The Lone Bellow najavili su svoj četvrti studijski album „Half Moon light“, koji će se pojaviti 7. februara. Tri singla su objavljena do današnjeg dana. To su „Count on me“, „Wonder“ i „Good times“. Aaron Dessner (član grupe The National) je producent ovog izdanja, koje je zahvaljujući njemu nešto sasvim novo i pozitivno u karijeri The Lone Below.
Preslušavši navedene tri pesme, siguran sam da je i najbolje što su uradili do sada. Nadam se da su one samo uvod u odličan album koji nas očekuje za nepunih mesec dana.
David Bowie je svoj peti studijski album „The rise and fall of Ziggy Stardust and the Spiders from Mars“ objavio 1972. godine. Komponovao je muziku i napisao tekstove za deset od jedanaest pesama na ovoj ploči. Može se slobodno reći da je ovaj album od njega napravio neizbrisivu legendu, uključujući i ostala sjajna izdanja kojima je to samo potvrdio. To je bio vrhunac saradnje sa gitaristom i aranžerom Mick Ronson-om, koji ima velike zasluge u onome što Bowie danas znači svim pravim zaljubljenicima i poštovaocima rok muzike.
Nakon teksta „Pesme iz 2019. godine“ evo albuma koji je zastupljen sa jednom pesmom na toj listi.
„Un love“ je treći album kanadske grupe Reuben and the Dark. Izdat je pre dva i po meseca, krajem oktobra prošle godine i svakako je još uvek aktuelan. Sadrži jedanaest pesama koje su komponovali članovi grupe. Album je zaista sjajan. Preslušao sam ga više puta i svaki put otkrijem nešto novo u njemu. A zašto sam čekao više od 60 dana da ga predstavim na blogu – e, to je moj propust. Uživajte slušajući ga!
Kaiser Chiefs – People know how to love one another
Keane – The way I feel
Lana Del Rey – Love song
Liam Gallagher – Shockwave
Lloud Cole – Violins
Matt Berninger feat. Phoebe Bridgers – Walking on a string
Mavis Staples – Change
Michael Kiwanuka – You ain’t the problem
Mumford & Sons – Blind leading the blind
Nick Cave & The Bad Seeds – Waiting for you
Noel Gallagher’s High Flying Birds – This is the place
Ozzy Osbourne – Under the graveyard
Peter Frampton Band – All blues
Pixies – Catfish Kate
Reuben and the Dark – Faultline
Rival Sons – Shooting stars
Robin Trower – Coming closer to day
Rob Thomas – One less day (Dying young)
Robbie Robertson feat. Van Morrison – I hear you paint houses
Santana – In search of Mona Lisa
Sheryl Crow feat. Jason Isbell – Everything is broken
Skunk Anansie – What you do for love
Snow Patrol – Empress
Stereophonics – Make friends with the morning
Stone Temple Pilots – Fare thee well
Tedeschi Trucks Band – Strengthen what remains
The Black Keys – Fire walk with me
Van Morrison – Dark night of the soul
Wilco – Love is everywhere (Beware)
Ovo su pesme koje su objavljene u 2019. godini. Neću da kažem da su najbolje, ni da su obeležile prethodnu godinu. Jednostavno, to su pesme koje su mi se najviše svidele od onih koje sam preslušao. Poređane su po abecednom redu izvođača. Zašto ih ima baš toliko (41), ne znam ni sam. Nisam planirao njihov broj. Sigurno sam neke koje su mi poznate nenamerno izostavio, za mnoge druge iskreno i ne znam jer ih nisam ni čuo pa ih zbog toga i nema na listi (verovatno bi bile) – ali u ovakvom odabiru pesama to je neminovno.
„Prvi, nadamo se ne i poslednji, BACK ON THE ROAD prilog za emisiju UVEK PETKOM – DELTIMIČNO SUBOTOM, započinjem nekim podsećanjima iz pop & rok hronologije baš vezanim za današnji datum tj. 17. decembar…
– daleke 1955. godine na američkoj listi najprodavanijih country & western singlova suvereno je vladala proslavljena Sixteen Tons u originalnoj Tennessee Ernie Ford’s izvedbi. Ubrzo će mnogi posegnuti za svojim obradama, a među najuspešnijim biće i THE PLATTERS verzija sa sjajnim vokalom Tony Williamsa…
– već pomenuti PLATTERS vokalni sastav, 17. decembra te iste ’55. godine imao je na US chartu dva svoja nezaboravna singla: Only You na drugom i The Great Pretender na trinaestom mestu…
– na današnji datum a nešto bliže 1966. godine – na prekookeansku top-listu najtraženijih ploča na 45 obrtaja ulazi nezaboravno THE FOUR TOPS ostvarenje Standing In TheShadowsOf Love, naravno kao kompozicija udarnog TAMLA MOTOWN producentsko-kompozitorskog tima Holland-Dozier-Holland. Pesma je sjajna ali je ostala u senci prethodnog esecijalnog FOUR TOPS hita Reach Out I’ll Be There…
– 17. decembra 1970. već pomalo zaboravljeni THE BEACH BOYS nastupaju u londonskom Royal Albert Hallu. Počasni gost na koncertu je britanska Princeza Margareta. Naravno, ovacije nisu izostale pogotovo za Good Vibrations, pesmu koja je u mnogim skorijim anketama proglašena za singl XX veka…
– Nakon ovih chart „novosti“ evo i dve rođendanske čestitke…
17. decembra 1949. rođen je Paul Rodgers frontmen sjajnih bendova FREE i BAD COMPANY. Šest godina kasnije na svet je došao i Mike Mills, basista izvrsne R.E.M. grupe…
Ovo ovovečernje BACK ON THE ROAD gostovanje – završićrmo jednom zanimljivošću iz karijere američkog sastava GRAND FUNK RAILROAD, pričom koja je izazvala prilično zanimanje kada je premijerno pre mesec dana predstavljena u BACK ON THE ROAD emisiji…
Ista glasi upravo ovako:
Jedna od najvećih atrakcija američke rok scene s početka sedamdesetih – svakako je grupa GRAND FUNK RAILROAD…
Uz muziku koja je bila sinteza klasičnog pop-a i hard rock-a, uz izvrsne albume „On Time“, „Closer To Home“ i „We’re An American Band“, uz rasprodate nastupe širom sveta – ovaj moćni sastav pamtimo i po „otkačenom“ lideru, solo-gitaristi i pevaču Mark Farneru…
Da bi se zvuk njegove gitare razlikovao, Mark je isključivo koristio ručno građene instrumente, pravljene po njegovim nacrtima i pod njegovim nadzorom. Hvalisavac kakav je bio, upuštao se u svakojake rasprave tvrdeći da najbolje „Fender“ i „Rickenbacker“ gitare nisu ni prineti instrumentima na kojima on svira, gitarama koje ni po koju cenu ne bi ustupio svojim kolegama pa makar se zvali Pete Townshend ili Eric Clapton…
Jednu od tih specijalnih Farnerovih gitara, njemu posebno omiljenu, stage-momci nikako nisu uspevali da pronađu pred tokijski GRAND FUNK koncert iz novembra 1973. godine. Početak nastupa kasnio je preko sat vremena da bi se potom, pred već iznerviranim Japancima, pojavio Mark. Kada je nastao tajac, gotovo uplakan, Farner se poklonio publici a potom zamolio da mu se odmah javi gejša s kojom je proveo prepodnevne časove i da svakako ponese zaboravljenu gitaru…
Prozvana se ubrzo pojavila na sceni sa Farnerovom gitarom-miljenicom. Nakon što je izdržala kišu poljubaca svih članova benda i mnogih momaka iz tehnike – gejša se pridružila grupi kao prateći vokal u izvedbi najvećeg GRAND FUNK hita We’re An American Band…“
Strahinja Maksimović, popularni Strale, je autor nezaboravne i uvek rado slušane emisije „Back on the Road“ koja je svoju radijsku premijeru imala na Radio Pingvinu početkom devedesetih godina. Njen radijski život nastavio se kasnije na mnogim zemaljskim kao i internet radio stanicama. Bio je istinski zaljubljenik u radio i veliki poznavalac istorije rok muzike koju je mnogo voleo – ovo se posebno odnosi na liverpulske Bube. Zahvaljujući njemu, svi koji su imali tu sreću i zadovoljstvo da ga upoznaju i čast da se druže i sprijatelje sa njim, naučili su mnogo o rok muzici ali i o svemu što nas okružuje nevezano za muziku.
Nažalost, nemam sinopsis Straletove autorske emisije. Gore navedeni citirani tekst je njegov prvi „Back on the Road prilog“ za emisiju „Uvek petkom – deltimično subotom“ („Petak zvani Delta“), koja je bila na programu Radija 011 17. decembra 1999. godine. Jedan njen deo bio je posvećen pojedinim emisijama koje su se emitovale u večernjim terminima na pomenutom radiju u toku nedelje, kao što su „Domaćica“ Luke Petkovića, „Oblak u bermudama“ Darka Kocjana, „Pogled iz svemirskog broda“ Vladimira Todorovića, „Urbani domaći alternativni vodič“ Maje Pasuljević i neizbežni „Back on the Road“ Strahinje Maksimovića.
Hobi u sobi 