Mark Blake „Is this the real life? The untold story of Queen“

   „Kada se Fredi Bulsara upisao u koledž u Ilingu leta 1966, delovalo je da je „genijalac iz Ilinga“ pre bio sam Pit Taunzend. U to vreme širio se spisak studenata umetničkih koledža koji su postali rok zvezde: Taunzend, Ron Vud, Čarli Vots, Kit Ričards, Džimi Pejdž, Erik Klepton…

———————–

   Mark Malden je upoznao Fredija Bulsaru kada su se zajedno, kao jedini muškarci među tridesetak devojaka, upisali na odeljenje za modu. „Fred nam je rekao kako njegova porodica potiče iz Persije, ali nas je ostavio u ubeđenju da već generacijama žive u Engleskoj“, kaže danas Malden. „Govorio je naglašavajući reči kao neko ko je završio dobru, privatnu englesku školu“. Od samog početka Fredi je Marku govorio kako želi da studira grafički dizajn, ali je odlučio da se najpre okuša u modi.

———————–

  Fredi I Mark su se na modnom smeru zbližili sa tri koleginice: Džilijen Grin, Silijom Doson i Glinis Dejvis zvanom „Čioda“ (Glyn the Pin). Ova petorka često je posećivala obližnji pab Kasl in, kao i svirke u dvorani koledža ili njegovoj dodatnoj zgradi u ulici Dejton grin. Fredi i Mark putovali su i dalje, do kluba Krodedi u Ričmondu, gde su gledali tada još uvek nepoznatog Eltona Džona, ili do školske sale u Hejsu, kako bi gledali kako bivši student koledža u Ilingu Pit Taunzend rastura gitaru na sceni sa grupom Hu. Bulsara je vikendima, ponekad uz Džilijen i Siliju, odlazio do paba Grin men u Patniju.

———————–

   Godinu dana posle Freda Bulsare, na koledž u Ilingu upisala su se dvojica umetnika početnika iz Jorkšira, Kris Smit i Pol Hamberston. Obojica su ušli na smer za oglašavanje i grafički dizajn. Smit je bio klavijaturista, a privatno je išao na časove spremajući ispite za muzičku akademiju. „Mogao sam da upišem muzički koledž, ali sam otišao na umetnički samo zato što je tako uradio Kit Ričards“, kaže on. Istražujući koledž svog prvog dana, njih dvojica su naleteli na odeljenje za modu. „Ne želim da zvučim previše ‘mačo’, ali naša prva pomisao bila je: ‘Moda? Sjajno. Ovde sigurno ima mnogo zgodnih devojaka'“, priča Pol Hamberston. „Provirili smo unutra i prvi koga smo videli bio je taj tip sa gustom crnom kosom: Fred Bulsara“.

———————–

   Negde krajem 1967, ili početkom 1968, Fred je prešao s mode na grafički dizajn, pridruživši se tako svom starom drugaru iz Ajzelvorta Alanu Hilu. „Još uvek nisam sasvim siguran kako mu je uspelo“, priča danas Alan. „Najpre je mislio da želi da se bavi modom, a onda se predomislio i krenuo na grafiku. Istini za volju, mislio je da se mi bolje zabavljamo i idemo na više žurki“. Mark Malden zna da je bilo drugačije: „Freda je sa smera za modu izbacio direktor Džejms Dru“, otkriva on. „Ipak, Fred ga je slatkorečivošću privoleo da ga, umesto da ga izbaci, prebaci na grafički smer. Ponekad pomislim da je to namerno uradio kako bi produžio boravak na koledžu i dobio više vremena da odluči šta želi da uradi sa svojim životom.“

   Odeljenje je bilo prilično slobodno podeljeno na grafiku, primenjenu umetnost oglašavanja i ilustracije. Fred se pridružio kružoku muzičkih zaluđenika u kome su bili Kris Smit, Najdžel Foster i pevač grupe 1984 Tim Stafel. Njih četvorica su, po Smitovom sećanju, „sedeli u ćošku i pričali o muzici po čitav dan. O svemu, od Hendriksa do Igora Stravinskog“. Pauze za ručak provođene su u letenju između studentske prostorije, trpezarije (Alan Hil: „Frediju i meni dopadala se ista devojka, pa smo sedeli za vreme ručka i čekali je da se osvrne“), paba Kasl in i radnji s gitarama u Iling Brodveju.

   Tim Stafel će ubrzo svojim novim prijateljima predstaviti grupu 1984. Pošto su odgledali svirku na božičnoj igranci u dvorani gradske skupštine Ilinga, Kris Smit se usudio da izrazi svoje mišljenje: „Odmah sam rekao Timu Stafelu da su on i gitarista daleko ispred ostalih članova benda“, smeje se on. I na Freda je grupa njegovog prijatelja sa studija ostavila sličan utisak, a ubrzo se sprijateljio i sa bubnjarem Ričardom Tomsonom. „Živeo sam u Hanslouu, relativno blizu Freda“, kaže Tomson. „Počeli smo da se družimo. On je išao kombijem sa mnom na svirke grupe 1984, a ja sam odlazio kod njega. Njegov tata je imao jedan od onih starinskih stereo-gramofona, pa smo sedeli i slušali Fredove ploče Bitlsa.“

———————–

   Bilo je jasno da Fredijevu pažnju sada privlače druge stvari kojima je bio okružen. Smit, Hamberston i Mark Malden kao da ponavljaju opis Fredija Bulsare koji je ranije dao školski drug iz Ajzelvorta Brajan Faning: „Znatiželjni sunđer što upija sve uticaje“, posebno grupe Krim i voljenog mu Džimija Hendriksa, ali nisu svi bili još uvek sigurni koliko je on ozbiljan u svemu tome. Alan Hil je počeo redovno sa Fredom da odlazi u klub Marki: „Zajedno smo gledali Krim,  a Fred je uvek želeo da bude u blizini scene, odmah pored zvučnika, i onda je zamišljao da svira gitaru. Da su u to vreme imali takmičenja u sviranju zamišljene gitare, on bi pobeđivao s lakoćom.“

   „Na koledžu on je imao običaj da uzme lenjir i imitira Hendriksa“, dodaje Hamberston. Metar i po dugačko merilo, ponekad zamenjeno velikim lenjirom u obliku slova T, bili su njegovi omiljeni rekviziti tokom ovih predstava. „Stvar je u tome što se dešavalo da vodite sasvim ozbiljan razgovor sa Fredijem, a onda, odjednom, bam! Evo lenjira“, dodaje Kris Smit. „Čak ga je okretao na levu stranu da bi bio baš kao Hendriks. Povremeno je umeo da nam ide na živce, ali takav vam je bio Fred.“

   Rodžer Tejlor tvrdi da je „Fredi gledao Hendriksa četrnaest večeri zaredom po različitim klubovima“. Iako gitarista nikada nije odsvirao četrnaest klupskih svirki zaredom, niko ne bi mogao poreći Fredijevu posvećenost. „Hendriks je bio povod da Džejms Dru izbaci Fredija za smera za modu“, kaže Mark Malden. Isuviše je izostajao sa nastave kako bi odlazio na Džimijeve svirke.“ Malden je pravio Frediju društvo kada je prvi put gledao Hendriksa.

———————–

   Opažanje Krisa Smita da su Tim Stafel i gitarista najbolji deo grupe 1984 pokazalo se ispravnim. Početkom 1968. Brajan Mej je napustio grupu, a Tim će ubrzo učiniti isto. Oni su planirali da pokrenu novi bend: Smit za orguljama, Mej kao gitarista, a Tim bi bio zadužen za pevanje i bas-gitaru. „Imali smo sastanak u pabu Vojvoda od Velingtona u ulici Vordor“, priča Smit. „Odlučili smo da radimo zajedno, ali bio nam je potreban bubnjar. Tako smo se odlučili da postavimo oglas na tablu Imperijalnog koledža.“

   Bubnjar koga su pronašli „u stilu Džindžera Bejkera ili Miča Mičela“, bio je Rodžer Tejlor. Mej se upoznao s Tejlorom u kafiću svog fakulteta, a potom je bubnjaru napisao pismo u kome izlaže svoje muzičke ideje. Taj potez je pokazivao gitaristinu bolnu brigu o detaljima i sklonost ka preciznom planiranju stvari.

———————–

   Bend je prihvatio ime Smajl koje je osmislio Tim Stafel, ovekovečivši ga zaštitnim znakom sa lascivnim usnama i bisernobelim zubima.

———————–

   Već od prvog svog nastupa Smajl su pridobili vatrenog, mada ne i nekritičnog obožavaoca u Frediju Bulsari. „Mislim da je Fredi stajao sa strane na bini i kada smo prvi put svirali zajedno“, kaže Kris Smit. „Posle nastupa on bi govorio stvari kao: ‘Znaš onaj deo kada ulaze bubnjevi? Zašto ga ne probate ovako?’ Uvek je bio prepun predloga, različitih ideja. Jednom sam rekao Brajanu: „Znaš da Fred očajnički želi da bude u bendu“, ali je Brajan bio u fazonu : „Ne, ne, ne. Tim je naš pevač. On nikada ne bi pristao na to.“

   Brajan Mej se ne seća da je Fredi ikada bio tehničar za grupu 1984, ali pamti da je budućeg pevača upoznao na nastupu grupe Smajl. „Ne znam koliko je to zaista tačno, ali u mojoj glavi je slika da se on već nosio kao rok zvezda“, govorio je Brajan 2005. „Ali rok zvezda kakvu nikada ranije niste videli, zaista živopisan i dvopolan. Vrteo je pom-pom i ponašao se bez kočnica. Govorio je: ‘Da, to je predivno, predivno… ali zašto vam predstava nije bolja, zašto se ne oblačite kao ja?’ Bio je od samog početka neobuzdan.“

   „On se jednoga dana pojavio sa Timom“, seća se Rodžer Tejlor. „Jednostavno je postao deo našeg kruga. Bio je uvek pun entuzijazma, sa dugom, lepršavom crnom kosom i kicoškim izgledom.“

———————–

   Kris Smit je mnogo puta slušao Freda kako svira klavir na koledžu. „Imao je taj stakato stil, nalik poludelom Mocartu.“ Kris je otkrio i koliko je brzo njegov prijatelj u stanju da zapamti neki muzički komad i potom ga odsvira. Ipak, Fred je još uvek bio oprezan po pitanju sopstvenih sposobnosti. „Kada je u blizini bio neki drugi muzičar, on je umeo da se ponaša veoma skromno“, kaže Kris. „Često bi govorio: ‘Oh, ti sviraj, bolji si od mene'“. Toni Katinjani dodaje: „Sećam se da je često propuštao časove. Nastavnici bi pitali: ‘Gde je Fredi?’ Uvek ste ga mogli naći u zajedničkim prostorijama kako svira klavir.“

   Ubrzo je Bulsara skupio hrabrost i počeo da peva. Fred je sedeo preko puta Tima Stafela na časovima, pa su njih dvojica, ponekad uz podršku Krisa Smita i Najdžela Fostera, uvežbavali višeglasno pevanje, uz divljenje ostalih studenata.

———————–

   Po Smitovim rečima, iako je Fred svirao klavir i počeo da peva, nerviralo ga je što još uvek ne uspeva da piše pesme. „Brajan Mej i Tim Stafel napisali su pravu pesmu, ‘Step on Me’. Zvučala je kao da su je Bitlsi uradili. Fredi i ja nismo do tada poznavali nikoga ko ume da napiše pesmu. To je bio posao bogova, a ne običnih smrtnika. Tada mi je Fred predložio: ‘Možda bi smo nas dvojica mogli da pokušamo’. On nije mogao da se obrati Timu jer je ovaj bio u grupi Smajl, a Rodžera i Brajana nije poznavao dovoljno dobro. Zato je prišao meni.“

———————–

   Pesmotvorački tandem Bulsara/Smit bio je blizu dovršavanja samo jedne kompozicije. Zanimljivo je da se Kris te stvari seća pod imenom „The Cowboy Song“, a uvodni stih glasio je: „Mama, upravo sam ubio čoveka…“ Sedam godina kasnije, ovim rečima otpočinjaće strofa pesme „Bohemian Rhapsody“ grupe Kvin. Smit Kaže: „Kada sam prvi put čuo „Bohemian Rhapsody“, zaista sam pomislio: ‘O, Fred je dovršio tu pesmu.'“

———————–

   Ubrzo su Mej, Rodžer Tejlor i Tim Stafel počeli da predstavljaju pesme grupe Smajl, uz malu pomoć svog prijatelja. „Sa grupom je bio njihov pajtos“, kaže Testi. „To je bio Fredi. Znao je sve reči njihovih pesama, pa je čak počeo da peva prateći glas. Odmah je bilo jasno da on žudi da bude u bendu. Međutim, grupi Smajl nije bio potreban pevač. Grupi Ajbeks jeste.“

   Slično grupi Smajl i Ajbeks su razmišljali samo o muzici. Njihovi uzori bili su Krim, Flitvud Mek, Ten jirs after... Kao njihovi idoli i oni su naginjali „beskrajnim solažama dok svi prisutni ne odjebu za šank“ (priznanje Tapa Tejlora).

———————–

   Kada je izgled grupe u pitanju, članovi Ajbeksa imali su obaveznu dugačku kosu, a Majk Bersin je imao obimnu afrro-frizuru. Međutim, osim toga, sve se svodilo na zvoncare i kabanice. Iako je Tap Tejlor imao dovoljno samopouzdanja za pevanje nekih pesama i obraćanje publici između pesama, ni on ni Bersin nisu se osećali udobno u ulozi najisturenije osobe na bini. Frediju nije dugo trebalo da učini prvi korak. Tejlor misli da su ga oni pozvali da im se pridruži na sastanku u Kensingtonu. Majk Bersin se seća audicije u nečijem podrumskom stanu, dok Mifer misli da je to bilo na Imperijalnom koledžu. „Kasnije smo shvatili da je Fredi veoma vešt u isterivanju sopstvenih zamisli“, kaže Bersin. „Bio je izuzetno siguran u sebe, a želeo je da peva s nama.“ Gotova stvar.

———————–

   Ipak, svega nekoliko nedelja po pristupanju grupi, Fred je počeo da spletkari. Prva žrtva njegovog prevrata biće ime grupe. Fred je želeo da se prekrste u Rekidž (Wreckage – „olupina“), ali je naišao na otpor. „Bio sam u Liverpulu kada me je Fred pozvao telefonom“, kaže Majk Bersin. „Rekao mi je da je razgovarao sa svim ostalim članovima grupe i svi su se složili da promenimo ime u Rekidž. Odgovorio sam da, ako svi pristaju, onda se i ja slažem. Kasnije sam shvatio da je zvao svakoga od nas sa istom pričom.“

———————–

   Iako je Fredi ubedio članove benda o promeni imena, geografska udaljenost pevača i gitariste predstavljala je novu prepreku.

———————–

   Fredi je ponovo bio „pevač bez grupe“, ali grupa kojoj je on oduvek želeo da se pridruži i sama  se raspadala. Za dve godine koliko je prošlo od kada su Smajl bili predgrupa za Jes i Pink Flojd, njihov napredak bio je bolno spor.

———————–

   Vrativši se u Britaniju zavidno pocrneo, Brajan je zatekao Tima Stafela koji je čekao da mu saopšti loše vesti: napušta grupu Smajl. „Kako je vreme prolazilo, uspeh nam je sve više izmicao, a ja sam osećao sve veću nesigurnost“, priznaje Stafel. Kao i ranije u slučaju Krisa Smita, muzički stil takođe je bio razlog nezadovoljstva.

———————–

   Tim Stafel je godinama velikodušno posvećivao svoje vreme radoznalim novinarima i televizijskim dokumentaristima, ostajući dosledan u stavu da ništa nije propustio napustivši grupu. „Ja nisam imao u sebi to što je Fredi imao“, govorio je on. „Nikada nisam bio šoumen niti autor kakav je bio Fredi. Žalim što nisam ostao muzičar, ali ne i zato što sam napustio Smajl„.

   Jedne večeri 1972. godine klavijaturisti Morganu Fišeru predstavljen je u kući Tima Stafela jedan od prijatelja njegovog novog pevača. „Tim je rekao; ‘O, Morgane, ovo je momak koji me je zamenio u Smajlu.’ Taj čudnovati, egzotični Persijanac ustao je sa sofe, odeven u stvari koje kao da su šivene od somotskih presvlaka za jastučiće. Stidljivo mi se osmehnuo, jedva da je nešto izustio i neverovatno mlitavo se rukovao sa mnom.“ Bio je to Fred Bulsara.

———————–

   Ipak, u početku su bubnjar i gitarista grupe Smajl bili sumnjičavi prema svom novom članu. „Sećam se da sam razmišljao: ‘Dobar je šoumen, ali nisam siguran što se tiče pevanja'“, priznaje Mej. „Fred je imao čudnovat vibrato u glasu koji je nekim ljudima zvučalo prilično neprijatno“, smeška se Rodžer Tejlor. Kao i u slučaju grupe Ajbeks/Rekidž, na kraju je Fredova upornost pobedila. „Fredi je bio stalno prisutan i govorio: ‘Ja ću pevati i radiću i ovo i ovo…'“, priča Brajan. „Postepeno smo popustili i rekli… okej“.

   Odlazak Tima Stafela ostavio je grupu Smajl i bez bas-gitariste. Odmah su pozvali Majka Grosa, prijatelja Rodžera Tejlora i suvlasnika kluba Pi-Džej u Trurou, gde su i Smajl i ranije Rijekšn redovno svirali. Klub je sada bio pred zatvaranjem, ali Gros je bio basista sa dodatnim pogodnistima posedovanja Folksvagenovog kombija i pojačala maršal. Da stvari budu još bolje, Gros je nakratko svirao kao gitarista u grupi Rijekšn, a jednom je zamenio Tima Stafela na svirci Smajla u svom klubu, posle svađe basiste s Rodžerom Tejlorom.

———————–

   Poreklo imena Kvin je, kao i Fredijev skraćeni stalak za mikrofon, predmet svakakvih legendi i govorkanja. „Ja sam smislio to ime“, uporan je Džon Tap Tejlor. „Imao sam običaj da Freda zovem ‘ti matora kraljice'“ i govorio sam mu ako ikada posle grupe Reklidž bude u nekom drugom bendu, treba da ga nazove „Kraljica“ (Queen), a on bi se uozbiljio i rekao: ‘Stvarno tako misliš?'“. Međutim, Majk Gros se seća da je sedeo u bašti kuće na Feri roudu kada je Fredi prvi put predložio ime. Ken Testi pamti da je prvi put čuo za novo ime grupe prilikom Fredijevog telefonskog poziva iz Kensington marketa. „Savršeno je imalo smisla čuti kako je u bendu sa Brajanom i Rodžerom. Trebalo je da to urade i mnogo ranije. Rekao sam mu da su to odlične vesti, a on mi je onda saopštio ime Kvin. Rekao sam: ‘Nikada ti to neće proći, Frede.’ Ali on je bio u fazonu: ‘Ne, dragi, toje divno ime, ljudi će ga obožavati'“.

   Bilo je još predloga za novo ime grupe, među kojima Bild yor oun bout (Bild Your Uwn Boat – „Napravi sam svoj brod“), Rič kids (Rich Kids – „Bogati klinci“) ili Grand dens (Grand Dance – „Veliki ples“, preuzeto iz naučnofantastične „Svemirske trilogije“ K. S. Luisa). Ipak, nije bilo prave konkurencije. „Koncept grupe je da bude kraljevska i veličanstvena“, pričao je kasnije Fredi za Melodi Mejker. „Hoćemo da budemo moderni. Želimo da budemo šokantni i nesvakidašnji.“

   „Ime je bilo Fredijeva zamisao“, rekao je Rodžer Tejlor 1974. „To je bio odraz društvenog okruženja u kome smo se tada kretali, dok smo nas dvojica radili zajedno na Kensington marketu. U to vreme tamo se skupljala prilično ekscentrična ekipa. Mnogi među njima su bili gej, a neki su se pretvarali da jesu. Činilo se da se ime Kvin uklapa u taj milje. U početku mi se nije dopadalo, kao ni Brajanu, ali smo se navikli. Mislili smo da kada jednog dana učvrstimo svoje pozicije, muzika će odražavati našu suštinu, više nego ime…“

   Kvin neće predstavljati jedinu promenu imena tog proleća. Brajan Mej: „Fredi je napisao pesmu ‘My Fairy King’, u kojoj postoji stih: ‘Oh, majko Merkure, šta si mi to uradila?’ Posle toga je rekao: ‘Od sada ću se zvati Merkur (Mercury) jer majka u ovoj pesmi jeste moja majka.’ Svi smo reagovali: ‘Da li si poludeo?'“

    Iako se nikada nije pojavio zvaničan dokument o promeni imena, od tada nadalje na pasošu Freda Bulsare pisalo je „Frederik Merkjuri“. Preobražaj nezgrapnog školarca imigranta u ekstrovertnog leptira bio je potpun. „Promena imena obeležavala je da jedan deo njega navlači drugu kožu“, kaže Mej. „Mladi Bulsara i dalje je bio tu, ali za najširu publiku on je postao to bogoliko biće.“

   Međutim, nije prošlo mnogo vremena a Majk Gros se umorio od borbe. Mej, Tejlor i Merkjuri živeli su studentskim životom još od sredine šezdesetih, naviknuti na oskudicu. Dvadesetdvogodišnji Gros je voleo da zarađuje za život, pa su mu „prazni dani“ u Feri roudu bili depresivni. Fredi je kao student umetnosti navikao da ne radi ništa. Brajan i Rodžer su imali još nekoliko meseci studiranja pred sobom. Ali Gros je navikao da radi preko dana i svira uveče. Tog leta, on je u bašti kuće gledao kako se njegova trojica kolega iz grupe poigravaju začecima pesama koje će se na kraju naći na prrvom albumu grupe Kvin. Grupa je napisala čitav prvi album i pesmu „Father to Son“ (koja će ostati za „Queen II“). Gros je verovao da grupa ima potencijal, ali nije bio spreman za čekanje. Napustio ih je posle tri meseca i vratio se u Kornvol. Tamo je nakratko svirao sa grupom No džouk (No Joke) – začudo, sa Timom Stafelom – pre nego što je osnovao sopstvenu prevozničku firmu i potpuno nestao s muzičke scene.

   Zamena za Majka Grosa pronađena je posle slučajnog susreta u Kornvolu. Bari Mičel odrastao je u Herouu, u zapadnom Londonu, a 1965. svirao je bas gitaru u bendu Konvikšn (Conviction) s repertoarom obrada soul pesama.

———————–

   Mičel je pozvao Tejlora i otišao podzemnom železnicom do Kensingtona na audiciju za Kvin u učionici Imperijalnog koledža. Prvo što je pomislio je koliko sreće ima taj bend sa besplatnim prostorom za probe i čuvanje instrumenata. Bio je to Sveti gral svakog početničkog benda.  „Svirali smo nekoliko pesama“, seća se Bari. „Prošli smo neke Hendriksove stvari i ‘Do Me Right’  Vilija Diksona, i to je bilo to. Primljen sam.“

———————–

Repertoar grupe Kvin sada je sadržao otaljavanje starih rokenrol stvari, pesmu grupe Smajl „Doing Alright“, i „Stone Cold Crazy“ koju je Fredi razrađivao sa sastavom Rekidž, ali će je Kvin s vremenom učiniti sasvim svojom. Njihovi tajni aduti bile su obrade „Big Spander“ pevačice Širli Besi i „Please Don’t Tell“ Klifa Ričarda i Šedousa.

———————–

   Mičel je svoj poslednji nastup sa grupom Kvin odsvirao 9. januara na Tehničkom fakultetu u Juelu, gde su bili predgrupa Kevinu Ejersu i sastavu Dženezis.

———————–

   Pošto je Bari Mičel otišao, Kvin su morali da potraže svog trećeg basistu za manje od godinu dana.

———————–

   Krajem februara 1971. Brajan Mej, Rodžer Tejlor i Džo Haris su otišli u diskoteku u okviru koledža. Preko zajedničke prijateljice upoznali su se sa Džonom Dikonom, devetnaestogodišnjim studentom elektrotehnike Londonskog univerziteta na koledžu u Čelsiju. Dikon je prethodno svirao bas-gitaru u školskom sastavu u Oudbiju u Lesterširu, gde je živeo, ali je odustao od svirke kada je prešao u London. Ipak, tu ga je ponovo zatresao muzički virus, i Džon je počeo da se prijavljuje na audicije, ali bez uspeha. U oktobru, on je bio među malobrojnom publikom koja je prisustvovala nastupu grupe Kvin na Kensington koledžu.

———————–

   Samo dva dana posle susreta na devojačkom koledžu, Dikon se pojavio u amfiteatru Imperijalnog koledža sa svojom bas-gitarom i malenim pojačalom za probe. Njegova audicija sastojala se od dugačkog prosviravanja bluz improvizacija i prolaza kroz tri pesme grupe Kvin, među kojima je bila i „Son and Daughter“. Brajan Mej se priseća: „Posle svega što smo prošli sa mnoštvom gromoglasnih basista, pojavio se ovaj mirni, stidljivi momak. Čim je počeo da uklapa svoje bas-linije u naše pesme, shvatili smo da je to prava stvar.“

———————–

   Jednostavni Dikon imao je svoj debitantski nastup sa grupom Kvin 2. jula 1971. svirkom na koledžu u Sariju.

———————–

   Kvin su u međuvremenu uvežbavali svoj koncertni repertoar u malom amfiteatru Studija 2, preko stovatnog ozvučenja firme Maršal koje su im snimatelji obezbedili, a Fredi je bez blama demonstrirao svoje scenske pokrete. „Fred nije bio u stanju da peva bez predstave“, kaže Jidon. Čak i dok smo ih snimali, mislim da je Luis imao muke s njegovim odmicanjem od mikrofona.“ Luis Ostin je bio već navikao na mlade bendove gladne slave, a upravo je završio snimanje prvog albuma sastava Tin Lizi (Thin Lizzy). Kvin su bili neuobičajeno samouvereni i posvećeni. Verovao sam da će nešto postiči, ali ne sa mnom i svakako ne u tom studiju.“

   Kvin su iz studija izašli sa šesnaestokanalnim mastersima pet svojih autorskih pesama: „Keep Yourself Alive“, „Liar“, „Jesus“, Great King Rat“ i „Night Comes Down“. Ovi demo snimci predstavljaju neku vrstu „vremenske kapsule“ grupe Kvin krajem 1971. Većina elemenata njihovog kasnijeg karakterističnog zvuka već je bila prisutna: bilo da se radi o pompeznosti pesme „Liar“, galopirajućem teškometalnom zvuku „Keep Yourself Alive“ ili strastvenoj pesmi „Jesus“, ranom primeru ambicija Merkjurijeve lirike. Kao da je filmski spektakl Sesila B. de Mila na biblijske teme sažet u tri i po čudnovata minuta… ili je Fredijeva ispitna slika raspeća preobraćena u muziku“.

   Na kraju snimanaj Teri Jidon je osetio nešto „već viđeno“. „Oni su ponovo pitali: ‘Možete li mešto uraditi za nas?’, ali svi smo im rekli: ‘Oprostite, momci, mi ovde samo pokušavamo da napravimo studio.’ Ipak, dok se većina novih bendova muvala unaokolo sa traljavim demo-snimcima napravljenim na magnetofonu grundig, oni su imali svoje profesionalno urađene master-trake.“

   „Mi smo shvatili da će nam se prilika u jednom trenutku svakako ukazati“, kaže Brajan Mej. „Ono što odvaja zrele ljude od klinaca jeste sposobnost da budeš spreman kada se prilika pojavi. Rekli smo sebi: ‘Kada nam neko pruži šansu, sve će biti uvežbano, scenski nastup će biti osmišljen, sve će biti veoma profesionalno.“

———————–

   Album prvenac grupe, jednostavno nazvan „Queen“, najzad je 13. jula ugledao svetlost dana. Naslovna strana omota govorila je mnogo toga. Bila je to slika Merkjurija u herojskoj pozi na sceni, a fotografiju je napravio prijatelj Rodžera Tejlora iz Kornvola Daglas Padifut,  kamerman BBC-ja. Trebalo je da Fred podseća na „ukrasnu figuru s pramca nekog od onih starih brodova“, kaže Brajan Mej. Ukrašen zaštitnim znakom grupe Kvin koji je, u stilu grba, dizajnirao Merkjuri, omot je na zadnjoj strani sadržao kolaž fotosa.“

Odlomak iz knjige „Da li je ovo pravi život? Neispričana priča o grupi Queen“ (Mark Blake „Is This the Real Life? The Untold Story of Queen“), izdanje Laguna, 2019.

Prekucano iz Trećeg poglavlja knjige pod nazivom „Srećna slučajnost“ i iz Četvrtog poglavlja knjige pod nazivom „Čudnovati vibrato“.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s