Imitacija 19.04.2020.

Love is all around – WET WET WET

Sing – GLEN CAMPBELL

Bohemian rhapsody  – QUEEN feat. ELTON JOHN & AXL ROSE (live 20.04.1992.)

Little green bag – TOM JONES  with BARENAKED LADIES

As time goes by – BRYAN FERRY

Roxanne – LOUISA BEY

Zed (Another Brick in the wall) – VACLAV NECKAR

Minijatura – ATHEIST RAP

Blue jean blues – JAMES RYAN

One – JOHNNY CASH

Crazy – WITHIN TEMPTATION

Crazy – VIOLENT FEMMES

Devil or angel – JESSE WINCHESTER

Motorcycle emptiness – GOLDEN FABLE

My sweet Lord – MANDY JONES

My sweet Lord – BILLY PRESTON (live)

Corona (Ivona) – NENO I NIKOLINA BELAN

Big train (From Memphis) – CARL PERKINS, JERRY LEE LEWIS, ROY ORBISON, JOHNNY CASH

Ice cream man – CLAUDIA BETTINAGLIO

Ice cream man – GEE GEE KETTEL

Sinhro – ART DILER

Young and beautiful – DERMOT KENNEDY

Simple twist of fate – DIANA KRALL

Simple twist of fate – THE LEMON HELM BAND (live)

Everytime we touch – MAGGIE REILLY (2009)

Romeo and Juliet – THE KILLERS

The passenger – SIOUXSIE & THE BANSHEES

Everywhere – CHAKA KHAN

Sting „Bring on the night“

A strana

Bring on the night / When the world is running down you make the best of what’s still around

Consider me gone

Low life

B strana

We work the black seam

Driven to tears

The dream of the blue turtles / Demolition man

C strana

One world (Not three) / Love is the seventh wave

Moon over Bourbon street

I burn for you

D strana

Another day

Children’s crusade

Down so long

Tea in Sahara

„Bring on the night“ je dvostruki koncertni album. Snimio ga je Sting na svojoj turneji tokom 1985. godine. Izdanje se pojavilo godinu dana kasnije sa snimcima zabeleženim u Parizu, Rimu i Arnemu. Na njemu se nalaze pesme koje je prvobitno snimio sa svojom bivšom grupom The Police i sa njegovog prvog solo albuma „The dream of the blue turtles“, koji je i promovisao na turneji. Autor je svih pesama, osim „Down so long“ koju su napisali bluz gitarista J. B. Lenoir i dzez saksofonista Alex Atkins.

Odličan rok album sa primesama džeza (moglo bi da se kaže i obrnuto), tako da se skoro u svakoj pesmi može čuti kombinacija ova dva muzička žanra. Odsviran je i otpevan sa puno pozitivne energije. Tome su pored Stinga, koji je svirao gitaru, doprineli Branford Marsalis (saksofon), Darryl Jones (bas gitara), Kenny Kirkland (orgulje) i Omar Hakim (bubnjevi).

Sjajna ploča! Jedna od mojih omiljenih koncertnih, ili kako mi volimo da kažemo „snimljenih uživo“. Dupli album na vinilu kupio sam na berzi ploča sredinom devedesetih, a kasnije i dvostruki CD. Ko poseduje kolekciju ploča, zna da ja to normalna stvar.

Henry Mancini „The Pink Panther theme“

Verujem da svi znamo ovaj sjajni instrumental.

„The Pink Panther theme“ prvi put se čuo u filmu snimljenom 1963. godine. Henry Mancini je komponovao ovu temu za film „The Pink Panther“. To je prvi u nizu od nekoliko filmova koje je režirao Blake Edwards o smušenom i nespretnom inspektoru Kluzou. Peter Sellers je ostvario nezaboravne uloge maestralno tumačeći lik inspektora francuske policije. I to ne samo u ovom filmu, već i u pet sledećih ostvarenja koji su snimljeni, u kojima pratimo njegove dogodovštine kroz koje upada u razne nevolje, ali ih uspešno rešava na sebi svojstven način kroz niz komičnih situacija. Lik glavnog inspektora policije Drajfusa, koga sjajno glumi Herbert Lom, pojavljuje se u drugom filmu serijala „A shot in the dark“ snimljenom 1964. godine. Sellers kao inspektor Kluzo i Lom kao  njegov šef Drajfus su likovi koje svi pamtimo i uvek nam izmame osmeh na lice.

Ako slučajno ima onih koji nisu gledali bar jedan film o inspektoru Kluzou u kome se može čuti ovaj instrumental, „The Pink Panther theme“ im je sigurno poznat iz serije crtanih filmova o ružičastom Panteru – ima ih ukupno 124.

Plas Johnson svira tenor saksofon u ovoj nezaboravnoj filmskoj temi.

Ephraim Kishon „My family right or wrong“

Latifa od uroka

Pokazalo se da je naš Rafi zaista vrlo lepo detence, neobično inteligentno i preduzimljivo, pravi mali stručnjak za rasterivanje kućnih pomoćnica. Tek što bi nova kročila preko praga, Rafi bi, podstaknut nekim nepoznatim unutrašnjim nagonom, započeo svoj glasni, kreštavi bojni zov, našta bi kandidatkinja samo trepnula i izustila;

 – Nisam znala da vi tako daleko stanujete…- i nestala bez traga.

Ali proviđenje je bdelo nad nama i jednog lepog dana poslalo nam Latifu, koja nam je stigla po preporuci svoje sestre Etroge. Etroga je tri godine ranije pomagala u našoj kući i sada nam je iz osvete poslala svoju sestru. Dok smo pregovarali, a to je trajalo više od pola sata, Rafi se, iz nama nepoznatih razloga, nije ni oglasio. Bili smo presrećni kad je Latifa prihvatila posao.

Bila je to krupna žena bistrog pogleda. Hebrejski je slabo govorila i često bi u rečenice ubacivala arapske reči, što se opet vrlo dobro uklapalo u našu izraelsko-mađarsku konverzaciju. Nije bila posebno žustra ali je dobro čistila i nekako izlazila na kraj s rubljem, premda je jasno pokazivala kako joj nije ni na kraj pameti da svoj vek provede među gomilom pelena.

Prva nevolja je izbila kad smo odlučili da premestimo nameštaj jer se Rafijevim dolaskom u kući sve preokrenulo: dnevna soba je postala garaža za dečja kolica, spavaća soba je bila puna flašica za mleko i kutija dečjeg pudera, igralište je bilo u kuhinji, a kuhinja u kupatilu. I dok smo tako ponovo razmeštali nameštaj, moja žena reče Latifi da okači skupoceno venecijansko ogledalo u ugao.

 – Šta? Ogledalo u ugao? – zavapi Latifa – Zar ne znate da to donosi nesreću?

Zatim nam vrlo živopisno ispriča kako je jednom njena komšinica, uprkos svim opomenama, okačila ogledalo u ugao i nije prošlo ni sedam dana a njen muž dobije deset hiljada finti na lutriji, što ga je toliko uzbudilo da mu je srce popustilo i siromah je umro. To nas je pošteno kosnulo. Odlučili smo da ne čačkamo mečku, pa smo ogledalo brže-bolje prodali u bescenje antikvaru.

Iduća kriza izbila je tri dana kasnije kad smo rekli Latifi da okreči plafon. Tada se skoro naljutila.

 – Nećete valjda zahtevati od mene da se verem po merdevinama u kući u kojoj je dete. Samo nam treba da kojim slučajem propuzi ispod njih, pa da celog života ostane patuljak i završi u cirkusu.

 – Hajde, hajde – rekosmo, – ne preterujte.

 – Ma šta, hajde, hajde? Jeste li čuli za onog krojača pored pijace? On ima sina od petnaest godina koji nije viši od pola metra i sve samo zbog toga što je kao dete prošao ispod merdevina. Živa istina! Ako baš silom hoćete da od malog napravite patuljka – to je vaša stvar, ali Latifa u tome ne želi da učestvuje i Latifa neće da kreči plafon u ovoj kući!

Slično je bilo i s prozorima. Latifa je izjavila kako samo najvećem ludaku može da padne na pamet da pere prozore u petak, kad svaki normalan čovek zna da to sigurno znači požar u kući. Ako baš želimo da nam kuća izgori do temelja, neka samo izvolimo da peremo prozore, ali bez nje! Već smo se pomalo zamorili od Latifinih sudbonosnih opomena i pokušali smo da je nagovorimo da bar jednom zaboravi na sujeverje, ali nam je odgovorila de će, ako uspemo da joj pokažemo makar jednu ženu koja u petak pere prozore, ona nama prvog u mesecu da isplati platu. U očajanju pogledasmo kroz prozor. I šta smo ugledali? U stanu apotekara, preko puta, jedna devojka je upravo prala prozore.

 – Lopov – zgražavala se Latifa. – A juče se osigurao protiv požara!

Sasvim je razumljivo da smo mi platili njoj i da su prozori ostali neoprani.

Posle nekoliko dana rekosmo Latifi da skine zavese. Kao da ju je grom pogodio.

 – Šta kažete? – prošaputala je. – Skidati zavese u januaru? Jeste li vi pri zdravoj pameti? Zar da vam dete navuče neku tešku bolest? Zar da, ne daj bože, izgubite Rafija?

Ovog puta se nismo pokolebali. Kratko i jasno smo joj rekli da ne verujemo u sve te njene uroke a lekar je uostalom odmah tu, iza ugla. Latifa je odgovorila da ona tako strašan zločin ne može da primi na svoju dušu. Uveravali smo je da ćemo svu odgovornost preuzeti na sebe.

 – Ako je tako, u redu – reče Latifa. – Hoćete li vi to meni da date napismeno?

Seo sam za pisaći sto i sastavio izjavu u kojoj sam naveo da nas je gospođica Latifa Kurdani blagovremeno upozorila da dete može opasno da nam se razboli ako skidamo zavese s prozora u januaru ali da smo je, uprkos tome i protivno njenoj volji, prisilili da to učini. Pošto smo oboje potpisali izjavu, Latifa je mrzovoljno skinula zavese.

Predveče se Rafi požalio na glavobolju. U toku noći je dobio temperaturu. Ujutro je termometar pokazivao 40C. Latifa je tu vest primila mirno, samo nam je dobacila pogled od koga smo se sledili.

Moja žena je otišla po lekara koji je ustanovio upalu pluća.

 – Ali kako ju je samo dobio? – zavapi moja žena. – Mi toliko pazimo na njega.

 – Kako? – prosikta Latifa. – Ja ću vam reći kako ju je dobio, doktore. Zato što su me naterali da skinem zavese.

 – Šta to pričate? – upita je doktor. – Kakve zavese?

 – Istina je, doktore – na to će Latifa. – Pomislite samo, skidaju zavese u januaru a imaju dete u kući!

Uzalud smo joj iza doktorovih leđa davali znake da prestane i da ode u kuhinju.

 – Ona je sasvim u pravu – reče doktor. – Skidati zavese po ovakvom vremenu zaista nije preporučljivo… Nije čudo što se dete prehladilo. Zaista, moram da kažem, vrlo neozbiljno od vas.

Latifa bez reči pokaza doktoru izjavu s našim svojeručnim potpisima i bez reči se povuče u kuhinju.

Od tada joj se pokoravamo. Čvrsto verujemo da pranje rublja nedeljom izaziva poplavu, a sveti nam je zakon da do proleća ne čistimo kvake na vratima da nam zmije ne bi ušle u kuću. Uz to nam je Latifa još naredila da dvadeset sedam dana ne smemo da metemo pod ako želimo da nam dete ozdravi.

Latifa još uvek dolazi svakog dana, zavali se u fotelju i gleda televiziju. Stan nam je svakog dana sve prljaviji, ali, da kucnem u drvo, Rafi sve manje kašlje.

Malo prolećno spremanje

Nedelja. Jutros mi za doručkom najbolja supruga na svetu reče:

  – Nije mi ni na kraj pameti da ove godine za vreme prolećnog spremanja okrenem kuću naopako. Kakav mi je to stan koji se jednom godišnje čisti! Osim što je naporno i skupo, znam da te to i uznemirava. Zato ću samo dobro da pometem, i to je sve. Ti ne moraš ništa da radiš, jedino te molim da mi učvrstiš dršku na metli, jer se rasklimala.

 – Naravno! – uskliknuh veselo i smesta se uputih da joj kupim dve lepo oblikovane, dugodlake metle u znak zahvalmosti za njenu domaćinsku uzdržanost. Kad sam se vratio, pred kućom je vijugao potočić. Mojoj ženi je naime palo na pamet da najpre pod dobro pokvasi pa da ga tek onda pomete. Za tu priliku unajmila je dve žene. Jednu da pere, a drugu da joj nosi vodu. Međutim vodonoša je bila brža od pralje, pa otuda i onaj potočić pred kućom.

 – Nije to velik posao, za jedan dan će biti gotovo – tvrdila je najbolja supruga na svetu.

Bilo mi je drago da to čujem jer smo za ručak imali samo jaja na oko, što nikako ne može da zadovolji apetit odraslog čoveka kao što sam ja. Posle podne je neko skinuo prozorska okna jer su škripala. Bravar je rekao da su ekseri na šarkama zarđali i da ih treba zameniti. Kako on nema vremena da trčkara okolo, trebalo bi da ja odem da ih kupim kod Firmana u Jafu. Dobro.

Ponedeljak. Kad sam se oko podne vratio s ekserima iz Jafe, potočić pred kućom pretvorio se već u reku. Nisam mogao da uđem na prednji ulaz, jer je predsoblje bilo zakrčeno foteljama koje je tapetar trebalo da popravi. Provukao sam se kroz prozor na kupatilu i upao u kadu punu kreča.

 – Znaš – objasni mi žena – mislila sam da bi, kad već čistimo kuću, bilo dobro da malo osvežimo zidove, ali ništa više od toga, zaista.

Zamolila me je da ugovorim cenu sa molerom, jer je to ipak muški posao. Nagodili smo se da se posao obavi za 5000 izraelskih funti uključujući farbanje vrata i prozora.

Bravar je utvrdio da sam mu doneo eksere od dva cola a njemu su potrebni ekseri od tri cola, pa me je ponovo poslao kod Firmana.

Moja žena i Rafi spavali su u regalu za knjige, a ja sam proveo noć na svom pisaćem stolu između peći i servisa za čaj. Loše sam spavao. Za večeru opet jaja na oko.

Utorak. Firman tvrdi da mi je prodao ispravne eksere od tri cola i poslao me je kući. U bašti pred kućom upao sam u blato i na jedvite jade uspeo sam da se operem u dnevnoj sobi koja je sada pretvorena u kupatilo zato što u kupatilu menjaju pločice (3450 funti). Da i to već jednom obavimo, kako reče moja žena. Električar, koga smo pozvali zbog kratkog spoja, ustanovio je da Bergmanove utičnice koje imamo u zidu nisu dovoljno sigurne a da one koje nam preporučuje idu samo uz Flajšmanove utikače i Goldfišove osigurače – sve u svemu 1800 funti. Bravar se složio s tim da sam mu doneo eksere od tri cola ali britanska, a njemu su potrebni ekseri od tri nemačka cola i vratio me je Firmanu.

Moler je, pošto je dovršio pola kuhinjskog plafona, podigao cenu, a za to je dao i obrazloženje.

 – Ja uvek dižem cenu dve nedelje pre praznika – reče, – jer svako računa da ću uoči praznika da povećam cenu, pa je kod mene navala već dve nedelje ranije. Zato dižem cenu dve nedelje pre praznika.

Usput me je zamolio da skoknem do Hercla, pošto on nema vremena, i tamo kupim jednu kantu laka, malo terpentina, novu kofu i dve kutije „marlbora“. U međuvremenu se ženski duo, koji je napravio potok pred kućom, proširio u kvartet i veselo pevao.

Rešio sam i problem spavanja. Prebacio sam svu odeću iz ormara u zamrzivač, ormar ozneo na balkon, licem nagore, i smesta pao u dubok naftalinski san. Usnio sam da sam umro i da me je na večni počinak pratila svečana povorka majstora.

Za večeru – meko kuvana jaja.

Sreda. Firman mi je objasnio da između britanskog i nemačkog cola nema razlike kad je reč o ekserima za šarke i poslao me do đavola. Kad sam to preneo bravaru, on se malo zamislio i upitao me šta će nam uopšte ti ekseri. Za šarke na prozorima, rekoh mu, ali se prozorima više nije moglo prići, jer je neko povadio sve keramičke pločice s poda. Najbolja supruga na svetu oduvek je želela plavo-beli popločani pod (6200 funti) umesto ovog dosadnog sivog, a sad je, eto, bila prava prilika.

 – Samo još ovo – rekla je, – i onda je sve svršeno.

U redu. Ne računajući mene, u kući je sada radilo šesnaestoro ljudi od kojih su najveću buku dizali zidari koji su rušili zidove.

 – Razgovarala sam s jednim građevinskim preduzimačem koji je nešto kao arhitekta – reče mi žena, – i on mi je savetovao da srušimo zid između Rafijeve i tvoje radne sobe. Tako bismo dobili veliku dnevnu sobu, a s obzirom da nam nisu potrebne dve velike sobe, drugu možemo da pregradimo zidom pa će Rafi imati svoju sobu a ti radni kabinet.

Kako bih i sam nešto pripomogao, uzeo sam makaze, popeo se na merdevine i skinuo sve lustere u kući.

Onaj preduzimač – nešto kao arhitekta (1190 funti) – upita me (950 funti) zašto ne bismo (712 funti) kuhinju premestili na tavan a tavan u WC. Odgovorio sam mu da je bolje da se dogovori s mojom ženom jer, koliko znam, ona ove godine ne želi da se upušta u velike radove.

Sveža jaja.

Četvrtak. Danas se od Firmana nisam vratio kući. Spavao sam u parku na klupi, jeo travu i pio vodu iz prskalice, baš kao ptica. Prijalo mi je. Osećam se preporođenim.

Petak. Kod kuće me je čekalo iznenađenje. Na mestu gde je stajala kuća iskopan je dubok rov. Ženu i Rafija zatekao sam u bašti.

 – Znaš, pomislila sam, kad već čistimo kuću – reče mi ona, – neka to bude iz temelja…

 – Sasvim si u pravu, draga – odgovorih joj. – Pričekaćemo samo da prođe praznik jer će onda biti jeftinije.

Ona se složila s tim, stavila je Rafija pod drvo i počela da briše prašinu sa lišća.

Odlomak iz knjige „Kod kuće je najgore“ (Ephraim Kishon „My family right or wrong“), izdanje Book i Marso, 2002.

Prekucane dve priče: Latifa od uroka i Malo prolećno spremanje.

Ritchie Blackmore

Na današnji dan, 14. aprila 1945. godine, rođen je jedan od najboljih gitarista rok muzike.

Ritchie Blackmore danas puni 75 godina. Sarađivao je sa mnogim poznatim muzičarima, gostujući na njihovim izdanjima. Sa samo 18 godina svirao je gitaru u pesmi „Just like Eddie“ koju je snimio Heinz i koja je postala veliki hit. Bio je član mnogih grupa. Svakako je najpoznatija i najpopularnija Deep Purple, u kojoj je bio u periodu od 1968-1975. godine, snimivši devet studijskih i nekoliko koncertnih albuma koji spadaju u antologiju hard roka. Ponovo im se pridružuje 1984. i u narednih devet godina sa njima objavljuje četiri izdanja. Pri prvom odlasku iz grupe, formira Rainbow, koja takođe neguje hard rok. Iza njih je ostalo snimljeno osam studijskih ploča, od kojih su prve dve svakako najbolje. Folk rok grupu Blackmore’s Night osniva 1994. godine. Aktivni su do današnjeg dana. Najavljeno je da pripremaju novi album.

Ritchie Blackmore je sastavni i nezaobilazni deo istorije rok muzike. Setite se pesama koje je snimio, učestvovao u njihovom nastajanju i obojio svojim gitarskim umećem.

Imitacija 12.04.2020.

Dust in the wind – MARIJA MIHAJLOVIĆ & LJUBA NINKOVIĆ

Enjoy the silence – NADA SURF

(I can’t get no) Satisfaction – JUNIOR WELLS

At last – BEYONCE

Kapetane moj – DARKO RUNDEK feat. MAJA POSAVEC (live)

Little wing – OTTMAR LIEBERT

Like a rolling stone – GREEN DAY

Addicted to love – FLORENCE AND THE MACHINE

Bette Davis eyes – KAREN SOUZA

Don’t leave me this way – COMMUNARDS

Got to get you into my life – LULU JOPPERT

Got to get you into my life – EARTH, WIND & FIRE

Closer – SOULMATE

Dva dinara druže – LUDE KRAWE

Sunny – BONEY M

Sunny – LUIS MIGUEL

Crazy – NASTINE

You must ask the heart – ERIN RAE

Numb – JULIETTA LEDGER

Numb – SONYA JOY

Twist in my sobriety – CHESTER PAGE

Aqualung – MAGELLAN

Obrati pažnju na poslednju stvar – TEXAS FLOOD

Obrati pažnju na poslednju stvar – DEJAN CUKIĆ

Straight to you – MIDNIGHT BELL

God only knows – DAVID BOWIE

„Dead poets society“

Kada  u kategoriji Filmska muzika izaberem poznate pesme ili instrumentale koji se mogu čuti u filmovima, to je način i da se spomenu ostvarenja sedme umetnosti. Rešio sam da po prvi put predstavim jedan film i to ne bilo koji. Reč je o filmu koji mnogo volim i koji je za mene jedan od najboljih koje sam gledao. Napisao sam „predstavim“, mada neću to bukvalno uraditi. Nikada nisam mnogo voleo kada mi neko prepričava pokretne slike, a isto tako i da ja to činim drugoj osobi. Može se samo ukratko, u par rečenica saopštiti radnja sa preporukom da se pogleda. A, zašto bih nešto i napisao o filmu, kada ga je, siguran sam, ogromna većina Vas gledala. Možda i više puta, kao ja 🙂

„Dead poets society“ je jedan od mojih najdražih filmova. Snimljen je 1989. godine. Režirao ga je Peter Weir, čovek koji je snimio nekoliko antologijskih ostvarenja. Glavni lik u ovom filmu je John Keating, profesor engleskog jezika na poznatoj akademiji na kojoj uče samo dečaci, koga maestralno tumači Robin Williams. Tu su i sedam momaka, učenika pomenute akademije, koji su ponovo osnovali stari književni klub Društvo mrtvih pesnika, čiji je nekadašnji član bio i njlhov profesor. To su Ethan Hawke (kao Todd Anderson), Robert Sean Leonard (Neil Perry), Josh Charles (Knox Overstreet), Gale Hansen (Charlie Dalton), James Waterstorn (Gerard Pitts), Allelon Ruggiero (Stephen Meeks) i Dylan Kussman (Richard Cameron).

Film je bio nominovan u četiri kategorije za nagradu Oskar, ali mu je nažalost, pripala samo jedna statua – Tom Schulman za originalni scenario. Ma, odavno smo shvatili da nije sve u nagradama. Bitno je kakav je utisak ostavio na publiku. A vreme je ubrzo to pokazalo. Remek delo sedme umetnosti! Maurice Jarre je komponovao muziku koja je izdata i na CD-u.

„Dead poets society“ gledao sam mnogo puta, ne sećam se tačno koliko. Svaki put reagujem na isti način. Za mene na kraju ovog filma, ne važi naslov pesme grupe The Cure „Boys don’t cry“. Moram javno priznati, da mi se uvek stegne knedla u grlu i oči zasuze prilikom gledanja scene kada se učenici penju na stolove u trenutku kada njihov bivši profesor izlazi iz učionice. Nekoliko puta sam odgledao samo taj deo filma, da bih proverio da neću opet… Mislio sam da kada gledam ceo film, znam šta će se desiti pa organizam reaguje unapred. Međutim i gledanje samo tog dela od pet minuta, na mene ostavlja isti utisak   knedla i suze…kao da sam i ja jedan od njih…

„O Kapetane! Moj Kapetane!“

„Time in a bottle“

If I could save time in a bottle,

The first thing that I’d like to do

Is to save every day

Until eternity passes away,

Just to spend them with you.

If I could make days last forever,

If words could make wishes come true,

I’d save every day

Like a treasure,

And then, again, I would spend them with you…

But there never seems to be enough time

To do the things you want to do, once you find them…

I’ve looked around enough to know

That you’re the one I want to go through time with.

If I had a box just for wishes

And dreams that had never come true,

The box would be empty

Except for the memory of how

They were answered by you!

But there never seems to be enough time

To do the things you want to do, once you find them!

I’ve looked around enough to know

That you’re the one I want to go through time with…

„Time in a bottle“ napisao je Jim Croce. Nalazi se na njegovom albumu „You don’t mess around with Jim“ objavljenom 1972. godine. Predivna pesma nastala u momentu kada je saznao da mu je supruga trudna.

Nažalost, Jim Croce je poginuo u avionskoj nesreći sledeće godine. Izdavačka kuća koja je objavila pomenuti album, nije imala nameru da pesmu izda kao singl. I kako se to neretko dešava, uradila je to dva meseca nakon tog tragičnog događaja.

The War on Drugs „A deeper understanding“

Up all night

Pain

Holding on

Strangest thing

Knocked down

Nothing to find

Thinking of a place

In chains

Clean living

You don’t have to go

U ovo vreme kada smo svi kod kuće, počeo sam polako da sređujem svoje eksterne diskove sa muzikom. I tako sam došao do albuma „A deeper understanding“, na koga sam potpuno zaboravio. Ako neki album ostane u kompu, on mi je stalno pred očima i povremeno ga  preslušavam, što nije slučaj ako ga obrišem posle prebacivanja na eksterni.

Grupa The War on Drugs snimila je do sada, četiri studijska albuma u periodu od devet godina. Poslednji u tom nizu je već pomenuti „A deeper understanding“. Objavljen je 2017. godine. Ovo je sigurno njihovo najbolje izdanje i ne čudi što je dobio Grammy za najbolji rok album. Kada već spominjem ovu muzičku nagradu u mojim tekstovima, ponekad pomislim da je to sve reklama – ali u ovom slučaju je zasluženo pripala ovom odličnom albumu.

Adam Granduciel, pevač i gitarista, je autor svih pesama (samo u jednoj je koautor sa klavijaturistom Robbie Bennett-om). Normalno je da mi se pojedine pesme više sviđaju od nekih drugih, ali ceo album je sjajno odsviran i otpevan – nije ustaljena fraza. Osećam se kada ga slušam, kao da sam negde napolju na velikom prostranstvu okružen prirodom a ne među četiri zida. Zahvaljujući odlićnoj produkciji, pun je neverovatne atmosfere koja odiše od prvih do poslednjih taktova u pesmama.

„A deeper understanding“ je ponovo u kompu 🙂

Norah Jones „Pick me up off the floor“

How I weep

Flame twin

Hurts to be alone

Heartbroken, day after

Say no more

This life

To live

I’m alive

Were you watching?

Stumble on my way

Heaven above

Norah Jones je svoj debi album objavila pre osamnaest godina. Kao debitant na muzičkoj sceni, ostvarila je neverovatan uspeh osvojivši pet Grammy nagrada.

Najavljeno je njeno novo studijsko izdanje sa jedanaest pesama. „Pick me up off the floor“ pojaviće se 8. maja. Norah je na njemu nastavila saradnju sa pevačem i gitaristom grupe Wilco, započetu na prethodnom albumu iz prošle godine. Jeff Tweedy se pojavljuje kao koautor pesama, producent i muzičar. Objavljen je i prvi singl „I’m alive“ u kome njih dvoje imaju „glavne uloge“. Njen sjajan vokal koji je iz godine u godinu sve bolji, uz klavir i akustičnu gitaru… Odlična pesma na, siguran sam, isto tako kvalitetnom albumu. Norah Jones nas je navikla na to 🙂