Bright leaves
Before us
One and a half stars
Quiet amplifier
Everyone hides
White wooden cross
Citizens
We were lucky
Love is everywhere (Beware)
Hold me anyway
An empty corner
Da li ste preslušavali neki album, a da na njemu nema velikih hitova?
Ako jeste, koliko puta ste to učinili?
Ako niste, zašto? Dešava se da hitovi (naravno, ne svi) uglavnom brzo dosade, zasitimo se njima, jer se čuju na mnogim radio stanicama koje osluškujemo. One pesme kojima svetske muzičke mašinerije nisu dodelile tzv. titulu hita, predstavljaju neotkriveno blago koje je tu negde oko i blizu nas, samo ga treba potražiti i pronaći.
To i takvo blago su albumi grupe Wilco. Njihov jedanaesti dragulj po redu pod nazivom „Ode to joy“, pojaviće se 4. oktobra. Pronađimo ga zajedno.
Hobi u sobi 
Lepo napisan tekst. U potpunosti se slažem sa tobom. Prvi singl nagoveštava da će i album biti dobar. Nisam svim njihovim albumima posvetila dovoljno vremena, ali se to da ispraviti:) Tačno je da takvi albumi skrivaju pregršt čarobnih pesama. Preslušavala sam solidan broj albuma bez tzv. hitova, a koliko puta ne znam…zavisi koliko sam u njima uživala. Možda su tvoja pitanja sa početka teksta, više retoričkog tipa, ali nema veze:) Pozdrav
Sviđa mi seSviđa mi se
Biljana, mnogo ti hvala na komentaru, Nije fraza, zaista. Kao što si i sama rekla, pitanja jesu retorička, ali nema veze 🙂 Pozdrav
Sviđa mi seSviđa mi se
Dopada mi se reč koju si upotrebio – dragulj. Svi njihovi albumi od prvog „AM“, izašlog tamo negde sredinom devedesetih, pa sve do „Sky blue sky“ za mene su upravo to. Oni objavljeni kasnije možda nemaju potpuni sjaj (bude tu po dve, tri pesme koje mi se dopadnu), ali i dalje ih uporno slušam. Prija mi taj samo “njihov“ gitarski zvuk, melodičnost i predivan glas Džefa Tvidija. Uz njihovu muziku tako lako možeš da zamisliš zlatnu jesen u nekoj američkoj zabiti gde obični ljudi žive svoje male živote i možda baš sad pripremaju palačinke sa javorovim sirupom i tiho pevuše na tremu svog doma…
Sviđa mi seSviđa mi se