Hermanos Gutierrez „Sonido cosmico“

Lagrimas negras

Low Sun

Cumbia lunar

Abuelita

El fantasma

It’s all in your mind

Sonido cosmico

Barrio hustle

Until we meet again

Los navegantes

Luz y Sombra

Misterio verde

Još jedan album koji se nedavno pojavio i koji mi je privukao pažnju. Ali, što bi rekli Monti Pajtonovci „And now for something completely different“.

Braća Alejandro i Estevan Gutierrez do sada su objavili šest studijskih albuma pod imenom Hermanos Gutierrez. Prva četiri su realizovali samostalno, u sopstvenoj režiji na vinilu u Švajcarskoj, bez diskografskih kuća specijalizovanih za objavljivanje i distribuciju ploča i CD-a. Poslednja dva pojavila su se u izdanju Easy eye sound. Snimljeni su u istoimenom studiju u Nešvilu, čiji je vlasnik Dan Auerbach, pevač i gitarista grupe The Black Keys. On je ujedno i producent oba izdanja.

„Sonido cosmico“ je šesti album Hermanos Gutierrez. Evo zašto sam na početku citirao nezaboravne Monti Pajtonovce – na albumu je samo instrumentalna muzika. To je ono što ova dva brata neguju svih osam godina, od prve ploče do danas. Kada slušate njihove autorske kompozicije, kao da su pisane za filmove. Nesnimljene ili za buduće, koji su u planu. Možda se i setite nekoga filma kome bi baš odgovarale. Uglavnom su to tzv. špageti vesterni, ali bi sigurno itekako bile prigodne i nekom trileru ili drami.

Alejandro i Estevan Gutierrez su sjajni muzičari i kompozitori. To je nesumnjivo. Uverićete se i sami ako preslušate dvanaest instrumentala koji se nalaze na albumu „Sonido cosmico“. Zatvorite oči i zamislite scenu (jednu ili više) nekog filma koji ste osmislili i u kome bi idealno odgovarali…

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=b4kSL_9lJwA&list=OLAK5uy_n6Ubjf5eTVeb16dgm7gUdpBmL2VL7L4RY&index=1

Cat Power „Breathless“

Nick Cave je napisao muziku i tekst za pesmu „Breathless“. Objavljena je na duplom (dvostrukom) albumu „Abbatoir blues / The lyre of Orpheys“ 2004. godine, koji je Cave snimio sa svojom grupom The Bad Seeds. Ploča je postigla veliki uspeh kao i mnogobrojne pozitivne kritike muzičkih časopisa. Ova sjajna pesma je objavljena i kao drugi singl sa pomenutog albuma.

Cat Power je snimila album „Jukebox“ 2008. godine. Na njemu se nalazi i obrada pesme „Breathless“, ali samo na tzv. deluxe izdanju. Ova američka pevačica često snima pesme drugih muzičara na samo njoj svojstven i specifičan način. One se uvek mnogo razlikuju od originalnih verzija, zahvaljujući neverovatnim aranžmanima. Tokom svoje karijere objavljivala je i kompletne albume na kojima su samo obrade.

„Breathless“ u izvođenju Cat Power – fantastična obrada odlične pesme koju je napisao Nick Cave.

Link za obradu Cat Power: https://www.youtube.com/watch?v=rpOqw6keDec

Link za original Nick Cave and The Bad Seeds: https://www.youtube.com/watch?v=1TI8xPw2aQA

John Mayall & The Bluesbreakers „Blues Breakers with Eric Clapton“

A strana

All your love

Hideaway

Little girl

Another man

Double crossing time

What’d I say

B strana

Key to love

Parchman farm

Have you heard

Ramblin’ on my mind

Steppin’ out

It ain’t right

John Mayall je prvi album sa vojom grupom objavio 1966. godine. Mnogi i danas koriste različito ime grupe: John Mayall’s Bluesbreakers, John Mayall & The Bluesbreakers i John Mayall with The Bluesbreakers.

„Blues Breakers with Eric Clapton“ je naziv njihovog debitantskog albuma. Članovi grupe bili su John Mayall (vokal, klavir, orgulje, usna harmonika), Eric Clapton (gitara), John McVie (bas) i Hughie Flint (bubnjevi). Mike Vernon je producent ovog izdanja.

Na albumu se nalazi dvanaest pesama. Sedam su obrade tzv. bluz standarda nastalih na američkom kontinentu, koje su napisali Robert Johnson, Otis Rush, Memphis Slim, Freddie King, Little Walter… John Mayall je komponovao četiri a „Double crossing time“ zajedno sa Eric Clapton-om.

Neverovatan bluz rok album koji je našao svoje trajno mesto među najboljim ostvarenjima ovog žanra. I ne samo u njegovom okviru, nego i u istoriji popularne muzike. Savršeno odsviran od strane perfektnih muzičara, iako su svi oni bili tek na početku svojih karijera, Da li su bolji instrumentali (ima ih dva) od pesama sa pevanjem, da li može da se napravi pravo malo remek delo od minut i 40 sekundi samo na usnoj harmonici i tapšanjem dlanova uz vokal („Another man“), da li je mogao Clapton da izabere kvalitetniji album na kome će prvi put biti glavni vokal u jednoj pesmi i to baš onoj koju je napisao njegov idol Robert Johnson („Ramblin’ on my mind“), da li je John Mayall snimio bolji album u svojoj bogatoj i dugotrajnoj muzičkoj karijeri… Da li imate ovaj album u svojoj kolekciji? Ne morate da volite bluz, ukusi su različiti i o njima ne treba raspravljati, ali svakako zaslužuje svoje mesto na polici ploča ili kasnije objavljenih CD izdanja. Bez obzira u kom je formatu, svi pravi diskofili i zaljubljenici u muziku bi trebalo da ga poseduju u svojoj kolekciji – ja ga imam na CD-u.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=OkedAcAAcU4&list=PLL-NbN8uTOii_twgzHhOtBT6VvhskMzeC&index=1

NAPOMENA: Ovaj tekst se nadovezuje na prethodni koji je posvećen John Mayall-u, objavljenom juče u kategoriji „In memoriam“.

John Mayall

Za bluz se slobodno može reći da je umetnost dvadesetog veka. Tada doživljava punu afirmaciju u svom pravom obliku i značenju. Prvi njegovi začeci po mnogim izvorima, datiraju u američkoj muzici na prelazu osamnaestog u devetnaesti vek.

Kada su se muzičari u Evropi, prvenstveno u Engleskoj, počeli zanimati za bluz sa druge strane Atlantika, napravljena je razlika na crni i beli bluz. Mnogi od njih su slušali originalne izvođače ovog žanra, kupovali njihove ploče i odlučili da ga sviraju na početku svojih karijera. Obrađivali su mnoge tzv. bluz standarde, da bi kasnije počeli i sami da stvaraju i komponuju pesme. Među njima je i John Mayall. Jedan od najvećih belih muzičara zaljubljenih u bluz, zbog koga je naučio da svira gitaru, klavir i usnu harmoniku.

Kada se pomene John Mayall, uvek je nezaobilazno i ime njegove prateće grupe The Bluesbreakers. Sa njima je snimio nešto manje od polovine svojih studijskih albuma. Većina je objavljena kao njegova solo izdanja.

John Mayall je počeo karijeru u svojoj 23. godini u grupi The Powerhouse Four, svirajući sa muzičarima iz kraja u kome je živeo. Zvanično postaje član grupe The Blues Syndicate 1962. da bi godinu dana kasnije promenili ime u The Bluesbreakers. Prvi album objavljuju 1966. godine.

Da li je postojala ili da li postoji neka grupa u kojoj su svirali najpoznatiji svetski muzičari tokom njenog postojanja? Po meni to su samo dve – The Bluesbreakers i The Yardbirds (o njima nekom drugom prilikom). Evo samo imena nekoliko muzičara čije je muzičko umeće ostavilo neizbrisiv trag radeći zajedno sa John Mayall-om u njegovoj grupi (navedeni su hronološkim redom kako su snimali albume): Eric Clapton (gitara), John McVie (bas), Peter Green (gitara), Aynsley Dunbar (bubnjevi), Mick Taylor (gitara), Jon Hiseman (bubnjevi), Coco Montoya (gitara)… Jack Bruce (bas), Mick Fleetwood (bubnjevi) i Mike Bloomfield (gitara, harmonika) na kasnijim tzv. deluxe izdanjima albuma na CD-u sa neobjavljenim snimcima. Svi su oni bukvalno započeli svoje karijere u grupi The Bluesbreakers, koja im je bila „odskočna daska“ u budućoj uspešnoj plovidbi u svetu muzike, u kojoj su savršeno kombinovali bluz i rok. Kako je John Mayall imao sluha i viziju da mu u grupi svojevremeno sviraju jedni od kasnije najpoznatijih i najpriznatijih muzičara? Kako su se oni opredelili da sarađuju sa njim? Ko to zna…

John Mayall je, kao što sam već i napomenuo, objavljivao i solo albume (poslednji pre dve godine). Jedan od njih je „Along for the ride“ (2001) koji je snimio sa svojim prijateljima, među kojima su Billy Gibbons, Gary Moore, Otis Rush, Jeff Healley, Chris Rea, Billy Preston, Steve Miller kao i bivši članovi grupe The Bluesbreakers.

John Mayall je jedan od najboljih, najpriznatijih i najcenjenijih gitarista, klavijaturista i umetnik sviranja na usnoj harmonici. Živeo je za bluz i uživao u bluzu.

John Mayall (29. novembar 1933. – 22. jul 2024.).

Primal Scream „Come ahead“

Ready to go home

Love insurrection

Heal yourself

Innocent money

Melancholy man

Love ain’t enough

Circus of life

False flags

Deep dark waters

The centre cannot hold

Settler’s blues

Škotska grupa Primal Scream je do sada objavila jedanaest studijskih albuma. Najviše uspeha postigli su sa pesmama „Rocks“, „Country girl“, „Come together“. „Velocity girl“, „Movin’ on up“, „Star“, „Can’t go back“ „Damaged“…

Najavili su novi album „Come ahead“, posle osam godina pauze. Datum zvaničnog objavljivanja je 8. novembar. „Love insurrection“ je prvi singl koji se pojavio pre četiri dana.

Link za pesmu: https://www.youtube.com/watch?v=3RGOlGca-j8

Fleetwood Mac „Rumours“

A strana

Second hand news

Dreams

Never going back again

Don’t stop

Go your own way

Songbird

B strana

The chain

You make loving fun

I don’t want to know

Oh daddy

Gold dust woman

Početak marta 1977. godine. Tetka Milica, moja tadašnja komšinica, spremala se da sa svojom firmom ide na putovanje u Rim za 8. mart. Dolazila je sa svojim mužem kod mojih roditelja na druženje, prijateljsku priču, kafu i šta još već ide uz to kada su i muškarci u pitanju. Moji su takođe odlazili kod njih. Vrata do vrata na istom spratu. Kada su se posle nekoliko godina odselili u drugi deo Novog Beograda, mislio sam da nikada više neće biti tako dobrih ljudi u mom ulazu, na mom spratu. Prevario sam se, bilo ih je i kasnije. Ali, danas ih je na žalost, ostalo vrlo malo.

Tetka Milica, kao i večina stanara na ulazu, znala je da kupujem ploče. Iako još uvek gimnazijalac, imao sam priličnu količinu LP ploča. Jednog dana pre polaska na put, došla je kod nas i rekla da hoće da mi kupi jednu ploču u Rimu. Iznenađen i zatečen, nisam imao izbora. Morao sam da prihvatim šta mi je predložila. Na papiru sam napisao Fleetwood Mac i njihov istoimeni debitantski album. Peter Green – imaću njegovu ploču!

Kada se vratila, donela mi je ploču koja je bila u kesi. Rekla je da nije našla onu koju sam želeo, ali da je grupa ista. Ploča se tada pojavila kao novo izdanje i po njenim rečima, veliki broj ljudi je baš nju kupovao. Izvadio sam je iz kese pred njom i u rukama sam držao „Rumours“ grupe Fleetwood Mac. Zahvalio sam joj se i malo popričao sa njom. Nisam hteo da ometam njenu priču sa mojim roditeljima i otišao sam u svoju sobu da je preslušam. Iskreno, osećao sam se kao malo dete kada ne dobije ono što želi već nešto sasvim drugo. Svima sam u razredu već rekao da ču imati ploču na kojoj svira Peter Green sa svojom grupom.

Stavio sam je na gramofon i počeo da slušam. Raspoloženje mi se promenilo kako je gramofonska igla polako prelazila sa jedne na drugu pesmu. „Second hand news“ pa „Dreams“, kakva pesma. Posle nje akustična „Never going back again“ koja me je, malo je reći, oduševila (i danas mi je jedna od najomiljenijih, fenomenalna pesma). „Don’t stop“ i posle nje „Go your own way“ koja me je potpuno „oborila s nogu“ iako sam sedeo na krevetu. Na kraju A strane sjajna „Songbird“, samo klavir i ženski vokal. Okrenuo sam drugu stranu ploče. „The chain“… Nisam mogao da verujem šta slušam. Neverovatna pesma sa promenom ritma kako se bliži kraju, prava perfekcija. Kada se ona završila, otišao sam prezadovoljan u dnevnu sobu da bi se još jednom zahvalio tetka Milici na poklonu koji mi je dala. Vratio sam se i nastavio da slušam. Kada sam preslušao i B stranu, ponovo sam okrenuo ploču. ‘Ajde opet, od početka.

Bilo mi je jasno da imam odličnu ploču grupe Fleetwood Mac. Redni broj 155 u mojoj kolekciji. I to original. U ono vreme je za nas sve bilo original kada nije u pitanju naše izdanje. Ipak, tada nisam mogao da budem svestan da posedujem jednu od najboljih ploča u istoriji rok i pop muzike. I danas je u odličnom stanju, bez obzira koliko je puta gramofonska igla prešla preko crnog vinila.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=SLlYUlS_Awo&list=PLrnz4iRZQNldY19bUKpNuZeQWiVmXodoZ&index=1

Snowy White „Unfinished business“

Unfinished business

Evening blues

Alone with me

Overland and see

Long time

Endless green, deepest blue

White cloud

Sweet little secret

All the way home

Kada se spomene Snowy White, asocijacija mi je fenomenalni „Midnight blues“. Nalazi se na albumu „No faith required“ koji je snimio sa svojom pratećom grupom The White Flames, 1996. godine.

U svojoj bogatoj i uspešnoj karijeri koja traje preko četrdeset godina, sarađivao je sa poznatim muzičarima među kojima su Phil Lynott, Roger Waters, Peter Green, kao i sa grupama Thin Lizzy i Pink Floyd.

„Unfinished business“ je novi album koji je Snowy White objavio prošlog meseca. Odličan album sjajnog gitariste. Bluz-rok pesme u laganom tempu, nenametljivo odsviran, otpevan i aranžiran, bez preteranih gitarskih rifova, preporučljiv za slušanje u svako doba dana. Na njemu se nalaze i tri fantastična instrumentala. Snowy White je napisao muziku i tekstove za sve pesme.

Izuzetan, predivan album! Da ponovim i pridev koji sam već upotrebio – fantastičan. Ne preterujem, ali uz malu ogradu da je ovo ipak subjektivno mišljenje.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=M7HfzlwUImQ&list=OLAK5uy_kGXI9jQG0jw1R6yX62gw5nnXCN6XLsOjw&index=1

Keziah Jones „One“

U2 objavljuju album „Achtung baby“ 1991. godine. Na njemu se nalazi nekoliko njihovih najpoznatijih pesama, od kojih bih izdvojio sjajnu „One“. Iako je izdata kao tek treći singl sa ovog izdanja, ona je svakako jedna od najboljih pesama koje su napisali Bono, The Edge, Adam Clayton i Larry Mullen Jr. Da li ima i najviše obrada, to je teško utvrditi ali i u tom segmentu spada u sam vrh pesama grupe U2 koje su snimili drugi muzičari.

Keziah Jones je jedan od njih. Rođen je u Nigeriji i pravo ime mu je Olufemi Sanyaolu. Sa porodicom kao osmogodišnjak, naseljava se u Engleskoj. Sjajan muzičar, prepoznatljiv po karakterističnom i neobičnom sviranju gitare, koji daje poseban zvuk i šarm njegovim pesmama.

„In the name of love: Africa celebrates U2“ je tribute album objavljen 2008. godine. Muzičari sa drugog najvećeg kontinenta, snimili su dvanaest pesama grupe U2. Među njima su Angelique Kidjo, Waldemar Bastos, Soweto Gospel Choir, Vieux Farka Toure… i Keziah Jones koji je fenomenalno obradio pesmu „One“.

Link za obradu Keziah Jones: https://www.youtube.com/watch?v=wwCsImO_INw

Link za original U2: https://www.youtube.com/watch?v=ftjEcrrf7r0

Stevie Wonder „Songs in the key of life“

A strana

Love’s in need of love today

Have a talk with God

Village ghetto land

Contusion

Sir Duke

B strana

I wish

Knocks me off my feet

Pastime paradise

Summer soft

Ordinary pain

C strana

Isn’t she lovely

Joy inside my tears

Black man

D strana

Ngiculela / Es una historia / I am singing

If it’s magic

Another star

Stevie Wonder je sa pesmom „Fingertips“, najmlađi muzičar koji je bio na prvom mestu liste singlova Bilboard hot 100. Imao je samo 13 godina, te davne 1963.

„Songs in the key of life“ je njegov osamnaesti studijski album i prvi dvostruki (dupli). Stevie je sam napisao četrnaest pesama, dok je u tri koautor. Ujedno je i producent ovog izdanja, koje je objavljeno početkom jeseni 1976. godine. Soul i fank preovlađuju kao primarni stilovi zastupljeni na ovom albumu, pored popa i džeza (ali ne u bukvalnom smislu). Na njemu se nalaze neke od njegovih najboljih i najpopularnijih pesama, kao što su „I wish“, „Sir Duke“ (posvećena legendi džez muzike Duke Ellington-u), „Isn’t she lovely“, „Pastime paradise“… Šta tek reći za fantastični ritam u pesmi „Black man“, sjajnu „As“, predivne „Joy inside my tears“ i „Knocks me off my feet“, instrumental „Contusion“ koji kao da je snimio John McLaughlin…

Stevie Wonder je jedan od najznačajnijih muzičara, pevača i kompozitora dvadesetog veka. Poslednji album objavio je pre devetnaest godina, ali je i dalje aktivan sarađujući sa mnogim drugim muzičarima. „Songs in the key of life“ spada među najbolje i najkvalitetnije (u svakom smislu) albume koji su snimljeni do današnjeg dana.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=_ZditPOzJnM&list=PLRApJbRAFuKDChb3xSvlgUL8N1oEmzRFl&index=1

The Mysterines „Afraid of tomorrows“

The last dance

Stray

Another another another

Tired animal

Jesse you’re a superstar

Hawkmoon

Sink ya teeth

Junkyard angel

Goodbye sunshine

Inside a matchbox

So long

Afraid of tomorrows

Lia Metcalfe (vokal, gitara), Callum Thompson (gitara), George Favager (bas) i Paul Crilly (bubnjevi) članovi su engleske grupe The Mysterines. Pored navedenih, ovi muzičari sviraju i mnoge druge instrumente.

„Afraid of tomorrows“ je njihov drugi studijski album. Objavljen je 21. juna. John Congleton je producent ovog izdanja, a ujedno je svirao klavir i sintisajzer u pet pesama. Ovo je rok album, ali sa raznim podstilovima ovog žanra muzike (indi, alternativni rok…). Pojedine pesme kao što su „So long“ i naslovna „Afraid of tomorrows“, razlikuju se od celokupnog muzičkog stila koji je zastupljen na ovom sjajnom albumu. Lia Metcalfe i Paul Crilly zajedno su napisali sve pesme, osim jedne koju je potpisala sama Lia.

„Afraid of tomorrows“ zaslužuje svu našu pažnju. Odličan album grupe The Mysterines. Njihovo debitantsko izdanje pre dve godine nisam predstavio na blogu (nemoguće je sve pronaći i preslušati). Nadam se da će nastaviti da snimaju ovako kvalitetne, ili još bolje albume u budućnosti.

Link za album: https://www.youtube.com/watch?v=MtUM1wo5y-Q&list=OLAK5uy_lmfuqhf4QzZbkI9TemOhLUhy1zcmZLWBQ&index=1 