. To je bilo sredinom šezdesetih godina u Čačku. Skupili smo se nas četvorica školskih drugova i napravili sastav koji se zvao Hermelini. To je bio najiskreniji i najpošteniji period koji sam proveo u muzici.

———————–

  Počeo sam kao bas gitarista. To se nekako smatralo najmanje važnim. Ja sam, u stvari, bio pevač, pa kako sam slabo svirao gitaru, dogovorili smo se da sviram bas. O pravoj bas gitari nisam mogao ni da sanjam. Znao sam da jedna takva prava bas gitara ima četiri žice, pa sam skidao višak žica sa svoje obične gitare. Dve godine kasnije prešao sam na ritam gitaru.

– Kada smo već kod instrumenata, reci nam kada si i kako nabavio prvi „ozbiljniji“ instrument.

  Ako ne računam obične gitare, „daske“ kako bi ih nazvao danas, prvi ozbiljniji instrument bila je „Melodijina“ električna gitara. Kada sam je video u izlogu „Robne kuće“, onako upadljivo crvenu i veoma jeftinu čak i za ono vreme (čini mi se da je stajala oko 400 dinara) znao sam da mora biti moja. Nekako sam „smuvao“ roditelje da mi je kupe. Kada sam je dobio bio sam strašno ponosan na nju. Samo što je nisam šetao kroz grad. Uključivao sam je u radio i mnogo sam vremena provodio kod kuće svirajući. Da, kada sam kupio tu gitaru, hteo sam da je uključim u utikač u zidu, ali su me u poslednjem trenutku sprečili u tome.

  Posle nam je pojačalo pozajmljivao Stevo Radović, naš nastavnik fizičkog, a istovremeno i član, za nas, nedostižnih Belih višanja.

  I na kraju, ta moja prva prava gitara neslavno je završila. Stajala je na podu i ja sam je neoprezno nagazio i tako joj slomio vrat.

– Iz onoga što si do sada ispričao, može se naslutiti da si u to vreme već nastupao pred publikom. Priseti se svog prvog javnog nastupa.

  Na binu sam prvi put izašao veoma rano, u nižim razredima osnovne škole. To se zamalo nije katastrofalno završilo. Pevao sam, sećam se kao danas, „Zvižduk u osam“ koji je tada bio veoma popularan. Imao sam neverovatnu tremu. Sve sam dobro otpevao, ali kada je došao deo u kome treba da zviždim – jednostavno nisam mogao. Duvao sam iz sve snage, ali zvižduka nigde. Naravno, moji napori su bili publici smešni, a ja sam od stida hteo u zemlju da propadnem. Srećom, bio sam im simpatičan, pa je aplauz bio gromoglasan. Inače, ja i dan-danas pred važnije nastupe imam tremu. To moje kolege i devojke znaju i obavezno me smiruju pred svirku. Ranije su mi se tresle noge, a sada sam nesiguran samo do momenta kada osetim da publika prihvata ono što joj sviramo.

– Vratimo se ponovo na tvoje početke. Ti si svirao u mnogim sastavima. Reci nešto o tome, a priseti se i prvog zarađenog honorara. Koliki je bio i šta si sa njim učinio?

  Te šezdesete godine su bile divno vreme. Ne mogu da nabrojim sve grupe u kojima sam tada svirao. Sećam se Vesnika ljubavi, Safira, Dečaka sa Morave, Čačanskih plemića, PORS-a (skraćeno Poslednji ostatak romantičnog sveta)… Verovali ili ne, u ovoj poslednjoj navedenoj grupi, svirao je tada u Srbiji već čuveni Točak. Svirali smo i pesme kao što je „Marija“, a Točak je pevao i drugi glas. Kasnije su se naši putevi razdvojili.

  Sa jednom od tih grupa zaradio sam i prvi honorar. Trebalo je da sviramo na dočeku Nove godine u čačanskoj gimnaziji čiji smo đaci bili. Tražili smo da nam se za to pristojno plati (pristojno je za nas bilo oko 500 dinara po članu). Onda me je strah i trepet gimnazije, tadašnji direktor pozvao u svoj kabinet na razgovor. Prvo me je izgrdio, zbog navodno preterano visoke sume, a onda mi je objasnio da nije lepo da izrabljujemo svoje školske kolege. Kakva demagogija! Ali direktor je direktor i ja sam, pošto sam tvrdoglavo odbijao da sviram za džabe, morao da pristanem na sumu od 150 dinara po članu. Novac je, naravno, potrošen iste noći nakon svirke.

– Iz ovoga što si ispričao vidi se da si dugo svirao, a da za to nisi bio adekvatno nagrađivan, a recimo jedno od najlepših priznanja je dozvola za ulazak u studio. Kada si prvi put kročio u studio za snimanje?

  Kada sam prešao u Beograd i oformio grupu Zajedno, došli su i prvi uspesi.Sa tom grupom sam prvi put i ušao u studio. Za to snimanje smo se mesecima pripremali. U grupi su tada bile četiri devojke i svi smo imali veliku tremu. Snimali smo moju „Viziju“ i grdno smo se plašili tehnike, snimatelja, producenta koji je odlučivao o našoj daljnoj sudbini. Naime, u studio smo dospeli na insistiranje Nikole Karaklajića, ali u slučaju da je producent stekao loše mišljenje o onome što radimo, teško da bismo ponovo dobili studio.

  Gotovo dva sata smo ponavljali isti motiv i kada smo čuli snimak bili smo oduševljeni. To se dopalo, srećom i drugima. Kasnije smo tu kompoziciju i pesmu „Goro moja“ uvrstili na prvu ploču.

  U stvari, do snimanja prve ploče mi smo uglavnom bili tu da pomažemo drugima. Tu ploču smo snimali u studiju RTB-a, snimatelj je bio Pero Gaković, a producent Zoran Modli, koji nam je mnogo pomogao da obe pesme prođu zapaženo. Tokom samog snimanja nije nam išlo najbolje. Ponavljali smo pojedine delove bezbroj puta. Već me je polako izdavao glas kada smo uspeli da snimimo pristojnu verziju. Bilo je na tom snimanju i psovki, jer nismo imali pojma da ljudi iz tehnike čuju svaku izgovorenu reč u studiju!

  Kada se ta ploča pojavila i počela relativno dobro da se prodaje, bio sam presrećan. Mislio sam da je to maksimum mojih mogućnosti, ali sam, naravno, kasnije sam sebe demantovao.

– Tebe i tvoje društvo često viđamo na TV ekranima. Kakav je bio tvoj TV debi?

  Prvo TV snimanje je donelo i prvu svađu. Tako to obično biva. Organizator je rekao da nema honorara za nas, tako da je pola orkestra htelo da radi, a pola ne. Svi drugi su imali honorar, a mi debitanti ne. Pošto su se muzičari iz mog sastava naglas prepirali, poslao sam ih u garderobu i sa režiserom sam se dogovorio da nam se za nastup isplati upola manji honorar od dogovorenog. Tako smo ipak nastupili, a tom prilikom smo i dobili ime Zajedno.

– Nekako u to vreme došla je i popularnost?

  Jednog lepog dana, besan i ljut napustio sam grupu Zajedno. Jednostavno pisma simpatizera koja su stizala svakoga dana, opustila su moje muzičare, pa se nije radilo dovoljno. Pored toga, školske obaveze su ih pritiskale kao i mene, ali sam smatrao da ko hoće, može da stigne sve da uradi. Polako sam počeo da okupljam ljude za Suncokret i posle napornog rada i probijanja leda, došlo je ono što se zove popularnost.

– A ta se popularnost između ostaloga, manifestuje i brojem datih autograma. Priseti se prvoga koji si dao.

  Kada sam davao prrvi autogram osećao sam se neprijatno, a bilo mi je u isto vreme vrlo milo. Kasnije sam na to navikao, ali tvrdim da mi je veoma drago kada se potpisujem nekome i da laže onaj koji tvrdi da to ne voli. Ne sećam se kada sam dao taj prvi autogram, samo znam da sam bio veoma iznenađen u smislu – šta li će ti moj potpis?

– Iz svega ovoga što si ispričao, vidi se da imaš prilično toga iza sebe. Na drugoj strani svuda oko nas su mladi ljudi koji tek počinju intenzivno bavljenje muzikom, pa bi im verovatno neki tvoj savet pomogao na putu do uspeha.

  Treba mnogo raditi. Kada mislite da ste sve uradili, uradite to još jedanput. Iza svakog uspeha krije se ogromni rad. Niko nije rođeni genijalac. Za našu poslednju ploču aranžmane smo radili tri meseca!

  Ne treba dozvoliti da vam eventualna slava i popularnost udare u glavu. Treba ostati isti i družiti se sa starim, proverenim prijateljima. Samo se tako ostaje normalan.

  Kada se biraju ljudi za grupu, ne treba okupljati gomilu genijalaca. Često su bolje grupe prosečnih muzičara koji se dobro slažu, nego grupe u kojima svaki muzičar vuče na svoju stranu!“

Članak „Tako je počeo Bora Đorđević“ prekucan iz časopisa Džuboks br. 43, februar 1978.

Bora Đorđević

Pogledaj dom svoj, anđele
i skini paučinu s očiju
videćeš prizore potresne
videćeš nesrećne i bolesne
videćeš čemer, smrt i jad

Pogledaj stado, anđele
sve samo bogalji i prosjaci
slepi tumaraju u gomili
svima su kičmu polomili
od tebe očekuju spas

Pogledaj bagru, anđele
njihova duša je prokleta
svima su stavili amove
sebi sagradili hramove
ruke im ogrezle u krv

Anđele, anđele, anđele
ruke im ogrezle u krv

Podigni mač svoj, anđele
seti se krstaških ratova
seti se preklanih vratova
kad dođeš Bogu na istinu
nek’ ti u duši vlada mir

Usliši molitve, anđele
dabogda pocrkali dušmani
pa budi anđeo osvete
neka na svojoj koži osete
šta znači beda, strah, i bol

Anđele, anđele, anđele
šta znači beda, strah, i bol

Pogledaj dom svoj, anđele
i skini paučinu s očiju
videćeš prizore potresne
videćeš nesrećne i bolesne
videćeš čemer, smrt i jad

Anđele, anđele, anđele
videćeš čemer, smrt i jad

Bora Đorđević – pevač, muzičar, tekstopisac, kompozitor, pesnik, pisac, pozorišni i filmski glumac…

Bora Đorđević – Hermelini, Vesnici ljubavi, Safiri, Dečaci sa Morave, Čačanski plemići, PORS (Poslednji ostatak romantičnog sveta), Zajedno, Hajduk Stanko i jataci, Suncokret, Rani mraz, Siroti mali hrčki, Riblje pušenje… i naravno – Riblja čorba.

Bora Đorđević – napisao tekst i muziku za pesme (ovo je samo manji deo) „Moje tuge“, „Pošalji mi pismo“, „Uspavanka“ (Suncokret); „Rock’n’roll duku duku“ (Suncokret & Zoran Modli); „Na putu za Stambol“, „Anđelija, čuvaj se Turaka“ (Hajduk Stanko i Jataci); „Pacovi (Stavite na usta flaster)“ (Siroti mali hrčki); „Lutka sa naslovne strane“, „Rock ‘n’ roll za kućni savet“, „Ja sam još ona ista budala“, „Egoista“, „Nazad u veliki prljavi grad“, „Vrlo, vrlo zadovoljan tip“, „Neke su žene pratile vojnike“, „Lak muškarac“, „Volim,volim, volim, volim žene“, „Pekar, lekar, apotekar“, „Vetar duva, duva, duva“, „Na zapadu ništa novo“, „Neću da ispadnem životinja“, „U dva će čistači odneti đubre“, „Slušaj sine, obriši sline“, „Kako je lepo biti glup“, „Gluposti“, „Ravnodušan prema plaču“, „Hleba i igara“, „Sačekaj“, „Pogledaj dom svoj, anđele“, „Nemoj da ideš mojom ulicom“, „Južna Afrika 85 (Ja ću da pevam)“, „Tu nema Boga, nema pravde“, „Crno je dole“, „Kada padne noć (Upomoć)“, „Ne spavaj gola“, „Član mafije“, „Još jedna cigareta pre spavanja“, „Avionu slomiću ti krila“, „Napolju“, „Al Kapone“, „Jedino moje“, „Gastarbajterska pesma“, „Ostalo je ćutanje“, „Izgubljen slučaj“, „Gastrabajterska 2“, „Princ“, „Ljubav ovde više ne stanuje“, „Poslednja pesma o tebi“, „Ja sam rođen namgrođen“, „Mrtvo more“, „Pandorina kutija“, „Radiću šta god hoću“, „Minut sa njom“ (Riblja čorba)…

Bora Đorđević – napisao tekstove i koautor muzike za pesme (ovo je samo manji deo) „Mirno spavaj“, „Ostani đubre do kraja“, „Srećan put pišo moja mala“, „Pravila, pravila“, „Nemoj da kažeš mome dečku“, „Oko mene“, „Bože, koliko je volim“, „Poslednja“ (Riblja čorba)…

Bora Đorđević – napisao tekstove pesama (ovo je samo manji deo) „Ni sam ne znam kada“, „Moje bube“ (Suncokret); „Zvezda potkrovlja i suterena“, „Rasprodaja bola“, „Još jedan šugav dan“, „Nemoj srećo, nemoj danas“, „Vidiš da sam gadan kad sam tebe gladan“, „Ostaću slobodan“, „Dva dinara druže“, „Evo ti za taksi“, „Rekla je“, „Prevara“, „Pobeći negde“, „Odlazak u grad“, „Kad ti se na glavu sruši čitav svet“, „Ja ratujem sam“, „Dobro jutro“, „Kazablanka“, „Mangupi vam kvare dete“, „Minut ćutanja“, „‘Ajde beži“, „Neću da te volim“, „Jedan čovek“, „Sutra me probudi“, „Amsterdam“, „Prokleto sam“, „Zadnji voz za Čačak“, „Lud sto posto“, „Da, to sam ja“, „Celu noć te sanjam“, „Ja je gledam kako spava“, „Gde si u ovom glupom hotelu“, „Kad sam bio mlad“, „Danas nema mleka“, „Nojeva barka“, „Duša nije na prodaju“, „100 godina samoće“, „Kad neko ljubav urekne“, „Ubijaju rokenrol“, „Da tebe nije“ (Riblja čorba)…

Bora Đorđević – pisao tekstove pesama za druge izvođače: Zdravka Čolića, Biseru Veletanlić, Žetvu, Đorđa Marjanovića, Mišu Markovića, Maju Odžaklijevsku, Generaciju 5, Beti Đorđević, Mikija Jevremovića, Tok života, Rajka Kojića, Bijelo dugme (koautor), Krvnu grupu, Olivera Mandića, Kerber, Poslednju igru leptira, Rezervni točak, Denis & Denis, Viktoriju, Željka Bebeka, Šarmerke, Jazzy Bell, Mandu, Bilju Krstić, Dejana Cukića, Zanu, Prljavog inspektora Blažu i Kljunove, Vožd, Oliveru Dragićević, YU grupu…

Bora Đorđević – pisao tekstove pesama i za pevače narodne muzike, ali ih nije potpisivao…

Bora Đorđević – autor muzike i teksta za pesme Zorana Modlija, Dušana Prelevića, Mande, Najde…  

Bora Đorđević – gost (glavni ili prateći vokal) u pesmama koje su snimili Srđan Marjanović, Opus, S.O.S., Električni orgazam, Rajko Kojić, Bijelo dugme, Kerber, Arsen Dedić i Zoran Predin, Rambo Amadeus, Bilja Krstić, Vlada i Bajka, Jazzy Bell, Don Savoni Guardians i Prijatelji, Vicko Milatović, Balkan, Vožd, Joe Coyle Band, Olivera Dragićević, Čika Joca i Zmajevi…

Bora Đorđević – glumio u pozorišnim predstavama „Isus Hrist superstar“, „Baš Čelik“ i monodrami „Ja ratujem sam“. „Purpurno ostrvo“, „Derviš i smrt“, „Ton Pejn“ (statista)…

Bora Đorđević – pisao muziku za pozorišne predstave „Bonton“, „Siroti mali hrčki“, „Tamna je noć“, „Moskva petrušin“, „Lutka sa naslovne strane“…

Bora Đorđević – pisao tekst za pozorišnu predstavu „Zaljubljeni Deda mraz“.

Bora Đorđević – glumio u filmovima „Sekula se opet ženi“, „Nije nego“, „Sok od šljiva“, „Ivan“, „Šejtanov ratnik“, „Povratak“…

Bora Đorđević – pisao muziku za filmove „Tesna koža“, „Tamna je noć“, „Laf u srcu“, „Uslovna sloiboda“…

Bora Đorđević – objavio knjige „Ravnodušan prema plaču“, „Hej, Sloveni“, „Prvih deset godina je najteže“, „Neću“, „Psihopata i lopata“, „Srbi bez muke“, „Brebusi“, „Šta je pesnik hteo da kaže“, „Debela tragedija“, „Pusto ostrvo“.

Bora Đorđević – roker, mangup, lider, direktan, beskrompomisan, provokativan, pozitivan buntovnik, sarkastičan, lucidan, romantičan, hvaljen, voljen, nagrađivan, kritikovan, nedosledan, nipodaštavan, optuživan, političar u pokušaju, redovni član Udruženja književnika Srbije, počasni građanin Čačka…

Bora Đorđević – Bora Čorba

Ovih dana sve mi miriše na jesen
ja ću opet biti šašav i zanesen
gluposti, sve same gluposti
a kuda dalje, Bog sveti zna

Borisav Bora Đorđević (1. novembar 1952. – 4. septembar 2024.).

Night Traveler „Dreams you don’t forget“

A strana

Put your money on me

I still love you

Bad enough

Dreams you don’t forget

B strana

Killer

Watching you

Carolina

C strana

NYC

Tougher than the rest

Surefire

D strana

Burn

Waiting

Ocean cabin

Adam Fischer i Hunter Glaske zajedno nastupaju pod imenom Night Traveler. Prvi album „Dreams you don’t forget“ objavili su na dvostrukom vinilu (kao dupli album) u sopstvenoj režiji, samostalno, bez pomoći diskografskih kuća, 2021. godine.

Prethodila su mu dva EP izdanja, Na drugom se nalazi šest pesama koje su se pojavile i na pomenutom debitantskom albumu sledeće godine. a nakon njega još jedan EP. Svi oni su takođe objavljeni na vinilu. Ove godine snimili su tri nove pesme, kojima verovatno najavljuju novi album ili EP. „Love nobody else“ je poslednji singl objavljen prošlog meseca. Pesma mi se mnogo svidela na prvo slušanje i hteo sam da je predstavim u kategoriji Singlovi 2024. Međutim, ona je glavni „krivac“ koja me je naterala da se malo više zainteresujem za Night Traveler i pesme koje zajedno pišu Adam Fischer i Hunter Glaske.

Preslušao sam album „Dreams you don’t forget“. Pevljive, harmonične, opuštajuće i emotivne pesme sa često nostalgičnim zvucima gitara, glavna su karakteristika ovog izdanja. Zvuče sjajno! I zbog toga, evo kompletnog albuma kao iskrena preporuka kako da iskoristite 64 minuta slobodnog vremena.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=Xqc8ChLWfSw&list=OLAK5uy_nvBXAVjROb5yYbd77I-VQ8322sU2MumQw&index=1

Manic Street Preachers „Decline & fall“

„Decline & fall“ je novi singl koji su objavili Manic Street Preachers. Najavljeno je da će se pesma naći na njihovom novom albumu, koji je planiran za sledeću godinu. To će biti njihovo petnaesto studijsko izdanje.

Odlična pesma koja u pravom smislu karakteriše muzički stil ove grupe, sa prepoznatljivim vokalom koji poseduje James Dean Bradfield. A šta drugo da kažem, kada mnogo volim Manic Street Preachers 🙂

Link za pesmu: https://www.youtube.com/watch?v=viRpkxdBDWA

Oasis „(What’s the story) Morning glory?“

Hello

Roll with it

Wonderwall

Don’t look back in anger

Hey now!

Untitled

Some might say

Cast no shadow

She’s electric

Morning glory

Untitled

Champagne supernova

Pre nekoliko dana se pojavila, za mnoge, iznenađujuća vest. Braća Noel i Liam Gallagher su se pomirili posle žestokih svađa (po nekim napisima bilo je i tuče na koncertu u Mančesteru). Grupa Oasis će se ponovo okupiti. Najavili su koncerte u Engleskoj i Irskoj sledeće godine. Uverićemo se da li je to pomirenje baš pravo – pomirenje. Ako se sve bude završilo samo koncertnom turnejom, to je onda samo privid, jer je razlog verovatno samo da bi se zaradio novac. Ali, ako budu snimali nove pesme i objavili novi album – to je prava stvar, tj. istinsko pomirenje.

„(What’s the story) Morning glory?“ je drugi studijski album grupe Oasis. Objavljen je 1995. godine, trinaest meseci nakon njihovog sjajnog debitantskog izdanja „Definitely maybe“. Članovi grupe su bili Liam Gallagherr (vokal), Noel Gallagher (gitara, vokal u pesmi „Don’t look back in anger“, bas), Paul Arthurs (ritam gitara, klavijature), Paul McGuigan (bas) i Alan White (bubnjevi).

Prva dva albuma su sigurno najbolja koje su Oasis snimili. Na prvom su pesme „Supersonic“, „Live forever“, „Slide away“, „Rock ‘n roll star“… Ipak sam se odlučio za njihov drugi album, na kome se nalaze dve koje su njihove najpopularnije – zna se koje su: „Wonderwall“ i „Don’t look back in anger“, a i ostale svojim kvalitetom zaslužuju da se „(What’s the story) Morning glory?“ predstavi na blogu. Noel Gallagher je pisao veliku većinu pesama grupe. Autor je kompletnog materijala na pomenuta prva dva albuma (koautor je samo u „Hello“, koja je prva na ovom sjajnom albumu).

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=7HF1Sfos3v4&list=OLAK5uy_l9CkN0eiuGfZFd1UvBVEcpEbt4C9Vt8Zo&index=1

NAPOMENA – Uglavnom se trudim da navedem zvaničan link izvođača (ako postoji) za preslušavanje albuma na YT. To sam učinio i ovog puta. Sve pesme su predstavljene kroz oficijelne video spotove koje su Oasis snimili. Međutim, dve pesme su kraće za 60 sekundi, za razliku od njihovih originalnih verzija na albumu. To su „Some might say“ i „Morning glory“. Zbog toga, evo i posebnih linkova samo za te dve pesme.

Link za pesmu Some might say: https://www.youtube.com/watch?v=HPKeoRgdhzI

Link za pesmu Morning glory: https://www.youtube.com/watch?v=_CSbB040CJE

Enya „Paint the sky with stars – The best of Enya“

Orinoco flow

Caribbean blue

Book of days

Anywhere is

Only if…

The Celts

China roses

Shepherd Moons

Ebudae

Storms in Africa

Watermark

Paint the sky with stars

Marble halls

On my way home

The memory of trees

Boadicea

Album „Paint the sky with stars – The best of Enya“ objavljen je 1997. godine. Na njemu se nalaze pesme sa prva četiri albuma koje je Enya snimila. Dve su sa prvog „Enya“ (1987), tri sa „Watermark“ (1988), pet sa „Shepherd Moons“ (1991) i četiri sa „The memory of trees“ (1995). Pored njih, na ovom izdanju su i dve pesme koje su prvi put objavljene. To su „Only if…“ i  „Paint the sky with stars“, po kojoj je ova kompilacija nazvana. Enya je napisala muziku za sve pesme, a Roma Ryan tekstove (osim jedne pesme), koje Enya ponekad prevodi na isrki jezik da bi ih otpevala. Četiri su instrumentala, od kojih su neki sa jedva čujnim, povremenim pevušajućim vokalom.

Enya je jedna od najpoznatijih irskih muzičara. Pravo ime joj je Eithne Padraigin Ni Bhraonain. Rođena je u muzičkoj porodici. Završila je studije klasične muzike. Nastavila je porodičnu tradiciju i priključila se grupi Clannad, u kojoj su bili njena braća i sestre, da bi kasnije započela solističku karijeru. Glas joj je neverovatan (mecosopran) i snimajući pesme, spajajući vokale, često puta nam se čini kao da čujemo ženski hor. Enya radi sjajne aranžmane svojih pesama, Kada se to uklopi sa muzikom koju komponuje i njenim vokalom, dobijamo neobičan ali fantastičan spoj. Njene pesme i dalje emitujem u emisijama  koje su na programu u večernjem i pogotovo noćnim terminima, koje radim na radiju. Koliko je puta bila u Oblaku u bermudama posle kratke priče i na kraju kao pretposlednja pesma, kada je Dača predlagao slušaocima da „zatvore oči i zamisle želju“…

„Paint the sky with stars – The best of Enya“ je sjajna kompilacija pesama koje je Enya snimila na svoja prva četiri albuma u periodu 1987-1995. godine, uz dve nove pesme.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=LTrk4X9ACtw&list=OLAK5uy_k54zMMBjW7HycTyL1FcQLRDuqMyCVqShM&index=1

Beth Hart „You still got me“

Savior with a razor (feat. Slash)

Suga n my bowl (feat. Eric Gales)

Never underestimate a gal

Drunk on Valentine

Wanna be big bad Johnny Cash

Wonderful world

Little heartbreak girl

Don’t call the police

You still got me

Pimp like that

Machine gun vibrato

Beth Hart je zvanično najavila novi album „You still got me“ za 25. oktobar.

Singl „Wonderful world“ je objavljen juče kao prethodnica novom izdanju. Istovremeno se pojavio i kompletan spisak pesama koje će se naći na budućem albumu, kao i omot ploče i CD-a. Dve pesme „Little heartbreak girl“ i naslovna „You still got me“ objavljene su ranije.

Nepotrebno je trošiti reči o Beth Hart. Fascinantna!

Link za pesmu Wonderful world: https://www.youtube.com/watch?v=Uawk5twha8g

Link za pesmu Little heartbreak girl: https://www.youtube.com/watch?v=ThBHWf3TFSI

Link za pesmu You still got me: https://www.youtube.com/watch?v=ZeCLt_a6bhk

Oktobar 1864 „Igra bojama“

A strana

Sam

Pratiš trag

Senke II

Čekam

B strana

Želim te

Prolazi dan

Tvoj dah

Ovde ili bilo gde

Grupa Oktobar 1864 osnovana je pre četrdeset godina. Negovali su rok, pop, soul, džez i fank muziku, koristeći duvačke instrumente u svojim pesmama. Tokom svog postojanja snimili su tri odlična studijska albuma. Debitantsko izdanje koje je nazvano po imenu grupe, objavljuju 1987. godine. Na njemu se nalaze pesme „Carte blanche“, „Muzika noći“, „Jutro“, „Pomisli“, „Nađi me“ (obrada čuvenog hita „Reach out I’ll be there“ grupe Four Tops)… „Igra bojama“ je drugi album koji se pojavljuje sledeće godine. Treća i nažalost poslednja ploča „Crni ples“, objavljena je 1990. godine. „Denis“, „E 7/9“, „Miris predgrađa“ i naslovna pesma su samo neke po kojima pamtimo ovaj album. Grupa prestaje sa radom turobne i depresivne 1991. godine.

Da se vratim na njihov drugi album „Igra bojama“.

Ploča je snimljena 1988. i objavljena iste godine. Za mene najbolji album Oktobra 1864. Grupu su sačinjavali osam muzičara: Tanja Jovićević (vokal), Goran Tomanović (gitara), Željko Mitrović (bas), Ivan Zečević (bubnjevi), Dejan Abadić (klavijature), Marko Lalić (saksofon), Vuk Dinić (trombon) i Branko Baćović (truba). Na snimanju su učestvovali i Mitar Subotić (poznat kao i Rex Ilusivii i Suba) koji je i producent, Theodor Yanni (ujedno i snimatelj), Milan Mladenović i Sanja Čičanović kao prateći vokali… Odlične pesme, sjajni aranžmani, prepoznatljiva duvačka sekcija i neponovljiva Tanja Jovićević kao glavni vokal.

„Igra bojama“ je pravi primer zašto je Oktobar 1864 jedna od grupa koja je bila omiljena i kod slušalaca i muzičkih kritičara. Sigurno i jedna za kojom mnogi žale što nije postojala duži vremenski period, da bi nas obradovala novim pesmama i albumima. Uživajte u preslušavanju ove odlične ploče, jedinstvene grupe sa ovih prostora. Savršen primer njihovog muzičkog stvaralaštva.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=x7jWOb09reA&list=PLiIz34tWCcIo3yylRbjTnnWeSDwXoKpK6&index=1

Talisha Karrer „Linger“

The Cranberries su pesmu „Linger“ prvo objavili kao singl početkom 1993, godine. Nalazi se i na njihovom prvom albumu „Everybody else is doing it, so why can’t we?“, koji se pojavio 1. marta. Pevačica Dolores O’Riordan je napisala tekst, a muziku je komponovala zajedno sa gitaristom Noel Hogan-om. Jedna je od najpoznatijih pesama (uz „Dreams“) sa ovog izdanja i svakako jedna od najboljih koje su The Cranberries objavili tokom svog postojanja. Snimili su i akustičnu verziju na albumu „Something else“ (2017), na kome se nalaze pesme sa ranijih izdanja u novim aranžmanima (uz tri nove), sarađujući sa Irish Chamber Orchestra.

Talisha Karrer je snimila „Linger“ na svom albumu „Jazz covers pop and rock“ 2020. godine. Sjajna akustična obrada, otpevana sa puno emocija. Zamislimo da smo u nekom noćnom džez klubu gde se svira tiha, rafinirana, nenametljiva muzika…

Link za obradu Talisha Karrer: https://www.youtube.com/watch?v=mwUCJgcGyLw

Link za original The Cranberries: https://www.youtube.com/watch?v=G6Kspj3OO0s