Oskar Vajld „Misli Aforizmi Parabole“

O RAZMIŠLJANJU I MIŠLJENJU

Lakše mi je podneti brutalnu silu, nego brutalno razmišljanje.

Mudrost dolazi kako mladost prolazi.

Čovek koji ne misli svojom glavom, ne misli uopšte. Užasno je sebično misliti da bi svi ljudi trebali da misle – isto.

Argumenti su vrlo neprijatni za pristojna društva gde svi imaju isto mišljenje.

Svi koji dopuste da ih uvere argumentima, nerazumne su osobe.

Razmišljanje je samo po sebi forma preterivanja koja remeti skladan izraz lica. Čim čovek počne da razmišlja, sav se izobliči, nabora, namršti se ili čini nešto slično, isto tako užasno.

Previše razmišljanja o tome šta je dobro, a šta loše u ponašanju, može prouzrokovati zaostajanje u duhovnom razvoju.

Svako razmišljanje je nemoralno i u suštini destruktivno. Svako razmišljanje završava loše po predmet razmišljanja.

I dok je razmišljanje u starim civilizacijama smatrano jednim od najčasnijih zanimanja, danas je to smrtni greh zbog kojeg čovek može završiti i u zatvoru.

Razmišljanje je jedna od najnezdravijih stvari na svetu, od koje ljudi umiru baš kao i od svake druge bolesti. Na sreću, ovde u Engleskoj to nije zarazna bolest. Tako izgleda da je za naše dobro zdravstveno stanje zaslužna – naša glupost.

Ljudi koji misle ne bi trebalo da imaju ništa sa ljudima od akcije.

Sirovu snagu još i mogu razumeti, ali sirov um mi je potpuno nerazumljiv.

Varvari imaju skoro isti pogled na svet kao i civilizovani ljudi, samo što su u nekim stvarima osetno – napredniji.

O ljudima imamo dobro mišljenje samo zato što brinemo za sebe. Bankara poštujemo jer bi nam mogao pozajmiti novac, a lopova jer bi nam ga mogao ukrasti.

Ideja koja nije rizična uopšte ne zaslužuje da se nazove idejom.

Vrednost neke ideje nema ništa sa iskrenošću onoga kojio je na tu ideju došao.

Priznajem, sanjar sam. Sanjari su ljudi koji svoj put nalaze samo pri mesečini, a što zoru vide pre ostalih – to im je kazna.

Doslednost je poslednje uporište ljudi bez mašte.

Najlakše zaspim kada se prisetim svih svojih mana.

Pravi cinik nikada ne iznosi sve na videlo.

Samo se razum može poboljšati i oplemeniti.

Jedino o stvarima koje nas uopšte ne zanimaju možemo imati nepristrasno mišljenje. Doduše, baš zato takvo mišljenje i nije ni od kakve koristi.

Ono što nam izgleda kao neprijatno iskušenje, često zna biti zamaskirana sreća.

Ne razumem ljude koji jure punom brzinom. Misle li da su zbog toga više vredni? Pa svaka budala može kupiti kartu za brzi voz, koji juri i brže, ali će i dalje ostati – budala.

Ozbiljnost je najbolja poza za – glupake.

Samo glupaci dobro poznaju – sebe.

Oni koji tvrde da postoji razlika između duše i tela nemaju ni jedno.

Naše pamćenje nam služi kao pokretni dnevnik koji uvek nosimo sa sobom.

Ništa ne leči dušu kao osećanja, baš kao što jedino duša može zalečiti osećanja.

Delovanje je ograničeno i uslovno. Neograničeni i bezuslovni su snovi i maštanja.

Kada sa nekim podelite radost, povećali ste ukupnu radost i veselje na svetu. Nasuprot tome, kada sa nekim podelite bol, ne umanjujete količinu jada i boli. Možda nekome olakšate bol, ali bol i jad i dalje ostaju.

O RAZGOVARANJU I OGOVARANJU

Pametni ne bi trebalo da slušaju, a glupi ne bi trebalo da govore.

Kada ljudi govore o drugima, obično su dosadni, ali su zato skoro uvek zanimljivi kada govore o sebi.

Postoje stvari koje treba reći, ali često se kažu pogrešnim ljudima u pogrešno vreme.

Užasno je kako ljudi jedni drugima iza leđa govore stvari koje su potpuno – istinite.

Trač je baš zgodna stvar! Pa gotovo cela istorija je običan trač. Kada se neki šarmantni trač upropasti moralisanjem, dobija se skandal.

Radije raspravljam o skandalima u toplom i udobnom salonu, nego o zaverama u mračnom podrumu.

Samo je jedna situacija gora od one kada vas svi ogovaraju – kada vas uopšte ne ogovaraju.

Obožavam da slušam o skandalima drugih ljudi, a moji me ne zanimaju. O njima sve znam i dosadni su mi.

Ne želim da čujem zašto i kako me ogovaraju. Od toga mi raste taština i postajem uobražen.

Kada mi ljudi kažu da sam u pravu, obično pomislim da sam pogrešio.

Mrzim ljude koji vole da pričaju o sebi umesto – o meni.

Ako sam, možda, već nekoliko puta i rekao istu stvar – objašnjenje će, verujte, svaki put biti drugačije.

Volim sam da vodim celokupan razgovor. Tako štedim vreme, a sprečavam protivargumente.

Ne volim nikakve argumente. Uvek su vulgarni, a često i – uverljivi.

Volim da govorim zidu – jedino mi on nikada ne protivreči.

Obično govorim ono što mislim. To mi je velika greška jer sam obično pogrešno shvaćen.

Neki ljudi zaista nisu za konverzaciju. Ne mislim reći da ne žele govoriti – jer govore sve vreme – ali ništa ne kažu.

Ubistvo je greška u koju se ne smete upuštati. U stvari, nikada nemojte raditi stvari o kojima nećete smeti da pričate za večerom.

Neki ljudi toliko vole da pričaju da bi i sa mrtvacem započeli razgovor. Ako ih mrtvac i ne čuje – on je na gubitku. Takvi vole sebe da slušaju dok govore ili vole da povedu duže razgovore sa samim sobom. Ponekad su ti razgovori tako pametni, da ne razumeju ni reči od onoga što sebi govore.

Ponekad, ali samo ponekad, zaljubljeni u sopstveni govor mogu i razumeti nešto od onoga što govore, a i to tek onda ako se pažljivo slušaju.

Sve što ste danas izgovorili čini se preteranim i nemoralnim.. Baš vas je bilo zanimljivo slušati.

Danas svaki bolji govornik priču počinje od kraja, zatim ide na početak, a završava sa sredinom. To je ta nova pripovedačka metoda.

Čovek koji može da dominira večernjom zabavom u Londonu, može da dominira svetom.

Mnogo ljudi zna dobro da glumi, ali malo ih zna dobro da govori. To samo dokazuje da je konverzacija teža od glume.

Umeće konverzacije je dotaći se svega, ali ne zadržati se ni na čemu.

Visokoučena konverzacija rezultat je prenemaganja neznalica ili profesije intelektualno neangažovanih.

Odgovori ponekad i znaju da budu indiskretni, ali sama pitanja – nikad.

Uvek vredi truda postaviti pitanje – iako ne vredi truda na neka odgovarati.

Teže je o nečemu govoriti, nego to učiniti. Uostalom svako može nešto učiniti za istoriju, ali samo veliki ljudi mogu to i opisati.

Jedino pristojno opravdanje za svako postavljeno pitanje jeste – čista znatiželja.

Kada je u pitanju dobra i duhovita dosetka, onda nema – nedodirljivih.

Ima i takvih koji u životu nisu izrekli ni jednu zlobnu, a kamoli pametnu misao.

Samo intelektualno nezreli ljudi mogu učestvovati u raspravama.

Drago mi je da se konačno vidimo. Ima bar stotinu stvari koje Vam ne želim reći.

Dobro vaspitani osporavaju druge, a pametni – sami sebe.

O visokom društvu nikada ne treba govoriti loše. To rade samo oni koji u njega žele da uđu – a ne mogu.

Visoko društvo čine nevažni ljudi koji brbljaju o nevažnim stvarima.

Civilizovano društvo nije spremno da poveruje pričama koje štete ugledu bogatih i slavnih.

Vrednost telefona zavisi od vrednosti telefonom izrečenog.

Kada bi Engleze mogli naučiti kako da govore, a Irce kako da slušaju, bili bismo sasvim civilizovano društvo.

Najveća razlika između Engleza i Amerikanaca je u – jeziku.

Ništa ne izgleda tako nevino kao preterano brbljanje.

O PRIJATELJSTVU

Svako se može rastužiti zbog prijateljevog neuspeha, ali samo se pravi prijatelj može razveseliti zbog njegovog uspeha.

Prijatelja biram po izgledu, poznanika po karakteru, a neprijatelja po pameti. Nemam ni jednog glupog neprijatelja – sve su to bistri i pametni ljudi koji me mrze i poštuju.

Bolje je izgubiti najboljeg prijatelja nego najgoreg neprijatelja. Za sticanje prijatelja dovoljno je pokazati malo dobrodušnosti, ali zato sa čovekom koji nema neprijatelja nešto nije u redu.

Smeh je dobar za početak prijateljstva, a daleko je najbolji za njegov kraj.

Prijateljstvo između muškarca i žene je nemoguće. Može tu biti strasti, mržnje, obožavanja, ljubavi, ali ne i prijateljstva.

Neki bi ubili i najboljeg prijatelja ne bi li imali priliku da mu napišu epitaf.

Čemu prijatelj ako mu ne možete reći sve u lice.

O nekoj osobi može se prosuditi i na osnovu uticaja koji ima na prijatelje.

O svojim novim prijateljima volim da čujem i saznam sve, a o starima – ništa.

Odsutnost starih prijatelja primamo ravnodušno. Ali, i najkraća razdvojenost od osoba koje smo tek upoznali – nepodnošljiva je.

O toj ženi bez ijedne dobre osobine, jednoj od najpokvarenijih u gradu, mogu reći sve najgore. I još da ne zaboravim: to mi je i jedna od najboljih prijateljica.

Suština prijateljstva je velikodušnost.

Da sam ga bolje poznavao, nikad mu ne bih bio prijatelj. Ko previše zna o prijateljima – ostaće bez njih.

Ne znam da li je Hari prvi udario Roberta ili je bilo obrnuto. Jedino znam da su bili veliki prijatelji.

Dosta mi je novih prijatelja do kraja života. U stvari, može poneki, ali tek kada – umrem.

O ISTINI

Kakav bi to bio užas za čoveka kad bi jednog dana shvatio da je celog života govorio – istinu!

Istina prestaje da bude istina kad u nju poveruje više od jedne osobe.

Mogu poverovati u bilo šta, ali samo ako je zaista neverovatno.

Da bismo prepoznali istinu, moramo se prisetiti milijardu neistina. Jer, gde još ima istine?

Ako i kažemo istinu, pre ili kasnije bićemo razotkriveni.

Ljudi olako govore o rođenom lažljivcu kao da se radi o rođenom pesniku. Istina, i jedno i drugo je umetnost, a još je Platon uočio međusobnu povezanost. I laganje i poezija zahtevaju naporan rad i potpunu posvećenost.

Istina je retko crno-bela, a nikad nije jednostavna. Život bi bio grozan, a moderna književnost ne bi postojala da nije tako.

Ne ginu ljudi samo radi istine – puno ih je stradalo i zbog laži.

Ljudi najviše lažu kad govore jasno i otvoreno. Kad pokušaju prikriti svoje prave namere, reći će pravu istinu.

Neki bi bili savršeni prijatelji kad ne bi uvek govorili istinu.

Ono u šta smo sto posto uvereni da je istina, najčešće je laž! To je zla kob vere i ljubavi.

Reč nepristojnost obično se odnosi na ponašanje nekih drugih i serviranje laži o nekim trećima.

Naši su očevi toliko u sve verovali da im je ta slepa vera potpuno iscrpila dalju sposobnost verovanja. Stoga su nam u nasleđe ostavili sumnju koje su se sami bojali.

U današnjem svetu ništa ljude ne veže i ne spaja tako dobro kao površnost. Ona ljude povezuje u jednu veliku srećnu porodicu.

Odlomak iz knjige „Misli Aforizmi Parabole“ (Oskar Vajld „Misli Aforizmi Parabole“), izdanje Feniks Libris, 2005.

Prekucano iz prvog dela knjige „Misli“ (O razmišljanju i mišljenju, O razgovaranju i ogovaranju, O prijateljstvu, O istini).

4 mišljenja na „Oskar Vajld „Misli Aforizmi Parabole“

  1. Lepo i vrlo inspirativno. Posebno ti je efektan kraj citata… i istinit. Jedino se ne bih složila da između muškarca i žene nema prijateljstva. Naprotiv, zato što ima strasti, ljubavi i obožavanja prijateljstvo je jedino tad i moguće. Pa gde ćeš boljih prijatelja od bračnih drugova, zar ne?

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s