2. JANUAR

“U novoj godini čekaju nas mnogi stari problemi i poslovi. Ne možemo dalje napredovati sve dok ne ispravimo greške nekih ranijih uspeha i pobeda.

Sa zakašnjenjem smo se setili da smo konfete mogli praviti od onih silnih materijala za sastanke. Tako bi mnogi danima još nosili, ako ne u glavi ono bar u kosi, poneku važnu reč ili misao.

Štedite svoje dragocene nerve. Nemojte ih trošiti odmah, kod prvih nesporazuma, jer dolaze drugi i veći.

U Beogradu su na Novu godinu najviše pucali oni borci koji drugih prilika za pucanje nisu imali.

Nemojte lagati, a istinu govorite samo ako je znate. Nemojte žuriti da kažete ono što mislite da znate, da se ne biste morali ponovo javljati za reč.

Predlažemo televiziji da unapred snimi novogodišnje programe za nekoliko sledećih godina. U istom dekoru, sa istim izvođačima. Prvo, to je jeftinije, a zatim i izvođači bolje izgledaju danas nego što će izgledati sutra.

Trebalo bi otići nekuda daleko, daleko i uželeti se ponovo svega onoga što nam je ovde dojadilo.“

4. JANUAR

„Nova godina je došla i prošla. Posle kraćeg prekida, danas se nastavlja stara godina.

Koliko je vremena, energije i para utrošeno za jednu jedinu noć! Nema te parole i tog društvenog zadatka koji bi mogli mobilisati toliko ljudi i sredstava.

Doček nove godine bio je jedna od retkih stvari koju smo obavili na vreme, u pravom trenutku, onako kako je dogovoreno i planirano. Sve drugo ili ne mora biti ili može biti i kasnije.

Donesite i sami neku odluku, nemojte zavisiti samo od odluka drugih. Prihvatite i sami neki rizik, nemojte živeti isključivo na tuđu odgovornost.

U Srbiji, bez pokrajina, mogao bi se raspisati samodoprinos za izgradnju novih groblja u Beogradu. Kad-tad svi ćemo makar umreti u Beogradu.

Bilo bi lepo kada bismo penziju mogli koristiti u nekoliko delova, kao godišnji odmor. Nekoliko godina sad pa nekoliko godina nešto kasnije. To bi bilo dobro i pravedno i zbog onih koji penziju neće dočekati.“

7. JANUAR

„Ponovo je pao sneg u Beogradu, da nam skrene pažnju sa crnog na belo. Promenite malo misli i brige, bavite se malo ovim belim, ono crno neće vam pobeći.

Podnesite molbu za stan onom ugostiteljskom preduzeću u čijim ste lokalima potrošili najviše vremena i para.

Teško ćemo rešiti neke kadrovske probleme u Beogradu. Sve je manje „naših“ ljudi. Nude se da budu naši samo oni kojima smo mi potrebniji nego oni nama.

Pisci nemaju svoje predstavnike u najvišim društvenim organima, ali ih imaju na Dedinju, što je skoro isto.

Možete slaviti i Božić, i Uskrs i krsnu slavu ali samo pod uslovom da ste sigurni u sebe i svoj ateizam. Ako niste sigurni, ako se još kolebate – nemojte, bolje je.

Kada nekoga ispraćate, najvažnije stvari nemojte mu reći sve dok ne uđe u voz ili autobus. I tek tada, kada više ne budete imali ni vremena ni mogućnosti, pokušajte rukama i grimasama da mu kažete ono što mu niste rekli.

Zaboga, druže, šta to radite?! Ne vi, nego onaj drugi, koji je još gori od vas!“

Odlomak iz knjige „Beograde, dobro jutro 3“ (Dušan Radović „Beograde, dobro jutro 3“), izdanje BIGZ, 1984.

Prekucano iz dela knjige pod nazivom „Subota 2. januar“, “Ponedeljak 4. januar” i “Četvrtak 7. januar 1982.”