Bitter sweet symphony
Sonnet
The rolling people
The drugs don’t work
Catching the butterfly
Neon wilderness
Space and time
Weeping willow
Lucky man
One day
This time
Velvet morning
Come on
Prošlo je već 23 godine od objavljivanja trećeg albuma grupe the Verve. Neko bi rekao „kao da je bilo juče“.
„Urban hymns“ je za mnoge omiljen ili spada u onu odabranu grupu albuma koji se rado preslušavaju i o kojima se često priča. I sam spadam u tu grupu ljudi. Richard Ashcroft je zajedno sa četvoricom momaka iz grupe snimio album koji je naišao na pozitivne ocene muzičkih kritičara. Ali ono što je mnogo važnije, pesme su se dopale „običnim ljudima“ koji vole i slušaju muziku, koji kupuju ploče i tako stvaraju sopstvene kolekcije.
„Bitter sweet symphony“ je bila prva pesma koju sam čuo sa ovog izdanja. Kupivši tzv. „bugarski“ CD ispred SKC-a, uverio sam se da je ceo album odličan. I tada, a i danas, mnoge druge pesme mi se više sviđaju nego pomenuta, koja je ipak najpoznatiji i vodeći hit sa „Urban hymns“. Sjajna ploča od prve do poslednje pesme, koju treba imati u kolekciji i koja ne treba da sakuplja prašinu na polici ili u kutiji, zavisno od toga gde se nalazi.
Hobi u sobi 