A strana
Second hand news
Dreams
Never going back again
Don’t stop
Go your own way
Songbird
B strana
The chain
You make loving fun
I don’t want to know
Oh daddy
Gold dust woman
Početak marta 1977. godine. Tetka Milica, moja tadašnja komšinica, spremala se da sa svojom firmom ide na putovanje u Rim za 8. mart. Dolazila je sa svojim mužem kod mojih roditelja na druženje, prijateljsku priču, kafu i šta još već ide uz to kada su i muškarci u pitanju. Moji su takođe odlazili kod njih. Vrata do vrata na istom spratu. Kada su se posle nekoliko godina odselili u drugi deo Novog Beograda, mislio sam da nikada više neće biti tako dobrih ljudi u mom ulazu, na mom spratu. Prevario sam se, bilo ih je i kasnije. Ali, danas ih je na žalost, ostalo vrlo malo.
Tetka Milica, kao i večina stanara na ulazu, znala je da kupujem ploče. Iako još uvek gimnazijalac, imao sam priličnu količinu LP ploča. Jednog dana pre polaska na put, došla je kod nas i rekla da hoće da mi kupi jednu ploču u Rimu. Iznenađen i zatečen, nisam imao izbora. Morao sam da prihvatim šta mi je predložila. Na papiru sam napisao Fleetwood Mac i njihov istoimeni debitantski album. Peter Green – imaću njegovu ploču!
Kada se vratila, donela mi je ploču koja je bila u kesi. Rekla je da nije našla onu koju sam želeo, ali da je grupa ista. Ploča se tada pojavila kao novo izdanje i po njenim rečima, veliki broj ljudi je baš nju kupovao. Izvadio sam je iz kese pred njom i u rukama sam držao „Rumours“ grupe Fleetwood Mac. Zahvalio sam joj se i malo popričao sa njom. Nisam hteo da ometam njenu priču sa mojim roditeljima i otišao sam u svoju sobu da je preslušam. Iskreno, osećao sam se kao malo dete kada ne dobije ono što želi već nešto sasvim drugo. Svima sam u razredu već rekao da ču imati ploču na kojoj svira Peter Green sa svojom grupom.
Stavio sam je na gramofon i počeo da slušam. Raspoloženje mi se promenilo kako je gramofonska igla polako prelazila sa jedne na drugu pesmu. „Second hand news“ pa „Dreams“, kakva pesma. Posle nje akustična „Never going back again“ koja me je, malo je reći, oduševila (i danas mi je jedna od najomiljenijih, fenomenalna pesma). „Don’t stop“ i posle nje „Go your own way“ koja me je potpuno „oborila s nogu“ iako sam sedeo na krevetu. Na kraju A strane sjajna „Songbird“, samo klavir i ženski vokal. Okrenuo sam drugu stranu ploče. „The chain“… Nisam mogao da verujem šta slušam. Neverovatna pesma sa promenom ritma kako se bliži kraju, prava perfekcija. Kada se ona završila, otišao sam prezadovoljan u dnevnu sobu da bi se još jednom zahvalio tetka Milici na poklonu koji mi je dala. Vratio sam se i nastavio da slušam. Kada sam preslušao i B stranu, ponovo sam okrenuo ploču. ‘Ajde opet, od početka.
Bilo mi je jasno da imam odličnu ploču grupe Fleetwood Mac. Redni broj 155 u mojoj kolekciji. I to original. U ono vreme je za nas sve bilo original kada nije u pitanju naše izdanje. Ipak, tada nisam mogao da budem svestan da posedujem jednu od najboljih ploča u istoriji rok i pop muzike. I danas je u odličnom stanju, bez obzira koliko je puta gramofonska igla prešla preko crnog vinila.
Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=SLlYUlS_Awo&list=PLrnz4iRZQNldY19bUKpNuZeQWiVmXodoZ&index=1
Hobi u sobi 